мини|десно|250п|ФлораТицијан, 1515. Флора (), стара римска богиња цвећа и пролећа. Њено име долази од -{φlâ}- цветати, ускомешати се, набрекнути, разметати се (уп. грч. φλέω, преливати, обиловати, врвети), како наводи Август Фик ().Fick, vergl. W³. 2. стр. 176.
Хришћански аутори, иначе склони томе да изврћу руглу паганштину, наводе да је Флора, као и Ака Ларенција, била у ствари куртизана која је стекла огромну имовину и завештала је римском народу; заузврат за то у њену част је обележаван празник -{Floralia}-. Међутим, изгледа се њен култ установио у Риму још у најстарија времена, јер Варон спомиње како јој је Тит Тације посветио храм, а Нума Помпилије именовао свештеника (-{flamen}-). Доцније је поистовећивана са грчком Хлором. Подигнут јој је храм код Великог цирка. Флоралије које су трајале од 28. априла до 1. маја одликовале су се нарочитом разузданошћу и раскалашношћу.Smith's Dict. of Gr. & Rom. Biog. & Myth. ii (Flora). стр. 175-76.
Митологија
У миту, Флора је нимфа коју је оженио Зефир и као свадбени дар, доделио јој владавину над цвећем, па је постала богиња цвећа, али и пролећа и плодоносног дрвећа. Позната као добра богиња, људима је поклонила семе и мед, али и пренела своју особину поклањања цвећа.Политикин забавник број 3058. Датум: 17.9.2010. Рубрика: „Говор цвећа“. стр. 47-48. Издаје и штампа: Политика АД. Београд. Када се Јунона наљутила на Јупитера јер је сам из своје главе родио Минерву, одлучила је да и она без његовог учешћа роди дете. Зато је од Флоре добила чаробни цвет који обезбеђује материнство. Тако је рођен Марс, чије име, због Флориног цвета и његовог чудесног зачећа, означава први месец пролећа.Цермановић-Кузмановић, А. & Срејовић, Д. 1992. Лексикон религија и митова. Савремена администрација. Београд.
Култ Флора је била једна од најстаријих римских богиња, јер је њен култ утемељио још краљ Тит Тације у првим годинама оснивања Рима и он се делимично одржао и након победе хришћанства. У част богиње Флоре су се одржавале у Риму веселе свечаности под називом „Флоралије“ (Floralia), које су трајале од 28. априла до 1. маја. На тај празник људи су се украшавали цвећем, играли и приређивали циркуске игре. Празник се завршавао комичном хајком на козе и зечеве. Богињу Флору, коју су изједначили са богињом љубави и лепоте Афродитом, поштовали су највише млади људи, а њој у част је изграђен и храм на брежуљку Квириналу, а касније и у близини Великог цирка (328. година пре нове ере).
Референце
Литература
-{August Fick, Vergleichendes Wörterbuch der Indogermanischen Sprachen, 2. Band, Göttingen ³ (1876). стр. 176.}- -{Leonard Schmitz, „Flora“, in: Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, vol. ii, Boston (1867). стр. 175-76.}-
Категорија:Римски богови