мини|250px|Семити у 1. веку нове ере thumb|250px|Први приказ историјске етнологије света раздвојеног на библијске Нојеве синове: Семите, Хамите и Јафетите. Гатереров Увод у синхронистичку универзалну историју (1771) објашњава његово гледиште да је модерна историја показала истинитост библијског предвиђања о надмоћи Јафетита ().Einleitung in die synchronistische universalhistorie, Gatterer, 1771. Described first ethnic use of the term Semitic by: (1) A note on the history of 'Semitic' , 2003, by Martin Baasten; and (2) Taal-, land- en volkenkunde in de achttiende eeuw, 1994, by Han Vermeulen (in Dutch). Кликните на слику за транскрипцију текста.
Семити (Семићани) или семитски народи, су стара група народа сродних по језику, етничком пореклу и антрополошким особинама.On the use of the terms “(anti-)Semitic” and “(anti-) Zionist” in modern Middle Eastern discourse, Orientalia Suecana LXI Suppl. (2012) by Lutz Eberhard Edzard: "In linguistics context, the term "Semitic" is generally speaking non-controversial... As an ethnic term, "Semitic" should best be avoided these days, in spite of ongoing genetic research (which also is supported by the Israeli scholarly community itself) that tries to scientifically underpin such a concept.". by Marvin Pope: "The term "Semitic," coined by Schlozer in 1781, should be strictly limited to linguistic matters since this is the only area in which a degree of objectivity is attainable. The Semitic languages comprise a fairly distinct linguistic family, a fact appreciated long before the relationship of the Indo-European languages was recognized. The ethnography and ethnology of the various peoples who spoke or still speak Semitic languages or dialects is a much more mixed and confused matter and one over which we have little scientific control." Насељавају источне обале Медитеранског басена, земље Блиског и Средњег истока као и северну Африку. Ова терминологија се сада углавном не користи изван груписања „семитских језика“ у лингвистици. Први пут коришћена током 1770-их од стране чланова Гетингенске школе историје, ова библијска терминологија за расу изведена је од Шема (), једног од три Нојева сина у Књизи постања, заједно са паралелним терминима Хамити и Јафетити.
Преко две хиљаде година су Јевреји живели далеко од своје првобитне отаџбине. Семитска историја и су се највише удаљиле од својих корена преко хришћанства. Семитска култура је, осим тога, допрла далеко ширењем ислама. Све три западне религије: јудаизам, хришћанство и ислам – имају семитску основу. И света књига Куран и Стари завет су написани на сродним семитским језицима. Из Старог завета има тако исти језички корен као Алах, реч коју муслимани користе за бога. Када је реч о хришћанству, ствар је већ другачија. Такође и хришћанство има семитску основу, али је Нови завет написан грчком језику, а када је обликована хришћанска теологија и или веронаука, њу су означили грчки и латински језик и хеленистичка филозофија. Семити су се за разлику од Индоевропљана рано определили за једног бога. То се назива монотеизам. Под семитске народе, кроз историју су се побрајали (Асирци и ), Арамејци (Сиријци) и Кананити (Јевреји, , Моабити и Аморити). Данас се под Семитима подразумевају углавном савремени Арапи, Јевреји и Малтежани.
Етничка припадност и раса thumb|left|250px|Ова Т и О мапа, 1472, из прве штампане верзије Исидор Севиљсковог дела Etymologiae, идентификује три позната континента као насељена потомцима Сема (Шем), Јафета (Јафет) и Чама (Хам).
Термин семитски у расном смислу сковали су чланови Гетингенске школе историје током раних 1770-их. Други чланови Гетингенске школе историје сковали су посебан термин белац током 1780-их. Ове термине су користили и развили бројни други научници током следећег века. Почетком 20. века, псеудонаучне класификације Карлетона С. Куна укључиле су семитске народе у кавкаску расу, као сличне по изгледу индоевропским, северозападнокавказским и народима који говоре картвелски.The Races of Europe by Carleton Stevens Coon. From Chapter XI: The Mediterranean World – Introduction: "This third racial zone stretches from Spain across the Straits of Gibraltar to Morocco, and thence along the southern Mediterranean shores into Arabia, East Africa, Mesopotamia, and the Persian highlands; and across Afghanistan into India." Због преплитања проучавања језика и културологије, термин је почео да се примењује и на религије (старосемитске и абрахамске) и етничке групе различитих култура које су повезане географском и лингвистичком дистрибуцијом."Semite". Merriam-Webster's Collegiate Dictionary, Eleventh Edition.
Антисемитизам
thumb|250px|Статут Антисемитске лиге из 1879, организације која је прва популарисала тај термин.
Изрази „антисемита“ или „антисемитизам“ дошли су заобилазним путем да се уже односе на свакога ко је био непријатељски или дискриминаторски настројен према Јеврејима посебно.
Антрополози 19. века, као што је Ернест Ренан, лако су ускладили лингвистичке групе са етничком припадношћу и културом, позивајући се на анегдоте, науку и фолклор у својим настојањима да дефинишу расни карактер. Мориц Штајншнајдер, у свом часопису о јеврејским писмима Хамаскир (3 (Берлин 1860), 16), разматра чланак Хајмана ШтајнталаReprinted G. Karpeles (ed.), Steinthal H., , Berlin , ff. који критикује Ренанов чланак „Нова разматрања општег карактера семитских народа, посебно њихове склоности ка монотеизму”.Published in the Journal Asiatique, 1859 Ренан је признао важност древних цивилизација Месопотамије, Израела итд, али је семитске расе назвао инфериорним у односу на аријевске због њиховог монотеизма, за који је сматрао да произлази из њихових наводних пожудних, насилних, бескрупулозних и себичних расних инстинкта. Штајнтал је ове предиспозиције сажео као „семитизам“, те је Штајншнајдер окарактерисао Ренанове идеје као „антисемитске предрасуде“. – quoting the Hebrew Encyclopaedia Ozar Ysrael, (edited Jehuda Eisenstadt.
Године 1879, немачки новинар Вилхелм Мар започео је политизацију појма говорећи о борби између Јевреја и Немаца у памфлету под називом Der Weg zum Siege des Germanenthums über das Judenthum („Пут до победе германизма над јудаизмом“). Оптужио је Јевреје да су либерали, народ без корена који је јудаизирао Немце ван спасења. Године 1879, Марове присталице су основале „Лигу за антисемитизам“,. USA, која се у потпуности бавила антијеврејским политичким деловањем.
Замерке на употребу термина, као што је застарела природа термина „семитски“ као расног термина, постављају се најмање од 1930-их.
Види још Антисемитизам Семитски језици
Референце
Литература
Poliakov, Léon . "Anti-Semitism". . (CD-ROM Edition Version 1.0). Ed. Cecil Roth. Keter Publishing House
entry by Gotthard Deutsch in the Jewish Encyclopedia, 1901–1906 ed.
Додатна литература
Спољашње везе
Semitic genetics Semitic language family tree included under "Afro-Asiatic" in SIL's Ethnologue.
The Midianites of the north Ancient Semitic peoples (video)
*