Ханибал Барка (Картагина, 247. п. н. е. – 182. п. н. е.), је био војни командант древне Картагине, најчувенији по достигнућима у Другом пунском рату у вођењу армије од Хиспаније преко Пиринеја и Алпа у сјеверну Италију и побједом над Римљанима у бици код Требије (218. п. н. е.), бици код Тразименског језера и бици код Кане. Након Кане, многи градови су се побунили против Рима. Међутим, Римљани су избјегавали да се боре са њим у великим биткама и постепено су освојили сва његова утврђења у јужној Италији. У инвазији на Африку 204. п. н. е., Римљани су постигли велике успјехе и натјерали Ханибала да се врати у Африку, гдје га је римски командант Сципион поразио у бици код Заме (202. п. н. е.).
Након овог рата, Ханибал је водио Картагињане неколико година, помажући да се опораве од ратних разарања, док га Римљани нису протјерали у егзил 195. п. н. е. Отишао је да живи на двор селукидског краља Антиоха III. Године 189. п. н. е. Римљани су поразили Антиоха у рату и захтијевали су од њега да им изручи Ханибала. Тада је Ханибал побјегао на двор краља Прусије I у Битинију. Када су Римљани затражили од Прусе да изручи Ханибала, Ханибал је извршио самоубиство јер није желио да падне у руке Римљанима.
Ханибал се сматра једним од највећих војних команданата свих времена, раме уз раме са Александром Великим, Јулијем Цезаром и Наполеоном Бонапартом.
Детињство и младост мини|лево|Картагињани на Алпима Ханибал је био један од синова Хамилкара Барке, картагинског војсковође. Имао је неколико сестара и два брата, Хаздрубала и Магона. Ханибалови зетови били су Хаздрубал Лепи и нумидијски краљ Наварас. Када су они, заједно са Ханибаловим оцем, ратовали у Плаћеничком рату и освајали Иберијско полуострво, Ханибал је још увек био дете. Након завршетка Првог пунског рата и Плаћеничког рата, Картагина је изгубила Сицилију, Сардинију и Корзику. Хамилкар је започео са ширењем картагинске власти на Иберијском полуострву. Картагинска морнарица тада је била у тако лошем стању да није могла превести војску на Иберијско полуострво већ је Хамилкар копненим путем морао прећи у Европу.Хамилкар Барка, Британика
Након смрти Хамилкара Барке, заповедник картагинске војске на Иберијском полуострву постао је његов зет Хаздрубал. Ханибал је служио Хаздрубала као официр. Хаздрубал је 226. године п. н. е. склопио са Римљанима мир на реци Ебро према коме се обавезао да картагинску власт неће ширити северно од те реке. Римљани су се одрекли претензија на Иберијско полуострво јужно од Ебра. Након Хаздрубалове погибије (221. п. н. е.) Ханибал је од стране војске проглашен за команданта картагинске војске на Полуострву. По преузимању овлашћења, Ханибал је две године провео у консолидацији своје власти и покоравању племена јужно од Ебра. Ратовао је против Олкадејаца, Вакцејаца и Карпетана.Hoyos, D. Hannibal's Dynasty: Power and Politics in the Western Mediterranean, 247-183 BC. pp. 89–91, 2003 Страхујући од Ханибала, Рим склапа савез са Сагунтом, значајним градом јужно од реке Ебро, обезбедивши тиме упориште на непријатељској територији. Ханибал је и раније намеравао да зарати са Римљанима. Ово је сматрао за добар повод да започне рат. Ханибалова војска отпочела је са опсадом Сагунта. Град је освојен након осам месеци. Рим је реаговао на ово очигледно кршење споразума. Картагинска влада није осудила Ханибалове поступке.
