Европска комисија (ЕК; ) је извршни орган Европске уније, својеврсна Влада Европске уније. Уз Европски парламент и Савет Европске уније представља један од три главне институције које управљају Унијом. Председник и чланови Комисије се бирају од стране земаља чланица пошто су претходно одобрени од стране Европског парламента.
Комисија је извршни орган институционалног система Уније: Има право да даје нацрте закона и потом их представи Парламенту и Савету; Као Унијино извршно тело, одговорно је за имплементирање Европског законодавства (директиве, регулације, одлуке), буџет и програме усвојене од стране Парламента и Савета; Понаша се као чувар Поступака и, заједно са Судом правде, уверава се да се закон Заједнице правилно примењује; Представља Унију на међународној сцени и преговара око међународних договора, углавном на пољу размене и сарадње.
Европски комесари Комисија ЕУ има 28 комесара. Међу њима се бира председник и потпредседници Комисије. Кандидате за место комесара предлажу владе држава чланица, а за њихов избор неопходна је сагласност Европског парламента. Мандат комесара траје пет година.
Тренутни састав КомесарПортретФункција и портфељДржава чланицаЕвропска политичка странкаНационална политичка странка JunckerЖан Клод Јункер70pxПредседник Европске комисије Европска народна партијаЦСВTimmermansФранс Тимерманс70pxЕвропски комесар за боље законодавство, међуинституционалне односе, владавину права и повељу о основним правимаима мандат и за одрживи развојПрви потпредседник Европске комисије Партија европског социјализмаПвдАMogheriniФедерика Могериниframeless|105x105pxВисоки представник за спољне послове и безбедносну политикуПотпредседник Европске комисије Партија европског социјализмаПДGeorgievaКристалина Георгиева70pxЕвропски комесар за буџет и људске ресурсеПотпредседник Европске комисије Европска народна партијаГЕРБDombrovskisВалдис Домбровскис70pxЕвропски комесар за евро и социјални дијалогПотпредседник Европске комисије Европска народна партијаВјенотибаAnsipАндрус Ансип70pxЕвропски комесар за јединствено дигитално тржиштеПотпредседник Европске комисије Савез либерала и демократа за ЕвропуЕРKatainenЈирки Катајнен70pxЕвропски комесар за рад, раст, инвестиције и конкурентностПотпредседник Европске комисије Европска народна партијаКокSefčovičМарош Шефчович70pxЕвропски комесар за енергетску унијуПотпредседник Европске комисије Партија европског социјализмаСмер – СДHahnЈоханес Хан70pxЕвропски комесар за суседство и преговоре о проширењу Европска народна партијаОВПThyssenМаријан Тисен70pxЕвропски комесар за запошљавање, социјална питања, вештине и мобилност радне снаге Европска народна партијаЦД&ВMimicaНевен Мимица70pxЕвропски комесар за међународну сарадњу и развој Партија европског социјализмаСДПStylianidisХристос Стилијанидис70pxЕвропски комесар за хуманитарну помоћ и управљање криза Европска народна партијаДИЗИVestagerМаргрет Вестагер70pxЕвропски комесар за конкуренцију Савез либерала и демократа за ЕвропуРВMoscoviciПјер Московиси70pxЕвропски комесар за економска и монетарна питања, опорезивање и царинску унију Партија европског социјализмаПСOettingerГинтер Етингер70pxЕвропски комесар за привреду и дигитално друштво Европска народна партијаЦДУAvramopoulosДимитрис Аврамопулос70pxЕвропски комесар за миграцију, унутрашње послове и држављанствоЕвропска народна партијаНДHoganФил Хоган70pxЕвропски комесар за пољопривреду и рурални развој Европска народна партијаFine GaelAndriukaitisВитенис Андриукаитис70pxЕвропски комесар за зравље и прехрамбену безбедност Партија европског социјализмаЛСДПVellaКармену Вела70pxЕвропски комесар за природу, поморство и рибарствоПартија