Мартина Хингис (; Кошице, 30. септембар 1980) швајцарска је тенисерка. Хингисова је на првом месту WTA листе у појединачној конкуренцији провела 209 недеља, а била је и прва тенисерка света на у конкуренцији парова. Освојила је пет гренд слем турнира у појединачној конкуренцији (три пута Отворено првенство Аустралије, једанпут Вимблдон и Отворено првенство САД), једанаест у конкуренцији женских парова, укључујући календарски гренд слем 1998. године и четири гренд слем титуле у конкуренцији мешовитих парова; укупно је освојила двадесет гренд слем титула. Освајала је и WTA првенство два пута у појединачној и три пута у конкуренцији парова.
Хингисова држи серију "најмлађа икад" рекорда. Постала је најмлађа гренд слем шампионка и најмлађа прва тенисерка на свету, пре повреде лигамената у оба чланка која ју је приморала да се повуче из професионалног тениса 2002. године, са 22 године. До тада је освојила 40 WTA титула у појединачној конкуренцији и 36 WTA титула у конкуренцији мешовитих парова. Након неколико операција и дугог опоравка, вратила се такмичењима 2006. године и добила награду за повратак године. Повукла се у новембру 2007. године због повреда али је према допинг комисији, која је узимала узорке од играча током Вимблдона 2007. године, била позитивна на кокаин. Међународна тениска федерација јој је забранила да игра у наредне две године.
У јулу 2013. године најавила је свој повратак активном тенису да би играла на турнирима у Америци у пару са Словакињом Данијелом Хантуховом. Након успеха са Забине Лизики и Флавијом Пенетом у 2014. години, Хингисова је почела да игра са Сањом Мирзом у марту 2015. године. Оне су освојиле Вимблдон и Отворено првенство Америке као и Завршно првенство сезоне те године.
Сматра се за једног од најуспешнијих швајцарских спортиста и највећом тенисерком свих времена. „Тениски магазин“ ју је 2005. године сврстао на 22. место најуспешнијих тенисера и тенисерки у претходних 40 година. „Тајм“ ју је именовао за једну од „30 легенди женског тениса у прошлости, садашњости и будућности“ у јулу 2011. године. Две године касније је примљена у Међународну тениску кућу славних.
Тениска каријера Почеци И само име ове тенисерке, обећавало је изузетно лепу тениску будућност. Заправо, ова тенисерка је названа по некадашњој најбољој тенисерки света, Мартини Навратиловој. Још одмалена се у својој родној Чехословачкој (данашња Словачка) упознала са тениским рекетом. Већ са две године, родитељи су почели да је уче да скија и да игра тенис. Под руководством своје мајке, Мелани Молитор, Мартина Хингис започиње са својим првим тениским корацима. Са четири године је учествовала на првом турниру у својој каријери. Када је имала осам година, са породицом се сели у Цирих, где живи и тренира све до својих првих успеха.
Први турнир који је освојила, био је ИТФ турнир у Лангентхалу у Швајцарској, 1993. године. Већ наредне године, дебитује на свом терену на турниру у Цириху као 378. играчица света, и пролази у други круг, само да би је победила тадашња број пет тенисерка света, Мери Пирс. Међутим, након тог турнира, њена каријера креће узлазном путањом. Почиње да побеђује играчице из топ 10, и полако, али сигурно хита ка месту број 1.
Успеси на гренд слем турнирима и период доминације
1996. 1996. године, Хингис је постала најмлађа гренд слем шампионка свих времена, када је у пару са Чехињом Хеленом Суковом освојила Вимблдон у конкуренцији женских парова са петнаест година и девет месеци. Она је такође освојила своју прву титулу у каријери победом на турниру у Филдерштату. Такође је забележила сјајне резултате на гренд слем турнирима достигнувши четвртфинале Отвореног првенства Аустралије и полуфинале Отвореног првенства Америке. После титуле освојене у Филдерштату освојила је и турнир у Оукленду победивши прву тенисерку света у том тренутку, која је делила прво место на ВТА листи са Немицом Штефи Граф, Американку југословенског порекла Монику Селеш. Хингис је затим изгубила у финалу Завршног првенства сезоне од Штефи Граф.
