Љуис Доменек и Мунтанер (), рођен 21. децембра 1850. године у Барселони, а умро 27. децембра 1923. године, такође у Барселони. Био је каталонски архитекта и уз Антонија Гаудија, типичан представник каталонског модернизма, каталонске верзије сецесије. Међу његовим маестралним делима се налазе Болница Сант Пау () и Палата каталонске музике () које су колективно биле проглашене светском баштином 1997. године.
Биографија мини|200п|Главни улаз Болнице Сант Пау мини|200п|Палата каталонске музике мини|200п|Каса Фустер Рођен у Барселони, испрва је студирао физику и природне науке, али је убрзо прешао на архитектуру. Био је регистровани архитекта у Барселони од 1873. године. Такође је био професор и директор Архитектонске школе () у Барселони. Написао је многобројне чланке и књиге о архитектури.
Као 45-годишњи професор и плодни писац о архитектури, Доменек и Мунтанер је одиграо важну улогу у дефинисању каталонског модернизма у архитектури, који је постао светски познат углавном захваљујући делима Антонија Гаудија. Чланком "У потрази за националном архитектуром" () објављеним у часопису Ла Рејнашенса (), Доменек и Мунтанер је осликао начин на који су архитекте тог времена тражиле пут за изградњу грађевина којим би рефлектовале каталонско биће и карактер.
Његове грађевине представљају мешавину рационализма и богатих орнаменталних украса инспирисаних шпанско-арапском архитектуром, следећи таласасту линију типичну за француски Арт Нуво. При изградњи ресторана Ел кастељ делс трес драгонс () који је сада Зоолошки музеј (изграђен за Светску изложбу 1888), Доменек и Мунтанер је применио веома напредна решења као што су видљива гвоздена структура и керамика.
Касније је тај стил развио и усавршио на осталим грађевинама, као што су Палата каталонске музике (1908), где је обилато користио мозаик, керамику и бојено стакло, или Болница Сант Пау или Институт Переа Мате () у Реусу.
Љуис Доменек и Мунтанер је био и политички активан. Припадао је покрету који је заступао каталонску аутономију. Био је један од чланова комисије која је саставила списак захтева за аутономију Каталоније. Године 1903. дефинитивно је напустио политику и потпуно се посветио архитектури.
Грађевине Љуиса Доменека и Мунтанера Болница Сант Пау (Барселона)Светска баштина Унеска Палата каталонске музике (Барселона)Светска баштина Унеска Каса Фустер (Барселона) Каса Ламарид (Барселона) Каса Љео Морера (Барселона) Каса Томас (Барселона) Зоолошки музеј (Барселона) Издавачка кућа Мунтанер и Симон (Барселона) Палата Рамон Мунтанер (Барселона) Фондација Антонија Тапија (Барселона) Атенеу Обрер (Канет де Мар, Каталонија) Кастељ де Санта Флорентина (Канет де Мар, Каталонија) Каса Роуре (Ка ла Бианга) (Канет де Мар, Каталонија) Ресторан Мизерикордија (Канет де Мар, Каталонија) Каса Сола Моралес (Олот, Каталонија) Каса Гасуљ (Реус, Тарагона) Каса Навас (Реус, Тарагона) Каса Руљ (Реус, Тарагона) Институт Переа Мате (Реус, Тарагона) Гробље Комиљас (Кантабрија) Фуенте де лос трес кањос (Комиљас, Кантабрија) Папски универзитет (Комиљас, Кантабрија)
Литература
Fundació Tàpies Биографија
Спољашње везе
Љуис Доменек и Мунтанер
Категорија:Рођени 1850. Категорија:Умрли 1923. Категорија:Каталонски архитекти