европског социјализмаПЛBieńkowskaЕлжбиета Биенковска70pxЕвропски комесар за унутрашње тржиште, индустрију, предузетништво и мала и средња предузећаима мандат и за свемир Европска народна партијаПО MoedasКарлос Моедас70pxЕвропски комесар за истраживање, науку и иновацију Европска народна партијаПСДHillЏонатан Хил70pxЕвропски комесар за финансијску стабилност, финансијске услуге и јединствено тржиште капитала Европски конзервативци и реформистиКонJourováВера ЖуроваЕвропски комесар за правду, заштиту потрошача и равноправност половаСавез либерала и демократа за ЕвропуАНО 2011CrețuКорина Крецу70pxЕвропски комесар за регионалну политику Партија европског социјализмаПСДBulcВиолета Булцframeless|101x101pxЕвропски комесар за саобраћај Савез либерала и демократа за ЕвропуСМЦArias CañeteМигел Ариас Кањете70pxЕвропски комесар за акцију за климу и енергијуЕвропска народна партијаППMalmströmСесилија Малстром70pxЕвропски комесар за трговинуСавез либерала и демократа за ЕвропуФПNavracsicsТибор Наврачић70pxЕвропски комесар за едукацију, културу, омладину и спорт Европска народна партијаФидес
Историја
Европска комисија вуче своје корене из једне од пет кључних институција створених у наданационалном систему Европске заједнице, на предлог Роберта Шумана, француског министра спољних послова, 9. маја 1950. Наставши 1951. као Високо надлештво () у Европској заједници за угаљ и челик, Комисија је прошла кроз бројне промене у својим моћима и саставу под разним председницима Комисије, везано за три Заједнице.
Оснивање thumb|Европска комисија Прва Комисија настала је 1951. као деветочлано „Високо надлештво“ под Председником Надлештва Жаном Монеом. Високо надлештво је било наднационални административни и извршни орган нове Европске заједнице за угаљ и челик (ЕЗУЧ), и преузело је дужност 10. августа 1952. у Луксембургу. 1958. године, Римски уговори су установили две нове заједнице поред ЕЗУЧ: Европску економску заједницу (ЕЕЗ) и Европску заједницу за атомску енергију (Евратом). Међутим, извршна тела нових заједница названа су „Комисије“, а не „Висока надлештва“. Разлог за промену имена био је нови однос између извршног органа и Савета. Неке државе попут Француске изразиле су задршку над моћима Високог Надлештва и желеле су да их ограниче, дајући више овлашћења Савету радије него новим извршним телима.
Луј Арман је водио прву Комисију Евратома. Валтер Халштајн је водио прву Комисију Европске економске заједнице, која је одржала први формални састанак 16. јануара 1958. у Замку Кнегињине долине надомак Брисела. Комисија је постигла сагласност о спорном договору о ценама житарица, и оставила позитиван утисак на треће земље када се први пут појавила на међународној сцени на Кенедијевој рунди преговора о Општем договору о тарифама и трговини (-{GATT}-). Халштајн је започео и консолидацију европског права и почео је имати значајан утицај на национална законодавства. У почетку се није превише пажње обраћало на његову администрацију, али је, уз помоћ Европског суда правде, Комисија утврдила свој ауторитет довољно чврсто да би будуће Комисије биле схватане озбиљније. Међутим, 1965. године, растуће разлике између француске владе Шарла де Гола и других земаља чланица (око приступања Уједињеног Краљевства, непосредних избора за Европски парламент, Фушеовог плана и буџета) изазвале су кризу „празне столице“, наизглед поводом предлога за Заједничку пољопривредну политику. Иако је институционална криза разрешена наредне године, она је коштала Етјена Хирша председниковања Евратомом, а затим и Валтера Халштајна над Комисијом ЕЕЗ, иако је потоњи иначе виђен као њен „најдинамичнији“ предводник до Жака Делора.
