Аман () је највећи и главни град Јордана, његов економски, политички и културни центар. Са популацијом од 4 милиона становника, Аман је највећи град у региону Левант и пети највећи град у арапском свету. Сматра се да је један од најмодернијих арапских градова и главно туристичко одредиште.
Најранији докази о насељавању Амана налазе се у неолитском локалитету званом Аин Газал, где су откривене неке од најстаријих статуа људи из 7250 године пре нове ере. Током гвозденог доба град је био познат као Амон у Краљевству Амонаца. Носио је име Филаделфија током грчког и римског периода а коначно је назван Аман током исламског периода. Већи део раног и средњег исламског периода (7—14 века) служио је као центар сиријског округа Балка. Након тога, Аман је био углавном напуштен све до краја 19. века када је Османско царство на његовом простору почело да насељава имигранте. Прво општинско веће Амана основано је 1909. године, а град се брзо развио након што је 1921. године проглашен престоницом Емирата Трансјордан. У граду су се у неколико узастопних таласа досељавале избеглице, 1948. и 1967. Палестинци, 1990. и 2003. Ирачани и од 2011. године Сиријци. Првобитно је саграђен на седам брда, али сада се у оквиру њега налази 19 брда која спајају 27 округа, којима управља општина Велики Аман на челу са својим градоначелником. Аман има релативно брзо растућу економију.
Подручја Амана стекла су своја имена по брдима (Јабал или Вади). Источни Аман препун је археолошких локалитета на којима се често одржавају културне активности, док је западни део града модернији и служи као економско седиште. Године 2014. Аман је посетило око 2 милиона туриста, што га је чинило 93. најпосећенијим градом на свету и 5. најпосећенијим арапским градом. Аман има релативно брзо растућу економију, а проглашен је једним од најбољих градова Блиског истока, по еколошким, економским и социјално-културним факторима. Град је међу најпопуларнијим локацијама у арапском свету за мултинационалне корпорације које имају своје регионалне канцеларије, већина њих су поред Амана у Дохи и Дубаиjу.
Етимологија
Аман је своје име добио у 13. веку када су га Амонићани назвали Абат Рабат, а термин Рабат означава главни град. Временом, термин „Рабат” се више није употребљавао и град је постао познат као Амон. Утицај нових цивилизација које су освојиле град постепено је променио назив града у Аман. У танаху град се спомиње под називом „Рабат Амон”, међутим краљ Птолемеј II Филаделф који је владао градом од 283. до 246. године пре нове ере, назвао је град Филаделфија, што на старогрчком језику означава братску љубав. Име је дато као прилог његовом надимку, Филаделфус.
Историјат
Стари век thumb|300px|Херулесов храм који су направили Римљани у Аману. Неолитско налазиште Аин Газал пронађено је на периферији Амана. Након оснивања, око 7000 год п. н. е, град се простирао на око 15 хектара, а у њему је живело 3000 људи у сеоским домаћинствима. Куће су биле правоугаоне грађевине од опеке и блата које су укључивале дневни боравак. Локалитет је откривен 1974. године док су грађевински радници радили на изградњи пута на том подручју. До 1982. године када су започели археолошки радови, већ је изграђено 600 м пута. Упркос штети, остаци Аин Газала пружили су изобиље информација о историји Амана.
Аин Газал познат је по сету малих људских статуа, које су пронађене 1983. године а направљене су од белог малтера, биле обојене, а у неким случајевима на њима су се налазиле украсне тетоваже. У 13. веку пре нове еве, Аман је био престоница Амонаца и познат као „Абат Рабат”. Аман је региону пружао неколико природних ресурса, укључујући песак и кречњак, као и продуктивни пољопривредни сектор, који је овај град учинио пожељном локацијом. Око Амана налази се Краљевски пут који је повезивао Египат са Месопотамијом, Сиријом и Анатолијом, а трговина у овом граду дала је Амонцима знатне приходе. Амонци су веровало у древно божанство звано Молоч, а археолошка истраживања у близини цивилног аеродрома у Аману открила су храм који је имао олтар и много фрагмената људских костију, које су биле запаљене, па се претпоставља да је олтар представљао ломачу.
Данас широм Амана постоји неколико остатака грађевина Амона, као што су Каср Ал-Абгд, Рујм АЛ-Лалфоуф и неки делови Цитаделе Аман. Рушевине Рујм Ал-Малфоуф састоје се од камене куле која се користила како би се осигурала заштита њиховог капитала, укључујући неколики продавнице на истоку. Град је касније освојило Асирско царство, а након тога и Ахеменидско царство.
Антички период
Освајање Блиског истока и средње Азија од Александра Великог учврстило је утицај хеленистичке културе. Грци су основали нове градове на подручју модерног Јордана, укључујући и Аман. Птолемеј II Филаделф који је преузео Аман назвао га је Филаделфија, што на старогрчком језику означава „братску љубав”. Име је дато као прилог његовом надимку, Филаделфус. Један од најоригиналнијих споменика у Јордану, а можда и из целог хеленистичког периода на Блиском истоку налази се у ирачком селу Ал-Алмир, у долини Вади Ал-Сир, југозападно од Амана. Остаци рушевине укључују село, изоловану кућу и фонтану, а они су у лошем стању након земљотреса који је погодио регион 1962. године. Верује се д аје Каср Ал-Абд саградио Хиркан Јерусалимски који је био на челу породице Тобијад. Убрзо након што је започео изградњу, 170. године пр енове еве по повратну из војне кампање у Египту, Антиох IV освојио је Јерусалим, опљачкао благо Хиркана и решио да нападне Хиран. Кда је чуо то, Хиран је извршио самоубиство и његова палата у данашњем Аману није срушена јер нико није пружао отпор при њеном освајању. Тобијади су се борили са арапским Набатејцима двадесет година док нису изгубили данашњи Амана. Након губитка града у писаним изворима више није било информација о породици Тобијад.