Прелазак преко Алпа 200px|мини|Ханибалов прелазак Алпа На идеју о преласку војске преко Алпа дошао је још Хаздрубал. Римљани су били свесни опасности од савеза између Картагине и Келта који су насељавали долину реке По у северној Италији. Келти су гомилали снаге како би извршили инвазију ка југу. Због тога су Римљани 225. године п. н. е. предузели превентиван напад на долину реке По. Пет година касније формирана је римска провинција Цисалпинска Галија. Ханибал је напустио Нову Картагину у касно пролеће 218. године п. н. е.. Пут до Пиринеја био је изузетно тежак јер су картагинску војску угрожавала локална племена. У Шпанији је остао одред од 20.000 војника. Ханибал је у Галију ушао са 40.000 пешака и 12.000 коњаника. Римљани су допустили да Ханибал без већих тешкоћа стигне до долине реке Роне. Ханибал је до Роне стигао до септембра исте године. Његова војска сада је бројала 38.000 пешака, 8.000 коњаника и 38 слонова. Готово ниједан слон није преживео прелазак преко Алпа (од 38 колико их је кренуло). Како би заобишао римске трупе, Ханибал је скренуо ка северу и прешао Рону на удаљености три дана од ушћа.
Прелазак преко Алпа био је изузетно тежак. Питање тачне путање којом је Ханибал ишао довело је до познате полемике. Стручњаци се, ипак, највише опредељују за Малог светог Бернарда који је водио кроз земљу Инсубра који су били спремни да пропусте Картагињане.Montgenèvre: Peter Connolly, Hannibal and the Enemies of Rome (1978); (extensive summary); Col de la Traversette: Gavin de Beer, Alps and Elephants and Napoleon III; Mahaney 2008, "Hannibal's Odyssey; Environmental Background to the Alpine Invasion of Italia"; Mont Cenis: Denis Proctor, Hannibal's March in History. На почетку су локални становници пуштали Картагињане да прођу без отпора. Међутим, прилика за огромним пленом навела их је да крену у нападLivy History of Rome book21,36 Многи Ханибалови војници погинули су у сукобу. Картагињани су на планинама били у стању да пруже само слаб отпор. Жестоким нападом, Ханибал је натерао Гале у бекство. Војска је тако стигла у долину између језера Бурже и Изера. У срцу Алпа Картагињани су се поново морали суочити са непријатељским племенима који су их лукавством наговорили да уђу у уску клисуру. Међутим, и ова препрека је савладана. Према Полибију, 9. новембра 218. године Картагињани су започели са силаском са планина. Пред њима се налазио врх Мон Блан. Скоро три недеље након што су започели успон, Картагињани су ступили на равницу Северне Италије.
Ханибала је прелазак преко Алпа коштао више од половине снага. Војска која је ступила у Северну Италију била је само олупина сјајне војске која је напустила Нову Картагину.
Битке код Тицина, Требије и Тразименског језера 200px|мини|лево|Битка код Требије Римљани су сада имали прилику да униште картагинску војску. Двадесетина војне снаге Рима била би довољна да уклони опасност од Ханибала. Међутим, Римљани су лоше проценили да ће средиште рата бити на Иберијском полуострву и у Африци. Тако је пропуштена златна прилика да се Ханибал порази. Картагински војсковођа је, након кратког одмора, напао територију Таурина, лигурског народа који је био у рату са Инсубрима. У њиховом главном граду Ханибал је поставио гарнизон. На реци Тицину, Ханибал се по први пут суочио са римском војском конзула Публија Корнелија Сципиона. У краткотрајном сукобу Ханибал односи победу, а Сципион се рањен повлачи.
Након што је у Рим стигла вест о поразу, конзулу Тиберију Семпронију Лонгу, који је до тада боравио на Сицилији, стигло је наређење да се повуче са острва и помогне Сципиону. Ханибал му је препречио пут до Сципиона, али се Лонг вешто провукао. Уследила је битка код Требије (18. децембар 218. п. н. е.) која је завршена одлучном Ханибаловом победом.Polybius, Histories, Book III, 77 290px|мини|Битка код Тразименског језера Ханибал је зиму 218/7. п. н. е. провео са Галима, а у пролеће је предузео офанзиву ка југу. Нови конзули били су Гнеј Сервилије и Гај Фламиније. Они су запосели два могућа правца Ханибаловог кретања: Армини на Јадранском мору и Арецијум у близини Апенина. Ханибал је одлучио да са војском пређе преко мочварног подручја око реке Арно. Пут је био најкраћи, али и најопаснији. Картагинска војска је четири дана прелазила мочварно подручје. Ханибал је у прелазу изгубио десно око оболело од конјуктивитиса. Преостали Ханибалови слонови су том приликом страдали. У брдима Етрурије Ханибал се суочио са Фламинијем и нанео му катастрофалан пораз у бици код Тразименског језера. У бици су уништене две римске армије. Римљани су изгубили 30.000 људи од којих је половина погинулихUSAWC Comparing Strategies of the 2nd Punic War by James Parker. View as Ханибалу је пут ка Риму био отворен. Међутим, због недостатка опсадних справа и сигурне базе, одустао је од опсаде и кренуо је ка југу.
