-{V}- олимпијске игре су одржане у Стокхолму у Шведској. По први пут су учествовали такмичари са свих 5 континената, па је тако по први пут симбол 5 олимпијских кругова био потврђен у пуној мери. На Играма у Стокхолму су победницима последњи пут додељиване медаље од чистог злата; након ових Игара уобичајено је да је златна медаља од позлаћеног сребра. Двадесет осам нација и 2.408 такмичара, укључујући 48 жена, такмичили су се у 102 такмичења у 14 спортова. Са изузетком тениса (почевши од 5. маја) и фудбала и стрељаштва (оба су почела 29. јуна), такмичења су одржана у року од месец дана са званичним отварањем 6. јула. Са дебијем Јапана, први пут је учествовао национални тим из Азије. Стокхолм је био једина понуда за игре, а изабран је 1909.
На овим олимпијским играма су први пут учествовали Србија, Јапан и Чиле.
Игре су биле прве које су имале уметничка такмичења, женске скокове у воду, женско пливање, а прве су укључивале и десетобој и нови петобој, на којима је победио Американац Џим Торп. Електрично мерење времена је уведено у атлетици, док је земља домаћин забранила бокс. Уметничко клизање организатори су одбили јер су желели да промовишу Нордијске игре. Највише златних медаља освојиле су Сједињене Америчке Државе (26), док су домаћини Шведска укупно освојили највише медаља (65). Ово су биле последње Олимпијске игре наредних осам година због прекида Првог светског рата. Следеће Олимпијске игре одржане су 1920. године у Антверпену.
Избор домаћина После Летњих олимпијских игара 1908. у Лондону, власти у Шведској су одмах покушале да обезбеде да се следеће игре одрже тамо. У то време била су два шведска члана Међународног олимпијског комитета (МОК), Виктор Балк и Кларенс фон Розен.Official Report (1913): p. 7. Пар је предложио идеју шведским управним телима атлетике и гимнастике како би се осигурало да подржавају сваку потенцијалну понуду. Националне асоцијације су 18. априла 1909. дале подршку кандидатури за домаћина Олимпијаде у Стокхолму на основу могућности да се направе одговарајући финансијски аранжмани.Official Report (1913): p. 8. Краљу Густаву је 6. маја 1909. након објављивања прелиминарних планова за стокхолмску понуду затражено да очекивани трошкови одржавања Игара буду 415.000 круна (23.050 фунти или 115.250 долара). Влада је прихватила петицију у име краља и подржала понуду.
Дана 28. маја, на састанку МОК-а у Берлину, шведски представници су изјавили да имају пуну финансијску подршку за одржавање наредних Игара у Стокхолму. Склопљен је договор са немачким представником МОК-а на основу тога да Берлин буде домаћин Летњих олимпијских игара 1916 . Пјер де Кубертен је на састанку говорио о својој забринутости да би Шведска требало да обезбеди одржавање Игара, јер не жели да се понове проблеми са Великом Британијом која је била домаћин Игара 1908. године. Такође је изразио жељу да „Игре морају да буду више чисто атлетске, морају бити достојанственије, дискретније, више у складу са класичним и уметничким захтевима, интимније и, пре свега, јефтиније“.Official Report (1913): p. 9. Игре су уредно додељене Шведској да буде домаћин у Стокхолму као једином номинованом граду домаћину за Летње олимпијске игре 1912. године.
Организација лево|мини|Кубертен је желео да Игре 1912. буду „достојанственије“ од оних 1908. Вест да ће Стокхолм бити домаћин Олимпијских игара 1912. шведска јавност је дочекала са одушевљењем. Организациони комитет узео је де Кубертенове речи к срцу и имао за циљ да постигне Олимпијске игре које би уклониле оне елементе који су умањили претходне игре.Official Report (1913): p. 10. Комитет је изабран у јесен 1909. године, при чему је Балк изгласан за председника комитета, а престолонаследник Густаф Адолф изабран је за почасног председника. Први састанак комитета одржан је 7. октобра, а 11. октобра су делегирали аранжмане за појединачне спортске гране релевантним управљачким телима у Шведској.Official Report (1913): p. 11. Постојала су четири изузетка од овога, са стрељаштвом, модерним петобојом и планинским успонима које је задржао Олимпијски комитет, а такмичења у јахању које је организовао принц Карл, војвода од Вестерготланда, који је био инспектор шведске коњице.Official Report (1913): p. 12. Укупно је било 187 чланова ових одбора.Official Report (1913): p. 13.
Званични позив за такмичење на Играма је упућен 18. новембра 1910. за 27 земаља, било директно или преко њихових представника у МОК-у. Требало је да буде позвано још 15 земаља, али пошто нису имале представнике МОК-а, шведске власти нису биле сигурне како да поступе.Official Report (1913): p. 23. Након што је организациони комитет за Игре добио потврду атлетских савеза у свакој од 15 земаља, и њима су упућени позиви.Official Report (1913): p. 25. Одштампано је око 61.800 образаца за пријаву за различите нације.Official Report (1913): p. 26.
За опрему позваних нација обезбеђен је бесплатан превоз, а за такмичаре и делегате на државној железници обезбеђен је попуст од 50 одсто.Official Report (1913): p. 26. Дневне новине које су покривале само Олимпијске игре биле су договорене за издавање током Игара, и на енглеском и на шведском језику.Official Report (1913): p. 27. Урађени су додатни аранжмани за општи долазак посетилаца како би их забавили док нису били на Играма; отворена је башта за уживање северно од Олимпијског стадиона, а низ затворених тениских терена претворен је у ресторан.
