Нилс Хенрик Давид Бор (; Копенхаген, 7. октобар 1885 — Копенхаген, 18. новембар 1962) био је дански физичар. Један је од најистакнутијих научника 20. века. Зачетник је савремене атомистике.
Завршио је универзитет и докторирао у Копенхагену, а затим је 1911. године отишао у Манчестер. Тамо је са Ернестом Радерфордом изучавао структуру атома. После пет година рада у Енглеској, враћа се у Копенхаген и постаје директор данског Института за теоријску физику. Године 1922. добио је Нобелову награду за физику. Потом је низ година изучавао нуклеарну физику, а од 1939. године посебно је проучавао уран.
Када су 1940. године Немци окупирали Данску, Бор је избегао у САД где је учествовао у истраживањима која су касније омогућила израду прве нуклеарне бомбе.
По завршетку Другог светског рата, Бор се вратио у Копенхаген где је изабран за председника Данске академије наука. Заузимао се за ограничење нуклеарног наоружања и забрану коришћења атомских бомби.
Доприноси физици Модел атома Принцип кореспонденције Копенхагенска интерпретација квантне механике. Принцип комплементарности: појава може бити посебно анализирана као да има неколико контрадикторних особина на пример, таласно-честични дуализам.
Библиографија thumb|upright|Теорија спектра и атомска конституција (-{Drei Aufsätze über Spektren und Atombau}-), 1922
Референце
Литература
Excerpted from:
Bohr's researches on reaction times.
Спољашње везе
Архива Нилса Бора Нобелова фондација: Нилс Бор О Нилсу Бору Niels Bohr Archive
Author profile in the database zbMATH
including the Nobel Lecture, 11 December 1922 The Structure of the Atom
Категорија:Рођени 1885. Категорија:Умрли 1962. Категорија:Дански физичари Категорија:Нобеловци за физику Категорија:Пројекат Менхетн Категорија:Дански атеисти Категорија:Доктори физике Категорија:Дански нобеловци Категорија:Добитници Коплијеве медаље Категорија:Јеврејски научници