Римљани су, због блиске опасности, именовали диктатора. Био је то Квинт Фабије Максим који је усвојио нову тактику избегавања отвореног сукоба са непријатељем и ограничавање његовог кретања малим јединицама које су нападале непријатељско снабдевање. Ханибал је опустошио Апулију и марширао кроз Самнијум до Кампаније, једне од најплоднијих области Апенинског полуострва. Фабијева стратегија била је непопуларна код Римљана који су је сматрали кукавичком. Ханибал је одлучио да не зими у Кампанији коју је опустошио. Међутим, Фабије му је затворио пролаз ка Апулији. Због тога је картагински војсковођа прибегао лукавству. По ноћи је скупио сву стоку и завезао јој је бакље за рогове. Римљани, који су чували пролаз помислили су да Картагињани намеравају да прођу ноћу кроз шуму помоћу бакљи. Римљани су кренули за стоком, па је Ханибал заузео пролаз. Користећи освојени пролаз Ханибал је прешао у Апулију, где је презимио. Овај неуспех коштао је Максима функције диктатора.
Битка код Кане 200px|мини|лево|Битка код Кане У пролеће 216. године п. н. е. Ханибал је преузео иницијативу и запленио римско снабдевање Кане у Апулијској равници. У Риму су за ту годину за конзуле изабрани Гај Теренције Варон и Луције Емилије Паул. Конзули су сакупили до тада највећу војску. Према неким изворима бројала је око 100.000 људи, али је вероватније да је имала 50-80.000 људи.. Војска је марширала ка југу, према Апулији и затекла Ханибала на левој обали реке Ауфидус. Две војске спојиле су се у једну, а конзули су се смењивали у команди дан за даном. Првог дана командовао је Варон који је намеравао да нападне Ханибала. Ханибал га је намамио у замку и окружио римску војску елиминишући тако њену бројчану надмоћност. Центар Ханибалове војске састојао се од пешадије, а крила од галске и нумидијске коњице. Римска војска напала је слаби центар, али је покошена у налету коњице са бокова. Махарбал, командант Ханибалове коњице, разбио је римску војску са десне стране, а сам Ханибал са леве. Победа је била потпуна. Римљанима није пружена шанса за бег. Процењује се да је у бици код Кане погинуло или заробљено 50 до 70.000 Римљана. Луције Емилије Паул такође је изгубио живот. Сем њега, погинуло је 48 војних трибуна и 80 сенатора. У то време римски сенат састојао се од 300 људи те је погинуло 25% до 30% сенатора. То битку код Кане чини једним од највећих пораза у римској историји и једном од најкрвавијих битака у људској историји (број мртвих у једном дану). Након пораза код Кане, Римљани су избегавали да се отворено супротставе Ханибалу. Резултат ове тактике је то да Ханибал више није имао великих битака у Италији све до завршетка рата. Сам Ханибал није предузимао опсаду Рима због недостатка новца и опсадних справа. Махарбал је једном приликом рекао: "Ханибал зна како да однесе победу, али не и како да је искористи"Prevas, John, Hannibal Crosses the Alps, p. xv
Након пораза код Кане, многи делови Италије стали су на страну Картагињана.Chaplin, Jane Dunbar, Livy's Exemplary History. Грчки градови на Сицилији подигли су побуну против римске власти, а македонски краљ Филип V обећао је подршку Картагини чиме је отпочео Први македонски рат. Са Ханибалом је склопио савез и Хијероним од Сиракузе. Ханибал је од Капуе, другог по величини италијанског града, направио своју базу. Често се говори како је Ханибал, уз одређену помоћ картагинских власти, могао освојити Рим. Међутим, морао се задовољити смиривањем мањих тврђава које су још увек биле против њега.
Даље борбе у Италији 200px|мини|лево|Публије Корнелије Сципион Африканац