Спортски објекти На Летњим олимпијским играма 1912. коришћено је дванаест спортских објеката. Ово је био први пут да се за фудбалски турнир користи више од једног места, што је од тада и био случај. Олимпијски стадион у Стокхолму служио је као једно од коњичких места за Летње олимпијске игре 1956 . Стадион Расунда служио је као место одржавања светског првенства 1958. и светског првенства за жене 1995. године. У почетној тендерској документацији идентификовано је да ће бити потребан нови стадион, који је првобитно предвиђен да се налази на атлетском терену у Остермалму. Како би се уштедела средства, очекивало се да само једна од трибина стадиона буде стална, а да ће остале три бити дрвене и демонтиране након Игара. Цена тог стадиона процењена је на 235.000 круна.Official Report (1913): p. 8. Склопљени су договори са појединачним националним комитетима како би се омогућило коришћење атлетских терена у Остермалму и Транебергу.Official Report (1913): p. 41.
Бициклистичка друмска трка одржана је око Меларена, трећег највећег језера у Шведској.Official Report (1913): p. 63. Водени догађаји, укључујући пливање и веслање, одржани су у Ђургардсбрунсвикен, где је изграђен стадион. Какнас је већ коришћен као стрељана, али су биле потребне измене да би се прилагодили стрељачким догађајима. Иако није коришћен као олимпијски стадион како је првобитно замишљено, Остермалм је био домаћин такмичења у тенису на трави и мачевању након што је тениски павиљон тамо премештен са друге локације.Official Report (1913): p. 167.
Поред атлетског терена у Остермалму, разматрано је још пет локација за лоцирање Олимпијског стадиона. Олимпијски стадион у Стокхолму изграђен је на месту некадашњег атлетског терена у Стокхолму како би се остале локације задржале за друге намене током Игара. Постављањем северно од града, Олимпијски стадион је био у непосредној близини других већ постојећих спортских објеката. Првобитно финансирање је дато у износу од 400.000 Кр за дрвени стадион, али Торбен Грут, Official Report (1913): p. 168. архитекта, такође је израдио алтернативне планове за камени стадион. Након разговора са Шведском централном асоцијацијом за примену атлетике, одлучено је да се изгради камена верзија, а додатна средства су стављена на располагање путем националне лутрије након што су дате гаранције да неће бити тражена додатна финансијска средства како би се изградити стадион.Official Report (1913): p. 169. Међутим, утврђено је да би првобитна процена за камени стадион и даље била прескупа, а планови су још једном модификовани како би се поједноставио дизајн и смањили трошкови. Са извођачем радова је 2. новембра 1910. склопљен уговор да ће бити пренет комплетан до 25. маја 1912.Official Report (1913): p. 171.
Церемонија отварања 240п|Отварање Игара 1912.|мини|десноИгре су отворене су 6. јула 1912. Шведска краљевска породица напустила је Стокхолмску краљевску палату у 10:40 ујутро, а на Олимпијском стадиону су је примили чланови МОК.Official Report (1913): p. 307. Три хиљаде такмичара се већ окупило на оближњем атлетском терену у Остермалму и почели су да улазе на стадион по абецедном реду по нацијама према шведском правопису. Шведски тим је ушао последњи,Official Report (1913): p. 308. али за разлику од касније традиције, грчки тим није ушао први.Official Report (1913): p. 308.
Певала се химна, вођена традиционалним шведским певањем и читане су молитве прво на шведском, а затим на енглеском.Official Report (1913): p. 308. Престолонаследник Густаф Адолф обратио се краљу у име Шведског олимпијског савеза.Official Report (1913): p. 309. Краљ Густаф V је потом дугачким говором прогласио Игре званично отвореним:„Са легитимном радошћу и поносом ми Швеђани гледамо спортисте из свих делова света окупљене овде са нама. Велика је част за Шведску што је Стокхолм изабран за поприште Пете олимпијаде, а свима вама, спортистима и пријатељима атлетике, желим добродошлицу на ово пријатељско такмичење нација. Нека велика мисао која је дошла до изражаја на Олимпијским играма у класична времена буде толико цењена и нашим годинама, да ова такмичења постану моћно средство за унапређење физичког здравља и развоја сваког народа. Овим речима проглашавам Олимпијске игре у Стокхолму отвореним.”Потом су се засвирале трубачке фанфаре и престолонаследник је позвао навијање за краља.Official Report (1913): p. 310. Атлетичари у својим националним групама који су по реду изашли са стадиона завршили су церемонију.Official Report (1913): p. 311.
Најзначајнији догађаји Организатор је одабрао да не уврсти у програм уметничко клизање као једини предложени зимски спорт, јер су желели промовисати нордијске игре. Такође, на жељу организатора нису дозвољена ни такмичења у боксу, који је оцењен као прегруб и насилан спорт. Португалац Франциско Лазаро је колабирао током трке и убрзо преминуо, што је био први такав случај у историји Игара. Американац Џим Торп је победио у петобоју и тек измишљеном десетобоју, али је дисквалификован због кршења принципа аматеризма. Рехабилитован је 1982. Будући генерал из Другог светског рата, Џорџ Патон, такмичио се у првом такмичењу у модерном петобоју. У атлетици су први пут коришћени електронски уређаји за мерење времена. Шведски стрелац Оскар Сван је са 64 године постао најстарији до тада освајач златне медаље.
Игре десно|мини|Патеов филм који приказује најважније догађаје са Олимпијских игара 1912., укључујући гимнастику, атлетику и мачевање