мини|десно|200п|Окамењено дрво створено перминерализацијом. Унутрашња структура и годови су очувани током процеса.

Фосил (, у дословном преводу „онај који је закопан“) је очувани остатак организма, његовог дела или трагова живота. Фосили дају податке о развоју органског света у прошлости, како се животна средина мењала кроз геолошку прошлост, о еволуцији и биогеографији живих бића. Фосили су много разноврснији него стене у којима се налазе и пружају више могућности за одређивање редоследа и старости догађаја у Земљиној кори. Фосили се најчешће сачувају у седиментним стенама, док се у метаморфним стенама јављају веома ретко. Фосиле и историју живота проучава наука палеонтологија кроз своје дисциплине.

Палеонтологија је проучавање фосила: њихове старости, начина формирања и еволуционог значаја. Узорци се обично сматрају фосилима ако су старији од 10.000 година. Најстарији фосили стари су око 3,48 милијарди година до 4,1 милијарде година. Early edition, published online before print. Запажање у 19. веку да су одређени фосили повезани са одређеним слојевима стена довело је до препознавања геолошке временске скале и релативне старости различитих фосила. Развој техника радиометријског датирања почетком 20. века омогућио је научницима да квантитативно измере апсолутну старост стена и фосила на којима се налазе.

Постоје многи процеси који доводе до фосилизације, укључујући перминерализацију, ливење и калупе, аутигену минерализацију, замену и рекристализацију, супресију, карбонизацију и биоимурацију.

Фосили се разликују по величини, од бактерија од 1 микрометра (1 µm) bacteria до диносауруса и дрвећа, дугачких неколико метара и тешких много тона. Фосил обично презервира само део покојног организма, обично онај део који је био делимично минерализован током живота, као што су кости и зуби кичмењака, или хитински или кречњачки егзоскелети бескичмењака. Фосили се такође могу састојати од трагова које је организам оставио за живота, попут трагова животиња или измета (копролити). Ове врсте фосила називају се фосилни трагови или ихнофосили, за разлику од телесних фосила. Неки фосили су биохемијски и називају се хемофосили или биопотписи.

Подела 200px|мини|Наутилоидни фосил. 200px|мини|Фосил Mesolimulus walchi Фосили могу бити: „Прави фосили“, који се деле на: карактеристичне фосиле - то су фосили који имају врло мало вертикално распрострањење, тј. веома брзу еволуцију. Они су ограничени на наслаге таложене у једном краћем геолошком раздобљу, а имају велико географско распрострањење. перзистентне фосиле - фосили који имају веома велико вертикално распрострањење, тј. веома спору еволуцију, тако да на основу њих није могућа одредба старости седимената који их садрже. фацијалне фосиле - то су фосили који карактеришу једну одређену средину. Они су уско ограничених еколошких својстава и њихов налазак у једном слоју је добар индикатор некадашње животне средине. Најтипичнији пример фацијалних фосила су спрудотворни корали. На основу њих изводи се закључак да је седимент настао под следећим условима: топло море, мала дубина, много светла, велика количина кисеоника и чиста вода нормалног салинитета.

Субфосили - то су фосили из историјског доба, који нису прошли цео пут фосилизације. мини|200п|десно|Минерал пиролузит Псеудофосили - то су творевине неорганског порекла, које подсећају на неку биљку. Обично је то дендритични агрегат минерала пиролузита.

Трагови живота, који се деле на: трагове кретања трагове храњења (трагови по седименту, убадање и бушење седимената, трагови боравка, копролити).

„Живи фосили“ - то су представници врста који су и даље живи, а који су настали у даљој геолошкој прошлости, који живе на малим и изолованим местима, и нису битно еволуирали од настанка.

Галерија

Референце

Литература

"Grand Canyon cliff collapse reveals 313 million-year-old fossil footprints" 21 Aug 2020, CNN "Hints of fossil DNA discovered in dinosaur skull" by Michael Greshko, 3 Mar 2020, National Geographic "Fossils for Kids | Learn all about how fossils are formed, the types of fossils and more!" Video (2:23), 27 Jan 2020, Clarendon Learning "Fossil & their formation" Video (9:55), 15 Nov 2019, Khan Academy "How are dinosaur fossils formed? by Lisa Hendry, Natural History Museum, London "Fossils 101" Video (4:27), 22 Aug 2019, National Geographic "How to Spot the Fossils Hiding in Plain Sight" by Jessica Leigh Hester, 23 Feb 2018, Atlas Obscura "It's extremely hard to become a fossil" , by Olivia Judson, 30 Dec 2008, The New York Times "Bones Are Not the Only Fossils" , by Olivia Judson, 4 Mar 2008, The New York Times Bromley, R.G., 1970. Borings as trace fossils and Entobia cretacea Portlock as an example, p. 49-90. In: Crimes, T.P. and Harper, J.C. (eds.), Trace Fossils. Geological Journal Special Issue 3. Bromley, R.G., 2004. A stratigraphy of marine bioerosion. In: The application of ichnology to palaeoenvironmental and stratigraphic analysis. (Ed. D. McIlroy), Geological Society of London, Special Publications 228:455-481. Palmer, T.J., 1982. Cambrian to Cretaceous changes in hardground communities. Lethaia 15:309-323.

Wilson, M.A., 1986. Coelobites and spatial refuges in a Lower Cretaceous cobble-dwelling hardground fauna. Palaeontology 29:691-703. Wilson, M.A. and Palmer, T.J., 2006. Patterns and processes in the Ordovician Bioerosion Revolution. Ichnos 13: 109-112. Yochelson, E.L. and Fedonkin, M.A., 1993. Paleobiology of Climactichnites, and Enigmatic Late Cambrian Fossil. Smithsonian Contributions to Paleobiology 74:1-74.

The book is available from The Complete Work of Charles Darwin Online. Retrieved 2015-05-13.

Спољашње везе

The Virtual Fossil Museum throughout Time and Evolution Paleoportal, geology and fossils of the United States The Fossil Record, a complete listing of the families, orders, class and phyla found in the fossil record

Категорија:Палеонтологија