Душан Гојков (Београд, 11. август 1965) српски и југословенски је радиофонски редитељ, драматург, песник, приповедач, романописац. Оснивач и главни и одговорни уредник Балканског књижевног гласника. Први генерални секретар Цинцарског ПЕН-а (PEN Armãn) од септембра 2021. до априла 2025, кад је иступио из PEN International.
Биографија Школовао се у Београду, Паризу и Лондону. Школу радиофонске режије BBC завршио у Лондону 1985.
Године 1970. примљен у Драмски студио Радио Београда, и радио као спикер и глумац у дечијим емисијама до 1980, кад прелази у Драмски програм Радио Београда. У то време радио и као глумац у КПГТ-у, Атељеу 212, програмима на телевизији, као и на филму. Режирао, писао и изводио музику за неколико позоришних представа.
Од 1984. у Радио Београду, као репортер Јутарњег програма, потом, од 1985. као уредник. У истом периоду радио у Културној редакцији недељника НИН. 1990-1991. уредник у Радио Телевизији Политика, потом новинар – репортер у тв станици YUTEL. Од 1992. уредник књижевне редакције Радија Б92, од 1994. до 1999. поново уредник у Радио Телевизији Политика. Основао Драмски програм Радио станице „Политика“, и режирао више од две стотине педесет радиофонских комада. Режирао драме Есхила, Софокла, Еурипида, Аристофана, Плаута, Теренција, Шекспира, Расина, Молијера, Чехова, Стриндберга, Нушића, Крлеже и многих других. Ипак, већину радио драма режирао је по сопственим текстовима. Творац жанра „радиофонски есеј“. Снимио педесетак телевизијских документарних филмова о историји „Политике“ и Београда. 1999. писао о коњичком спорту и извештавао са коњских трка за дневни лист "Борба".
Од 1994. главни и одговорни уредник првог електронског часописа за књижевност и уметност, Балканског књижевног гласника.
Један од оснивача и први уредник програма Београдског читалишта и Књижевног клуба Jazzbina.
Један од оснивача и од 2021. до 2025. генерални секретар Цинцарског ПЕН центра (PEN Armãn, чланице PEN International).
Писао на српскохрватском, француском и енглеском језику. Са српскохрватског преводио на енглески и француски језик, са енглеског, француског, латинског и грчког преводио на српскохрватски.
За Радио Београд и „Политику“ извештавао из тридесет седам земаља.
Један од оснивача Теравада будистичке заједнице у Србији.
Објављивао у периодици:
Балкански књижевни гласник–Balkanski književni glasnik, Београд, Србија; Борба, Београд, Србија; Both Sides Now, Тајлер, Тексас, САД; Copenhagen Review, Копенхаген, Данска; Градина, Ниш, Србија; Jellyfish Whispers, Дејтона Бич, Флорида, САД; Кошава, Вршац, Србија; Knjigomat, Загреб, Хрватска; Књижевна реч, Београд, Србија; Књижевне новине, Београд, Србија; Libartes, Београд, Србија; Lirikon, Велење, Словенија; Locutio, Марибор, Словенија; Наш траг, Велика Плана, Србија; Penny Ante Feud, Чарлстон, Јужна Каролина, САД; Политика, Београд, Србија; Путеви, Бања Лука, БиХ; Pesmi, izbor iz srbske poezije, Копер, Словенија; Primorska Srečanja, Нова Горица, Словенија; Radio Gornji grad, Загреб, Хрватска; Реч, Београд, Србија; Свеске, Панчево, Србија; The Criterion, Мумбај, Индија; The Missing Slate, Исламабад, Пакистан; World Poetry Yearbook –英文版世界诗歌年鉴目录, Шангај, Кина; Zarez, Загреб, Хрватска; Zetna, Сента, Србија; 100 Илјади поети за промена, Струга, Македонија.
Преводиоци: Данијела Камбасковић, Маида Салкановић, Данијела Јовановић (на енглески); Александар Шајин (на дански); Клара Àнтал, Илéш Фехéр (на мађарски); Жељко Перовић, Фрањо Франчич, Андреја Вукадин, Марјан Пунгартник (на словеначки); Игор Исаковски (на македонски); Жанг Жижонг (на кинески); Миреј Робен (на француски). мини|Уредништво Балканског књижевног гласника 2021 Оснивач Балканског књижевног гласника, 1994. године. Као главни и одговорни уредник БКГ потписао шездесетак бројева електронског часописа, педесет четири штампане и седамдесет две електронские књиге.
Члан Балканског књижевног друштва, Удружења књижевника Србије, Хрватског књижевног друштва, Удружења новинара Србије, Независног удружења новинара Србије.
Милица Илић компоновала камерну музику по поезији Душана Гојкова; изведена у сали Београдске филхармоније 26. септембра 2019: Маја Михић, клавир, Немања Станковић, виолончело, Марко Пантелић, баритон.
Награде Награда Prix Littéraire Naji Naaman 2026 - Prix d'honneur pour œuvres complètes, Liban Награда KAOWL & CNPN Golden Pen Award 2026, South Corea Награда "International Best Poet Prize 2021", The International Best Poets & Translators, International Poetry Translation and Research Centre (2021 年度国际最佳诗人暨翻译家评选揭晓 最佳诗人), Шангај, Кина Награда "Димитрије Митриновић", Ars Longa, Београд, за животно дело - пројекат Балканског књижевног гласника, 2009; Награда "Исток-Запад" за роман године, „Писање по води“, Народна библиотека Зајечар, 2006; Награда "Jazzbina", Jazzbina 1993; Награда "Лаза К. Лазаревић" за кратку прозу, Народна библиотека Шабац, 1993. Номинован за награду "Волтер" (Prix Voltaire), International Publishers Association, 2024.
Селективна библиографија Гранд Хотел, кратке приче. Слепи путник, роман. Европа плеше, радиофонски есеји, 1995, 1996; COBISS.SR-ID 214612236 Фотографије гласова и Утуљена баштина, документарно-драмски радиофонски есеји, 1997; COBISS.SR-ID 214724876 -{Une nuit (un jour) d'une vie}-, изабрани есеји, 1997; -{Passager clandestine}-, роман. Општа места – један паралитерарни хербаријум, роман. Албум фотографија 1991 – 1993., роман. Лака, црна земља, дуодрама, (coll.), 2005. COBISS.SR-ID - 191584524 Писање по води, роман, (coll.). -{Other People’s Memories}-, поема. -{Dying Words}-, поема, 2012. Потиштеност, роман. Тужне шансоне, сабране песме.
Референце
Спољашње везе
Балкански књижевни гласник
Категорија:Рођени 1965. Категорија:Српски књижевници Категорија:Српски песници Категорија:Српски драматурзи Категорија:Југословенски књижевници Категорија:Југословенски песници Категорија:Југословенски редитељи Категорија:Српски радио редитељи Категорија:Уметници из Београда