Душан Макавејев (Београд, 13. октобар 1932 — Београд, 25. јануар 2019) био је српски и југословенски режисер, сценариста и писац.Umro Dušan Makavejev: Odlazak jednog od najvećih srpskih reditelja.www.blic.rs (in Serbian)

Познат је по својим револуционарним филмовима југословенске кинематографије крајем 1960-их и почетком 1970-их, од којих многи припадају Црном таласу и који се сматрају радикалним, транскултуралним и политичким филмовима. Његов најуспешнији међународни филм била је политичка сатира из 1971. године, Мистерије организма, који је убрзо постао забрањен у Југославији. Након снимања овог филма, Макавејев је био принуђен да напусти земљу. Живот и рад наставио је у Европи и Северној Америци, где је, између осталог, предавао и филм на Харварду.

Добитник је разних филмских награда, укључујући Сребрни медвед на Берлинском филмском фестивалу, Сребрна арена у Пули, Луис Буњуел у Кану, Сребрни Хјуго у Чикагу... Године 2012, Југословенска кинотека му је уручила Златни печат. Многи критичари позитивно су оценили његов филмски допринос, говорећи да је "међу највећим достигнућима марксистичких друштава" и "најрадикалнији режисер који се појавио у Источној Европи".

Макавејев је преминуо у Београду, 25. јануара 2019. у 87. години.

Биографија Родитељи су му били Сергије Макавејев и Јелка Бојкић (1904—1987), прва жена дипломирани ветеринар у Југославији,Јелка Бојкић Макавејев - И под бомбама правила вакцине да помогне народу („Вечерње новости“, 14. октобар 2015) док му је деда био руски царски пуковник Сергеј Александрович Макавејев (1875—1937).

Душан Макавејев дипломирао је психологију на Филозофском факултету у Београду. Његова супруга, Бојана Макавејев (1941—2021), била је продуценткиња за неколико његових филмова.

Био је уредник многих листова: Студент (часопис), Књижевне новине и Данас. Бавио се и писањем за многе часописе. Неке од раних записа објавио је у књизи Пољубац за другарицу паролу (1965).

Давао је подршку студентским демонстрацијама 1968 и снимао је ток протеста.

Преминуо је 25. јануара 2019. у јутарњим сатима у Београду.Umro Dušan Makavejev: Odlazak jednog od najvećih srpskih reditelja blic.rs 25. 01. 2019 Комеморација је одржана 4. фебруара 2019. у Југословенској кинотеци.Мак је цар Душан српског и југословенског филма (Б92, 4. фебруар 2019) О његовом животу и раду објављена је књига Терор и радост - филмови Душана Макавејева ауторке Лорејн Мортимер.

Каријера мини|Макавејев (лево) у Амстердаму у марту 1974. Макавејева прва три играна филма, Човек није тица (1965, са глумицом Миленом Дравић), Љубавни случај или трагедија службенице ПТТ (1967, са глумицом Евом Рас) Невиност без заштите (1968), донели су му међународно признање. Последњи је освојио награду жирија Сребрни медвед на 18. Берлинском међународном филмском фестивалу. Године 1970. био је члан жирија на 20. Берлинском међународном филмском фестивалу. Године 1991. био је члан жирија на 17. Московском међународном филмском фестивалу.

Његов филм из 1971. године, Мистерије организма (у којем глуме Милена Дравић, Јагода Калопер и Ивица Видовић), био је забрањен у Југославији због свог сексуалног и политичког садржаја. Он је ауторитарне фигуре у филму описао као људе који немају контролу над собом и који се труде да контролишу друге. Политички скандал који је окруживао Макавејев филм био је симптоматски за све опресивнију политичку климу у Југославији која је ефикасно окончала редитељеву домаћу каријеру и резултирала његовим напуштањем Југославије како би живео и радио у иностранству у Европи и Северној Америци. Макавејев следећи филм, Слатки филм (1974), био је прво играно дело које је редитељ у потпуности продуцирао ван Југославије (филм је снимљен у Канади). Експлицитни приказ секса у филму, заједно са смелим третманом табуиранијих димензија сексуалности, смањио је бројност публике (тј. био је углавном ограничен на контекст уметничке индустрије) и такође је довео до цензуре филма у неколико земаља. Макавејев је рекао: „После филма „Слатки филм“ било је као да сам спалио све своје мостове. Само сам изгубио прилику да разговарам са продуцентима.“

Након седмогодишње паузе у продукцији играних филмова, Макавејев је објавио релативно конвенционалнију црну комедију под називом Монтенегро (1981). Следећи редитељев играни филм, The Coca-Cola Kid (1985), који је заснован на кратким причама Френка Мурхауса, а у којем су глумили Ерик Робертс и Грета Скаки, ​​вероватно је његов најприступачнији филм.

Макавејев се појављује као један од наратора у српском документарном филму из 2007. године „Забрањени без забране“, који пружа дубок увид у историју и природу југословенске филмске цензуре кроз истраживање карактеристичних политичко-културних механизама земље за незванично забрањивање политички контроверзних филмова. Филм садржи оригиналне интервјуе са кључним филмским ствараоцима из комунистичке ере.