1997. мини|Мартина Хингис 1997. Каријера Мартине Хингис је врло брзо доживела врхунац, већ 1997. године када је и постала прва тенисерка света. Какав је био њен максимум говори само количина и квалитет освојених турнира: Отворено првенство Аустралије, Отворено првенство Америке, Вимблдон, Токио (Пан Пацифик), Сиднеј, Париз, Мајами, Хилтон Хед Ајланд, Станфорд, Сан Дијего, Филдерштат и Филаделфија. Сезону је почела титулом на турниру у Сиднеју. Затим постала најмлађа гренд слем победница у појединачној конкуренцији у 20. веку освојивши Отворено првенство Аустралије са шеснаест година и три месеца (победивши бившу шампионку Мери Пирс у финалу). У марту, постала је најмлађа тенисерка која је заузела прво место на ВТА листи икада. У јулу, постала је најмлађа шампионка Вимблдона још од Лоти Дод која је освојила Вимблдон 1887. године победивши Чехињу Јану Новотну у финалу. Она је затим победила још једну надолазећу тениску звезду, Винус Вилијамс у финалу Отвореног првенства Америке. Једину гренд слем титулу коју није успела да освоји била је на Отвореном првенству Француске, када је у финалу изгубила од Хрватице Иву Мајоли. Такође, освојила је и титулу на Отвореном првенству Аустралије у конкуренцији женских парова у пару са Наташом Зверевом.
1998. 1998. године, Хингис је освојила све четири гренд слем титуле у конкуренцији женских парова и постала тек четврта тенисерка која је то постиглаMartina Hingis News and Trivias at . Celebritywonder.com. Retrieved on 30 July 2011. (Отворено првенство Аустралије је освојила са Мирјаном Лучић, остала три гренд слема са Јаном Новотном) и постала је тек трећа тенисерка која је заузимала прво место на ВТА листи и у појединачној и у конкуренцији парова истовремено. У појединачној конкуренцији је освојила Отворено првенство Аустралије победивши Кончиту Мартинез у финалу. На Отвореном првенству Америке је, међутим, изгубила у финалу од Линдзи Девенпорт. Линдзи Девенпорт је прекинула низ од осамдесет недеља током којих је Хингис заузимала прво место на ВТА листи у октобру, али је Хингис завршила сезону победивши Линдзи Девенпорт у финалу Завршног првенства сезоне.
1999. 1999. године, Хингис је освојила своју трећу титулу на Отвореном првенству Аустралије како у појединачној конкуренцији, тако и у конкуренцији женских парова са Аном Курњиковом. Она је прекинула сарадњу са партнерком Јаном Новотном, која је тада имала тридесет година, говорећи за њу: "превише је стара и превише спора".Riot Girls, Chris Smith, New York Magazine На Отвореном првенству Француске је дошла до финала и била на три поена од победе у другом сету, али је изгубила од Штефи Граф за коју је рекла раније: "Штефи је имала неких резултата у прошлости, али то је бржа, више атлетска игра сада... Она је стара сада. Њено време је прошло". Након шокантног пораза у првом колу Вимблдона од Јелене Докић, Хингис је успела да се пласира у своје треће узастопно финале на Отвореном првенству Америке, где је изгубила од тада седамнаестогодишње Серене Вилијамс. Хингис је освојила седам титула те године и завршила сезону на првом место ВТА листе. Такође, пласирала се и у финале Завршног првенства сезоне, где је изгубила од Линдзи Девенпорт.
2000. 2000. године, Хингис је поново дошла до финала на Отвореном првенству Аустралије и у појединачној и у конкуренцији женских парова. Овог пута је, међутим, изгубила оба. Њен низ од три узастопне титуле у појединачној конкуренцији прекинут је поразом од Линдзи Девенпорт. Касније, Хингис и њена нова партнерка Мери Пирс су изгубиле од Лизе Рејмонд и Рене Стабс. Хингис и Мери Пирс су освојиле Отворено првенство Француске и постизала је константне резултате на турнирима у појединачној конкуренцији током године. Иако није освојила ниједну гренд слем титулу у појединачној конкуренцији завршила је сезону на првом месту ВТА листе због девет освојених турнира током године као и Завршног првенства сезоне, где је освојила титуле и у појединачној и у конкуренцији женских парова.