Рани развој Три тела су постојала паралелно до 1. јула 1967. када су, бриселским Уговором о спајању, спојена у јединствену администрацију под Председником Жаном Рејом. Рејова Комисија је, због спајања, привремено нарасла на четрнаест чланова, али су све касније Комисије враћене на девет чланова усвајањем формуле која је предвиђала по једног члана за мање државе чланице и два за веће. Рејова Комисија је довршила успостављање царинске уније у Заједници 1968, и залагала се за снажнији, бирани Европски парламент. Иако је Реј био први Председник спојених Заједница, Халштајн се сматра првим Председником модерне Комисије.
Уследиле су комисије Франка Марија Малфатија и Сикоа Мансхолта, које су радиле на монетарној сарадњи и првом проширењу на север 1973. Са овим проширењем, Комисија Франсоа-Хавијера Ортолија је нарасла на тринаест чланова (Уједињено Краљевство је, као велика земља чланица, добила два комесара), и бавила се проширеном заједницом и време економске и међународно-политичке нестабилности у то време. Међународно представљање Комисије је појачано када је Рој Џенкинс као први Председник Комисије присуствовао самиту Г8 у име Заједнице. Након Џенкинсове Комисије, Комисија Гастона Торна је надгледала проширење Заједнице на југ, уједно почињући рад на Јединственом европском акту.
Делор и Сантер
Једна од најистакнутијих Комисија била је она коју је водио Жак Делор. Каснији Председници нису успевали да достигну исти ниво личне препознатљивости. Делор је био виђен као вођа који је Заједници дао смисао за смер развоја и динамичност. Делор и његова екипа се такође сматрају и „очевима оснивачима евра“. Интернешнел хералд трибјун је на крају Делоровог другог мандата 1992. о његовом раду написао:
Делоров наследник био је Жак Сантер. Комплетна Сантерова комисија била је од стране Европског парламента принуђена да поднесе оставку 1999, након оптужби о проневери. Ово је био први пут да је Комисија натерана да колективно поднесе оставку, и означио је померање ка Парламенту. Међутим, Сантерова Комисија јесте одрадила посао на Уговору из Амстердама и евру.
Скорашње Комисије thumb|right|180px|Садашњи председник Комисије Жан Клод Јункер Након Сантера, положај Председника Комисије преузео је Романо Проди. Уговор из Амстердама је проширио овлашћења Комисије и штампа је називала Продија нечиме налик на премијера. Моћи су поново појачане Уговором из Нице из 2001, које су Председнику дале више овлашћења над саставом њихове Комисије.
2004. године, Жозе Мануел Барозо је постао Председник. Парламент је поново утврдио свој значај противећи се предложеном саставу Комисије, због чега је Барозо био принуђен да учини измене у саставу пре него што је преузео дужност. Барозова Комисија је први пуни састав након проширења ЕУ на 25 чланова 2004. На крају мандата Продијеве Комисије, број комесара нарастао је на 30; због повећања у броју земаља, ступиле су на снагу одредбе Уговора из Амстердама којима је број комесара смањен на једног по држави чланици (уместо по два за велике државе), тако да је Барозова Комисија бројала 25 комесара, односно 27 по приступању Бугарске и Румуније 2007.
Овлашћења и функције Комисија је од почетка основана тако да делује као независан, наднационалан орган власти независан од влада, и описивана је као „једино тело које је плаћено да размишља на европски начин“. Чланове предлажу владе земаља чланица, свака по једног, али од њих се очекује да делују независно — независно од других утицаја, као на пример влада које су их поставиле на место комесара. Ово стоји у контрасту са Саветом министара Европске уније, који представљају владе, Европским парламентом, који представља грађане, и Економским и социјалним комитетом, за који уговор каже да представља „организовано цивилно друштво“.
Извршна власт Извршна власт у Унији припада Савету министара: он делегира Комисији овлашћења која она затим испуњава. Међутим, Савет може повући ова овлашћења, вршити их непосредно, или установити услове за њихову употребу. Овлашћења су наведена у члановима 211-219 Уговора о Европској заједници и уже су ограничена од већине националних органа извршних власти, делом због тога што Комисија нема овлашћења у областима попут спољашње политике — ово овлашћење припада Европском савету, који неке анализе описују као други извршни орган ЕУ.