Објавио је две књиге изабраних чланака: Пољубац за другарицу паролу (1960) и 24 сличице у секунди (1965).

Ставови Године 1993. Макавејев је написао и појавио се у получасовном телевизијском предавању „Мишљења“ у Британији, које је продуцирао Open Media за Канал 4, а потом објављено у Тајмсу. Макавејев говори о себи као грађанину света, али и „остатка Југославије“. Он наводи холивудски хорор класик Жака Турнера „Људи мачке“ као један од ретких филмова у историји кинематографије који помињу Србе, „народ из непознатог региона који је прогањало зло; када су повређени, претварају се у свирепе мачке, попут пантера, и убијају оне за које су сматрали да су извор бола или одбацивања“. Он коментарише поделу Босне по етничким линијама:Dusan Makavejev, Opinions: Bloody Bosnia, produced by Open Media, transmitted on Channel 4 on 8 August 1993, printed in The Times on 9 August 1993 and quoted in Terror and Joy: The Films of Dusan Makavejev, Lorraine Mortimer, University of Minnesota, 2009, p.258Творци националистичких митова, и Срби и Хрвати, дошли су из истог планинског региона који је вероватно био извор ове холивудске приче. Пре оружаног сукоба, ови људи су распиривали националистичку грозницу и индоктринацију док сукоб није постао неизбежан и обе нације нису биле заробљене у крвавом загрљају... Колико ће времена бити потребно за етнички „чисту“ државу за сваку особу која чудом остане жива? Држава за сваку породицу, држава за оца у случају да је Хрват, држава за мајку у случају да је муслиманка, држава за ћерку у случају да је Југословенка, држава за сина у случају да је Србин, посебна застава за пса, валута за мачку.

Награде и признања Добитник је великог броја домаћих и страних награда: Октобарска награда града Београда, Сребрни медвед у Берлину, Сребрна арена у Пули, Награда „Луис Буњуел” у Кану, Сребрни Хуго у Чикагу, Златно доба Белгијске краљевске кинотеке, „Филмска легенда” коју додељује Фестивал филмова југоисточне Европе са седиштем у Паризу.Макавејеву признање „Филмска легенда” („Политика”, 19. мај 2017)

Додељен му је Орден Вука Караџића. +ГодинаФилмРежисерСценаристаНаграда1965.Човек није тица1967.Љубавни случај или трагедија службенице ПТТ1968.Невиност без заштитеСребрни медвед и награда FIPRESCI на Берлинском међународном филмском фестивалу1971.Мистерије организмаЗлатни Хуго на Међународном филмском фестивалу у Чикагу1974.Слатки филм1981.МонтенегроНаграда публике и специјална награда Мостра на Међународном филмском фестивалу у Сао Паулу, номинован за Златну палму1985.The Coca-Cola Kid Номинован за Златну палму1988.Манифесто1993.Горила се купа у подне1994.Рупа у души1996.Danish Girls Show Everythingкоаутор, омнибус филм

Филмографија

Дугометражни Парада (1962) Човек није тица (1965) Љубавни случај или трагедија службенице ПТТ (1967) Невиност без заштите (1968) Мистерије организма (1971) Слатки филм (1973) Монтенегро (1981) -{The Coca-Cola Kid}- (1985) -{Manifesto}- (1988) Горила се купа у подне (1993)

Краткометражни Јатаган мала (1953) Печат (1955) Антонијево разбијено огледало (1957) Проклети празник (1958) Споменицима не треба веровати (1958) Сликовница пчелара (1958) Кошнице пуне смеха (1958) Боје сањају (1958) Шта је раднички савет? (1959) Педагошка бајка (1961) Еци, пец, пец (1961) Осмех 61 (1961) Филм о књизи А.Б.Ц. (1962) Парада (1962) Доле плотови (1962) Лепотица 62 (1962) Нова домаћа животиња (1964) Нова играчка (1964) Недостаје ми Соња Хени (1971)

Референце

Спољашње везе

Душан Макавејев: Филм је живљи од живота („Вечерње новости“, 26. фебруар 2012) Душан Макавејев: Одлазак пионира црног таласа у Југославији (Б92, 25. јануар 2019) Душан Макавејев: „Још увек не знам до краја шта заиста значи уметник” (Б92, 25. јануар 2019) Како се Њујорк тајмс опростио од легендарног српског режисера? (Б92, 1. фебруар 2019)

Категорија:Рођени 1932. Категорија:Умрли 2019. Категорија:Филмаџије из Београда Категорија:Југословенски редитељи Категорија:Српски сценаристи Категорија:Југословенски сценаристи Категорија:Српски филмски редитељи Категорија:Српски сатиричари Категорија:Чланови Удружења филмских уметника Србије Категорија:Добитници Награде Александар Лифка Категорија:Добитници Октобарске награде града Београда Категорија:Носиоци националне пензије Републике Србије Категорија:Срби руског порекла