Повреде и повлачење из тениса мини|Мартина Хингис (десно) са дубл партнерком Аном Курњиковом на ВТА премијер турниру у Сиднеју 2002. године 2001. 2001. године, Швајцарска, коју су представљали Мартина Хингис и Роџер Федерер, освојила је титулу у Хопман купу. Хингис је била непоражена током такмичења с обзиром да је остварила четири победе и то над Тамарине Танасугарн, Никол Прат, Амандом Куцер и Моником Селеш. Хингис је затим достигла пето узастопно финале Отвореног првенства Аустралије, победивши обе сестре Вилијамс на том путу, али је поражена од Џенифер Капријати. Она је такође прекинула тренерску сарадњу са својом мајком Мелани Молитор на почетку године, али се предомислила два месеца касније, баш пред Отворено првенство Француске. 2001. година је била најнеуспешнија за њу у неколико претходних сезона с обзиром да је освојила свега три титуле. Она је изгубила прво место на ВТА листи по последњи пут од Џенифер Капријати 14. октобра. У истом месецу, Хингисовој је дијагностикована повреда десног чланка.
2002. Опоравивши се од повреде, Хингис је освојила Отворено првенство Аустралије у конкуренцији женских парова (поново у пару са Аном Курњиковом) и достигла је шесто узастопно финале у појединачној конкуренцији , где се поново сусрела са Џенифер Капријати. Хингис је била у предности са једним сетом и водила је 4-0 у другом сету и имала је четири меч лопте али је изгубила меч у три сета. У мају, Хингис је поново оперисала чланак, овога пута леви чланак. Након тога наставила је да се мучи са повредама и није била у могућности да пружи своју најбољу форму.
2003. У фебруару 2003. године, са 22 године, Хингис је најавила повлачење из тениса због повреда и патње. "Желим да играм тенис једино из забаве и да се концентришем више на јахање и завршавање мојих студија". Током овог периода тениске каријере, Хингис је освојила 40 ВТА титула у синглу и 36 титула у дублу. Прво место на ВТА листи у синглу је држала укупно 209 недеља (и по томе се налази на петом месту после Штефи Граф, Мартине Навратилове, Крис Еверт и Серене Вилијамс). 2005. године "Тениски магазин" ју је сврстао на 22. место на листи 40 највећих играча у тениској опен ери.
Повратак игри мини|upright|Мартина Хингис на Отвореном првенству Аустралије 2006. године
2005. У фебруару 2005. године, Хингис је покушала да се врати активном тенису на турниру у Патаји, на Тајланду, али неуспешно јер је олако изгубила од 73. играчице света, Немице Марлене Вајнгартнер у првом колу. После тог пораза изјавила је да нема нових планова за повратак. У јулу је, међутим, играла и у појединачној конкуренцији и у конкуренцији женских парова и у конкуренцији мешовитих парова за Светски тениски куп и остварила две победе над тенисеркама из првих 100 на свету и над Мартином Навратиловом 7. јула. Са овим охрабрујућим резултатима иза себе, Хингис је 29. новембра најавила да ће се вратити активном тенису у 2006. године.
2006. На Отвореном првенству Аустралије, Хингис је изгубила у четвртфиналу од другог носиоца Ким Клајстерс. Међутим, Хингис је освојила титулу у конкуренцији мешовитих парова са Индијцем Махешом Бупатијем победивши у финалу Канађанина Данијел Нестора и Рускињу Јелену Лиховцеву. Ово је била њена прва гренд слем титула у конкуренцији мешовитих парова и петнаеста гренд слем титула уопште (5 у појединачној конкуренцији, 9 у конкуренцији женских парова и 1 у конкуренцији мешовитих парова). Недељу дана касније, Хингис је победила 4. тенисерку света Марију Шарапову у полуфиналу турнира прве категорије у Токију , али је изгубила у финалу од 9. тенисерке света Јелене Дементијеве. Хингис је затим играла на турниру у Дубаију где је изгубила у четвртфиналу од Марије Шарапове. На турниру у Индијан Велсу победила је 4. тенисерку света [Линдзи Девенпорт] у четвртом колу, али је опет изгубила од Марије Шарапове у полуфиналу.
мини|left|Мартина Хингис на турниру у Цириху 2006. године