9. април (09.04) је 99. дан у години по грегоријанском календару (100. у преступној години). До краја године има још 266 дана.
Догађаји
1683 — Француски истраживач Робер Кавелије де ла Сал је открио ушће Мисисипија и прогласио га француским поседом Луизијаном у част Луја XIV. 1807 — Аустријска војска је угушила Тицанову буну. 1865 — Завршен је грађански рат у САД након што се генерал конфедералних снага Роберт Ли предао команданту армије Уније Јулисизу Гранту. 1906 — Велика Британија и Француска су потписале конвенцију о независности Сијама (Тајланд). 1928 — У Турској, након реформи Кемала Ататурка, ислам је престао да буде државна религија. 1940 — Немачке трупе су у операцији Везерибунг напале Данску и Норвешку у Другом светском рату. 1948 — Јеврејске милиције су убиле више од 100 Арапа у селу Деир Јасин на подручју данашњег Израела. 1963 — Донет Устав Социјалистичке Републике Србије. 1969 — Француско-британски суперсонични путнички авион „Конкорд“ обавио је први лет, од Бристола до Ферфорда у Енглеској. 1974 — Индија, Пакистан и Бангладеш потписали су споразум о репатријацији ратних заробљеника. 1977 — Комунистичка партија Шпаније легализована је након 38 година забране деловања у време Франковог режима. 1988 — Ли Пенг је именован за премијера Кине, након догађаја на Тјенанмену. 1990 — После 40 година владавине комуниста, на изборима у Мађарској победио је Мађарски демократски форум. 1991 — Грузија је прогласила независност од Совјетског Савеза. Савет безбедности УН донео је одлуку о слању 1.440 припадника мировних снага за надгледање ирачко-кувајтске границе и повлачења америчких снага из јужног Ирака. 1992 — Сали Бериша изабран је за првог некомунистичког председника Албаније после Другог светског рата. 1995 — Перуански председник Алберто Фуџимори освојио је други петогодишњи мандат на првим мирним председничким изборима у Перуу од 1980. године. 1998 — У паничној јурњави исламских ходочасника у Саудијској Арабији погинуло је 119 верника из више земаља. 1999 Побуњени војници су на аеродрому у Нијамеју убили председника Нигера Ибрахима Бареа Маинасару. Започета је Битка за Кошаре на југословенско-албанској граници између припадника Војске Југославије и припадника терористичке ОВК, подржаване од стране Војске Албаније и НАТО авијације. НАТО пакт испалио је шест ракета на Фабрику аутомобила "Застава" у Крагујевцу и ранио 126 радника. 2002 — Под снажним притиском САД Израел се повукао из два палестинска града, а сукоби су настављени у избегличком кампу у Ђенини, у Западној Обали. 2003 — Америчке снаге су ушле у центар Багдада и преузеле контролу над главним градом Ирака. 2008 — Укинут феудални систем на каналском острву Сарк, последњи феудални посед у Европи.
Рођења 1821 — Шарл Бодлер, француски песник, зачетник модернизма. (прем. 1867) 1881 — Веселин Чајкановић, српски филозоф, филолог, етнолог, преводилац, историчар религије, митолог, универзитетски професор и официр. (прем. 1946) 1905 — Џејмс Вилијам Фулбрајт, амерички сенатор. (прем. 1995) 1917 — Бред Декстер, амерички глумац и продуцент. (прем. 2002) 1923 — Јован Милићевић, српски глумац. (прем. 1992) 1926 — Хју Хефнер, амерички публициста, издавач часописа Плејбој. (прем. 2017) 1933 — Жан-Пол Белмондо, француски глумац. (прем. 2021) 1936 — Валери Соланас, америчка књижевница и феминисткиња, позната по покушају убиства Ендија Ворхола. (прем. 1988) 1936 — Љубомир Ћипранић, српски глумац. (прем. 2010) 1942 — Петар Надовеза, хрватски фудбалер и фудбалски тренер. (прем. 2023) 1944 — Лејла Халед, палестинска активисткиња. 1954 — Денис Квејд, амерички глумац. 1955 — Милутин Караџић, српско-црногорски глумац и продуцент. 1965 — Полина Поришкова, чешко-шведска глумица, модел и списатељица. 1966 — Синтија Никсон, америчка глумица. 1970 — Дејан Гвозден, српски музичар, најпознатији као суоснивач и вођа групе Кристали. (прем. 2025) 1971 — Жак Вилнев, канадски аутомобилиста, возач Формуле 1. 1972 — Жељко Ребрача, српски кошаркаш. 1974 — Милена Марковић, српска песникиња, драматуршкиња и сценаристкиња. 1974 — Џена Џејмсон, америчка порнографска глумица. 1975 — Фабрицио Моро, италијански музичар. 1975 — Роби Фаулер, енглески фудбалер и фудбалски тренер. 1978 — Жорже Андраде, португалски фудбалер и фудбалски тренер. 1978 — Весна Писаровић, хрватска музичарка. 1979 — Кацуни, француска порнографска глумица. 1981 — Серхи Видал, шпански кошаркаш. 1985 — -{Senidah}-, словеначка музичарка. 1986 — Срђан Јовановић, српски фудбалски судија. 1986 — Лејтон Мистер, америчка глумица, музичарка и модел. 1987 — Џеси Макартни, амерички музичар и глумац. 1990 — Кристен Стјуарт, америчка глумица, редитељка и модел. 1991 — Лазар Радосављевић, српски кошаркаш. 1992 — Андреј Мркела, српски фудбалер. 1993 — Маја Ненадић, српска ТВ водитељка. 1994 — Ландри Ноко, камерунски кошаркаш. 1998 — Ел Фанинг, америчка глумица. 1999 — Лил Нас Екс, амерички музичар.
Смрти 491 — Зенон, источноримски (византијски) цар. 715 — Папа Константин, био је 88. папа (рођ. 664) 1483 — Едвард IV Јорк, био је први енглески краљ иѕ династије Јорк и de iure француски краљ (рођ. 1442) 1492 — Лоренцо де Медичи, владар фирентинске републике (рођ. 1449) 1553 — Франсоа Рабле, француски књижевник (рођ. 1494) 1626 — Френсис Бекон, енглески филозоф, државник и писац (рођ. 1561) 1943 — Алекса Дејовић, политички комесар Друге пролетерске бригаде и народни херој (рођ. 1920) 1959 — Френк Лојд Рајт, амерички архитекта. 1961 — Зог I од Албаније, био је последњи албански краљ (рођ. 1895) 1979 — Вилхелм Битрих, генерал-пуковник немачког СС-а и Вафен-СС, генерал током Другог светског рата. 2011 — Сидни Лумет, амерички филмски редитељ и продуцент. (рођ. 1925) 2014 — Светлана Велмар-Јанковић, српска књижевница и академик САНУ. (рођ. 1933) 2021 — Ди-Ем-Екс, амерички репер. (рођ. 1970) 2021 — Принц Филип, војвода од Единбурга. (рођ. 1921)
Празници и дани сећања
Референце