Римљани су освоји већи део региона Ливента 63. године пре нове ере и започели периоди владавине који је трајао четири века. У северном модерном Јордану, грчки градови Филаделфија (Аман), Џераш, Каис, Пела и Ирбид заједно са градовима у Палестини и Сирији формирали су декаполис, градове повезане ради културе и економије. Филаделфија је постала град на потези од Акабе до Дамаска, који је саградио цар Трајан 106. године. Овај пут обезбедио је граду економски подстицај. Током касне византијске ере у 7. веку, у граду је основано неколико цркви и бискупија. Римско владање у Јордано остали је данас рушевине грађевина од којих је неколико у Аману, као што су Херкулов храм, римско позориште, Одеон и Нимфаеум. Два позоришта и Нимфаеум фонтана саграђени су за време владавине Антонина Пија око 161. године. Позориште је било велико и могло је да прими 6000 људи, налази се на северу у падини, како публици не би сметало Сунце. Североисточно од позоришта налази се мали одеон. Изграђен је отприлике у исто време кад и позориште, одеон је примао 500 људи и данас се користи за музичке концерте. Археолози претпостављају да је одеон био покривен дрвеним кровом, како би заштитио публику од временских прилика. Нимфаеум се налази југозападно од одеона и служио је као главна фонтана Филаделфије. Нимфаеум је садржао базен од 600 m², био је дубок три метра и непрекидно се пунио водом.
Исламско доба thumb|left|300px|Умајад палата направљена око 800. године. Тридесетих година 7. века, војска Праведног калифата освојила је регион од Византије и започела исламску еру у Леванту. Филаделфију су муслимани преименовали у Аман и она је постала део округа Јунд ал-Урдун. Велико део становништва је већ говорио арапски језик што је олакшало интеграцију у калифат, као и прелазак у ислам Под калифом Умаиад који су започели своју влас 661. године, створени су бројни замкови у пустињама као средство управљања у тим деловима модерног Јордана, од којих је неколико и данас добро очувано у Аману. Peter Edbury and Jonathan Phillips Град је већ тада функционисао као административни центар. Умаиади су саградили велику палату на брду у граду, Аман цитадел, данас познату као Палата Умаиад. Аман је касније уништен због неколико земљотреса и природних катастрофа, укључујући посебно снажан земљотрес из 774. године. Три године касније, Абасиди су заузели град.
Важност града опадала је средином 8. века након штета од земљотреса, због чега је постао готово ненасељен. Ископавања археолога открила су остатке пећи из времена Абасида и Фатимида. Крајем 9. века географ ал-Јакуби је означио Аман кадо главни град Переје. Исто тако, 985. године, јерусалимски историчар ал-Мукадаси описао је Аман као главни град Переје и као град у пустињском окружењу Сирије, окружени селима и кукурузом, такође је записао да је највећи регионални извозник оваца, жита и меда. Даље, ал-Мукадаси описује Аман као „луку пустиње” у коју су одлазили арапски бедуини.
Окупација брда Цитадел од стране Краљевине Јерусалим засад се је само претпоставка. Виљем од Тира написао је 1161. године да је Филип де Мији добио дворац Ахамант за који се говори да је био у Аману и део Господарства Трансјордан. Године 1166. Филип де Мији придружуо се војном реду витезова темплара, којима је оставио већи део свог богатства, укључујући дворац Ахамант или Хаман како је названо у потврди коју је издао краљ Амалрик I Јерусалимски. До 1170. године Аман је држала династија Ајубиди. Остаци стражарске куле која је првобитно приписана крсташима, сада је преференцијално датирана у доба Ајубида. За време Ајубида, географ из Дамаска ал-Димашки написао је да је Аман део провинције ал-Карака и да су од града остале само рушевине.
Током Мамелучког султаната регион Аман је био део вилајета Балка, најјужнијег округа Мамлакат у провинцији Дамаск. Главни град округа био је у првој половини 14. века, као и административни центар Хисбана и имао је знатно мањи гарнизон у односу на остале административне центре у Трансјорду. Године 1321. географ Абул'к Фида забележио је да је Аман древни град са плодним земљиштем окруженим пољопривредним пољима. Из нејасних мада вероватно финансијских разлога, 1356. године главни град вилајета Балка постао је Аман. Емир Сиргимиш купио је Аман у целости, а након тога у град је пребацио судове, администрацију и већину, због чега је у Аман дошла већина становника Хисбана. Такође, Сиргимиш је финансирао нове грађевинске радове у граду.
Након смрти Сиргимиша 1358. године, Аман је прешао у власништво његових потомака, све до 1395. године, када је продат Емиру Бајдамуру из Дамаска. Након тога, већи део обрадиве земље Амана продат је Емиру Судуну (умро 1396). Све чешће подела и продаја града и његовог земљиштима довело је до смањивања прихода, док је у исто време Хисбан био нови главни град Балка у 15. веку. Од тада до 1878. године Аман је био напуштен, а периодично се користио за уточиште сезонских пољопривредника који су обрађивали земљу, а такође су га насељавала бедуинска племена.PEF Survey of Palestine, Survey of Eastern Palestine (1889), pages 29 and 291
Османско царство је 1516. године припојило област Аман, али током већег дела отоманског периода ал-Салт је функционисао као политичко седиште Трансјордана. Аман је почео да губи број становника 1878. године, када се велики број мештана преселио у Османску Сирију, након што их је Руско царство раселили након руско-черкеских ратова. Године 1879. енглески путник Лауренс Олифант писао је о својој посети Аману у књизи The Land of Gilead.
Модерно доба thumb|right|300px|Аман 2013. године.