Радна етика је скуп ставова и понашања заснованих на вредности рада. Особа која поседује радну етику има одговоран однос према раду, добре радне навике, као и уверење да је рад сам по себи добар и користан за развој појединца и заједнице.
Сем тога, радна етика спада у основне вештине и обухвата одговорност и самоиницијативност.
Историја Протестантизам Радна етика се углавном везује за протестантизам. У свом знаменитом делу Протестантска етика и дух капитализма, социолог Макс Вебер објашњава појаву капитализма учењима Лутера и Калвина. По њима, рад није само обавеза, већ и основно средство напретка заједнице и спасења човека. Овакво схватање је изнедрило нарочит скуп вредности познат као протестантска радна етика.
У том смислу верска реформа јесте начинила промену, али не и прекретницу у историји света како се понекад може чути. Радна етика се јавља независно од протестантизма у читавом низу култура. Заједнички хришћански корени Стављањем нагласка на рад, протестантизам се није удаљио од изворног хришћанства. Сам Исус Христос провео је највећи део свог земаљског живота у раду, помажући Јосифу у столарским пословима. Следећи његов пример, хришћани цене рад: Св. апостол Павле: „Ако неко неће да ради, нека и не једе.“ Св. Бенедикт : „Ради и моли се.“ Св. Игнације Лојола: „Моли се као да све зависи од Бога. Ради као да све зависи од тебе.“ Св. владика Николај Велимировић: „Лењиве руке брзо запосли ђаво, а вредне ангел. У овоме свету непрестаног покрета и непрестаних промена човек хтео нехтео мора бити запослен, било добрим било злим деловањем. Лењив човек у ствари није незапослен: он је вредни посленик ђавола. Лењо тело и лења душа најподеснија је њива за ђаволско орање и сејање. Антоније Велики вели: „тело треба укроћавати и утомљавати дугим трудом." А Јефрем Сирин учи: „учи се радити, да се не би учио просити!" И сви други Свети Оци, без изузетка, говоре о неопходности труда за спасење душе човекове. А пример непрестаног и напрегнутог труда, духовног и телесног, дају нам и апостоли и сви светитељи. Да лењивац лењошћу не продужује живот на земљи него га скраћује, јасно је доказано дуговечношћу многих светитеља, највећих трудбеника међу трудбеницима у свету.“ Стара Грчка и Рим Робовласничка друштва Грчке и Рима углавном се узимају као пример цивилизација у којима је рад био презрен и сматран недостојним слободног човека. Пажљивија анализа показује да таква тврдња пружа сувише упрошћену слику античке стварности: Хесиод: „Није рад срамота, већ лењост.“ Хесиод: „Ако желиш богатство, послушај ме и ради, налажући посао на посао.“ Сократ: „Ниједан рад није срамота.“ Перикле: „Није срамота признати да си сиромашан, срамота је не борити се против сиромаштва радом.“ Софокле: „Успех зависи од труда.“ Еурипид: „Велики труд, велики напредак.“ Хорације: „Смртницима живот не пружа ништа без великог и упорног рада.“ Ислам Вук Караџић у свом Речнику, под одредницом „дембел“ пружа занимљиво сведочанство о поштовању лењости у Отоманској Турској. Данашња Турска уме да покаже сасвим другачији однос према раду, поштујући притом ислам: Мухамед: „Ради за овај свет као да ћеш вечно живети, и ради за онај као да ћеш сутра умрети.“ Далеки исток Културе које су изван јудео-хришћанске цивилизације такође могу да поседују врло развијену радну етику, попут Јапана, а у последње време и осталих азијских тигрова. Занимљиво је да су неке од њих због своје контемплативности и заједништва (насупрот компетитивности и индивидуализму) дуго биле сматране нарочито неподесним за развој добре радне етике. Велики економски успеси оповргли су ово мишљење и открили своје корене управо у радној етици својственој овим култутрама. Буда: „Лењивац иде кратким путем у смрт а вредан иде путем живота.“ Конфучије: „Када радиш за друге, ради тако посвећено као да радиш за себе.“ Радна етика у Србији У време транзиције, након кризе деведесетих и деценија комунизма, тешко је дати поуздане податке о вредносном систему српског друштва. Многи примери међутим говоре у прилог чињеници да је радна етика чинила саставни део српског идентитета у протеклим вековима: Св. Сава, Житије св. Симеона Немање: „Божјом помоћу и својим трудом то све стече.“ Баталака, А. Л., Живот и прикљученија Карађорђа: „Одвећ штедљив у времену, а од природе дјејатељан будући, није никад седио безпослен.“ Његош, Горски Вијенац: „Прегаоцу Бог даје махове.“ Српска пословица: Нема леба без мотике. Српска пословица: Ко ради не боји се глади. Српска пословица: Што можеш данас, не остављај за сутра! Литература
Вебер Макс, Протестантска етика и дух капитализма Weber Max, The Protestant Ethic and the Spirit of Capitalism Протестантска етика и дух капитализма (енглески) European Stability Initiative, Islamic Calvinists: Change And Conservatism In Central Anatolia 2 Солуњанима 3:10 Св. владика Николај Велимировић, Охридски пролог, 25 април
Спољашње везе
The Work Ethic Site - Сајт професора Роџера Хила (енглески) Georgia Work Ethics Program Програм радне етике развијен у америчкој држави Џорџија (енглески)
Категорија:Рад Категорија:Социологија