Витина ( или -{Vitia}-) је градско насеље и седиште истоимене општине у Србији. Налази се у југоисточном делу Косова и Метохије и припада Косовскопоморавском управном округу. Према попису из 2024. било је 5.780 становника.
Ово подручје је познато као Горња Морава и налази се у подножју Скопске Црне Горе.
Историја Први писани помен Витине је из 1258. године, када је бугарски цар Константин Тих Асен даровао ово село од 1867 душа манастиру Св. Ђорђа код Скопља. У турском попису из 1455. године стоји да село има 105 српских кућа и хришћанског попа. Име би могло да се повеже са дрветом врбом, чији се гранчице зову "витине".
Прва школа у Витини почела је рад 1851. године, и то је била најстарија школа у Гњиланској кази."Настава и васпитање", Београд 1964. У Витини је 1890. године са царском дозволом отворена српска основна школа. Ту је редовна сваке године прослављана школска слава Св. Сава. Године 1900. служио је на Савиндан, поп Тодор Васић у цркви и школи, кумовао је Сава Тајић црквено-школски епитроп, а светосавску беседу је изговорио учитељ Стојан Дајић."Цариградски гласник", Цариград 1899. године Једно време иметак црквени износио је само њива од седам дана орања и пет гроша. Такође још и два парчета њиве од дана орања, које су дали цркви Трајко Дајић и Цветко Денкић. Онда је народ изабрао старца Саву Тајића за епитропа, који је то био успешно 14 година, бринући о црквеном добру без икакве накнаде. А 1900. године видео се велики напредак црквеног имања. Он износи тада: оранице од 35 дана орања, три обора са кућама, од којих у две седе чивчије који те њиве обрађују а у трећем је подигнута зграда са пет одељења, који као бакалница доноси годишње по 600 гроша прихода. Све је то способни старац Сава стекао. Он је и оправљао цркву и иконе, такође школу за које је утрошено 25 турских лира. Под његовом управом су и црквени магазин и каса увек били пуни."Цариградски гласник", Цариград 1900. године
Септембра 1927. године је Витина проглашена варошицом, касније постаје општински центар. Међутим неколико година касније, 1934. Краљ је "по жељи грађана", варошицу прогласио опет за село."Бранич", Београд 1. јул 1934.
У граду постоји црква брвнара из 1785. године и камена црква из 1865. године.
Демографија мини|280п|Амерички контингент КФОР-а у Витини 2000. године
Према попису из 1981. године град је био већински насељен Србима. Након рата 1999. године већина Срба је напустила Витину. Структура становништва се у потпуности изменила досељавањем Албанаца. У Витини је остало да живи свега неколико српских породица.
Приликом уласка КФОР-а и повлачења српске војске и полиције мултиетничка села витинске општине Трпеза, Житиње, Дробеш, Ново Село, Подгорце, Грмово, Гушица, Кабаш, Черкез Садовина и Деваја остала су без иједног Србина, а њихове куће су убрзо спаљене и порушене.
Број становника на пописима:
Види још Општина Витина
Напомене
Референце
Литература
Спољашње везе
Срби у Витини мањина у свом завичају (РТС, 12. јун 2016) Живот и стандарди: Срби у Витини (РТС, 14. јул 2016) на сајту Јутјуб
Категорија:Насељена места на Косову и Метохији Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији