Кристијан Хајгенс (;. Random House Webster's Unabridged Dictionary, Хаг, 14. април 1629 — Хаг, 8. јул 1695) је био холандски математичар, астроном и физичар . Meulenhoff, Amsterdam. 6 који се сматра једним од највећих научника свих времена и главном фигуром у научној револуцији. У физици, Хајгенс је дао револуционарни допринос у оптици и механици, док је као астроном углавном познат по својим студијама о прстеновима Сатурна и открићу његовог месеца Титана. Као инжењер и проналазач, побољшао је дизајн телескопа и изумео сат са клатном, што је представљало напредак у мерењу времена и најтачнији мерилац времена током скоро 300 година. Изузетно талентован математичар и физичар, Хајгенс је био први који је идеализовао физички проблем скупом параметара, а затим га математички анализирао, и први који је у потпуности математизовао механичко објашњење физичког феномена који се не може посматрати. Из тих разлога је назван првим теоријским физичарем и једним од оснивача модерне математичке физике.,. 6

Биографија Рођен је у Хагу као син богатог дипломате, архитекте и песника Константина Хајгенса. Студирао је права на Универзитету у Лајдену и на Орање Колеџу у Бреди пре него што се посветио науци. Историчари науке често говоре о Хајгенсу као једном од најсвестранијих научника.

Хајгенс је релативно мало признат по својој улози у развоју модерног интегралног и диференцијалног рачуна. Запамћен је и по томе што је тврдио да се светлост састоји од таласа. То је у физици познато као Хајгенсов принцип. Године 1655. открио је Сатурнов месец Титан. Такође је испитивао Сатурнове прстенове, и 1656. претпоставио да се прстенови састоје од великог броја мањих тела која заједно чине прстен. Исте године открио је и описао маглину Орион. Његов цртеж маглине Орион, први такве врсте, објављен је у Systema Saturnium 1659. Користећи модеран телескоп успео је да разлучи маглину на појединачне звезде. (Светла унутрашњост маглине Орион носи име „Хајегенсова регија“ у његову част.) Такође је открио неколико међузвезданих маглина и неке двојне звезде.

На наговор Блеза Паскала Хајгенс је написао прву књигу о теорији вероватноће, коју је објавио 1657.

Радио је и на изради тачног сата, који би био погодан за поморску навигацију. Године 1658. објавио је књигу под називом Horologium. Његово откриће сата с клатном (који је патентирао 1657) било је прекретница у мерењу времена. Математичке и практичне детаље својих открића објавио је у "Horologium Oscillatorium" 1673.

Хајгенс је развио и сат са балансном опругом, готово истовремено, мада независно од Роберта Хука, а спорења око овог открића трају вековима. У фебруару 2006. откривене су изгубљене Хукове писане белешке са састанака Краљевског друштва у једној остави у Хемпширу, и по тим белешкама утврђено је да је Хук први открио балансну опругу.

Краљевско друштво је изабрало Хајгенса за свог члана 1663. Године 1666. Хајгенс се преселио у Париз где је радио у Француској академији наука под заштитом Луја XIV. Користећи Париску опсерваторију (која је изграђена 1672) вршио је даља астрономска посматрања. Године 1684. објавио је "Astroscopia Compendiaria" у којој је приказао свој нови „ваздушни“ телескоп (без тубуса).

Хајгенс је размишљао и о животу на другим планетама. У својој књизи Cosmotheoros, замишљао је како универзум буја од живота, врло сличног животу на Земљи 17. века. Либерална клима у Холандији је охрабривала овакве спекулације. За разлику од њега, филозоф Ђордано Бруно, који је такође веровао у постојање живота у другим световима, спаљен је на ломачи због својих веровања 1600. године.

Године 1675. Хајгенс је патентирао џепни сат. Изумео је бројне друге направе и поступке.

Хајгенс се вратио у Хаг 1681. после тешке болести. Покушао је да се врати у Француску 1685, али је опозив Нантског едикта (који је укинуо верску толеранцију) спречило његову намеру. Хајгенс је умро у Хагу 8. јула 1695.

По Хајгенсу су названи Хајгенс (летелица): летјелица која се спустила на Сатурнов месец Титан, део Касини-Хајгенс мисије на Сатурн Астероид 2801 Хајгенс Кратер на Марсу Планина на Месецу Хајгенс софтвер, програм за микроскопску проучавање слика Хајгенс-Френел принцип, једноставан модел за разумевање таласа у свемиру Хајгенсови таласи, математичка основа за скаларну дифракциону теорију W.I.S.V. Christiaan Huygens: Холандски студијски клуб за студије математике и компјутерских наука на Делфт Универзитету за технологију : Одељење за физику Универзитета у Лајдену, Холандија

Референце

Литература

Andriesse, C.D., 2005, . Foreword by Sally Miedema. . Boyer, C.B. (1968) A History of Mathematics, New York. Dijksterhuis, E. J. (1961) The Mechanization of the World Picture: Pythagoras to Newton . Museum Boerhaave. Struik, D.J. (1948) A Concise History of Mathematics , Fromanteel Ltd, Castle Town, Isle of Man. in Ivor Grattan-Guinness, ed., . Elsevier: 33–45. Christiaan Huygens (1629–1695) : Library of Congress Citations. Приступљено 2005-03-30.

Спољашње везе

Treatise on Light translated into English by Silvanus P. Thompson, Project Gutenberg etext. De Ratiociniis in Ludo Aleae or The Value of all Chances in Games of Fortune, 1657Christiaan Huygens' book on probability theory. An English translation published in 1714. Text pdf file. in Voorburg, The Netherlands, where Huygens lived and worked. exhibition from the Science Museum, London Huygens-Fokker Foundation –on Huygens' 31 equal temperament and how it has been used (includes sound file of pronunciations by Dutch people) Systema Saturnium 1659 text a digital edition of Smithsonian Libraries

Категорија:Рођени 1629. Категорија:Умрли 1695. Категорија:Холандски математичари Категорија:Холандски физичари Категорија:Холандски проналазачи Категорија:Холандски астрономи