Грделица је насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2022. био је 871 становник.

Овде се налази Железничка станица Грделица.

Историја Грделица је одувек било стратешки важном месту, око којег су се многе битке водиле током 19. и 20. века. Сударали су се војни и дипломатски интереси великих сила. Србија је на крају дефинитивно успоставила своју власт након Првог светског рата.

Постојала је у Грделици од 1898. године Подружница Српског Пољопривредног друштва, чије је седиште било у Београду. Село се налазило неколико километара од "Српског Манчестера" тј. Лесковца. Ту је поред друмског, био развијен и жељезнички саобраћај. Радило се годинама на јачању привреде у том крају."Трговинско-занатлијски шематизам Краљевине Србије", Београд 1905. године Почетком 20. века постојала је ту мануфактура за израду ужади (гајтана). Њу су 1903. године покренули удружени Лесковчани са почетним капиталом од 15.000 динара. Ту се прво производило: гајтан, шијак и сукно. Када крај буде дефинитивно ослобођен од Турака, доживеће ће процват. У међуратном периоду од села постаје лепа варошица са развијеном индустријом. Ту је радио погон за прераду вуне, под називом "Фабрика штофа Јовановић, Поповић и комп." (помиње се и 1913)."Службени војни лист"; Београд 1925. године Та импозантна фабрика чији је капитал нарастао на више милиона динара, је радила даноноћно, унајмивши 700 текстилних радника."Правда", Београд 1936. године

Грделица вековима није имала православни храм, а акција градње прве богомоље отегла се преко 60 година. Најближа црква била је далеко седам километара. Индустријалац Јовановић је својим иметком подигао велику цркву у византијском стилу, и поклонио Грделици. Пројектант храма био је арх. Момир Коруновић, а фреске је радио академски сликар Дики. Градња је коштала милион динара а иконостас од ораховог дрвета у дуборезу, рад мајстора Нестора из Галичника - 200.000 динара. У месту је 7. јула 1935. године освећен темељ православне задужбене цркве посвећене Св. Јовану, ктитора фабриканта Јована Л. Јовановића. После три године рада завршена је иста у лето 1937. године. У порти је задужбинар подигао и парохијски дом, у маниру манастирских конака. На звонику комплетно опскрбљене цркве су забрујала три нова црквена звона, током освећења о Ивандану."Правда", Београд 1937. године

Помиње се у школском извештају из 1878. године мушка школа у месту. Била је у једној малој собици у оквиру механе на Дервену, коју су Турци уништили. Учитељ је био из Ораовице (појао је у лесковачкој цркви) а имао је 40 ђака. Школу су издржавала годишњим прилогом сва места (пет) која су слала децу."Просветни гласник", Београд 1880. године У основној школи су 1898. године радиле две учитељице. Тзв. Продужна школа у Грделици је отворена јануара 1910. године. Предавач Цветко Љубеновић је показао врло-добар успех учећи 14 ђака. Поред редовне одржавана је недељна и празнична школа за децу старијег узраста."Просветни гласник", Београд 1910. године Народна основна школа у Грделици је 1939. године имала пет одељења, а припадала су јој и истурена одељења у околини: по два у Палојцу и Сељаници."Просветни гласник", Београд 1939. године

Демографија У насељу Грделица (село) живи 933 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 41,2 година (39,0 код мушкараца и 43,6 код жена). У насељу има 369 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,18.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Референце

Спољашње везе Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-) Сателитска мапа (-{Wikimapia}-) План насеља на мапи (-{Mapquest}-)

Категорија:Насељена места у Лесковцу Категорија:Насељена места у Јабланичком управном округу Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији