12. април

12. април (12.04) је 102. дан у години по грегоријанском календару (103. у преступној години). До краја године има још 263 дана.

Догађаји

238 — Гордијан II је поражен и убијен у бици код Картагине од нумидијске војске одане Максимину Трачанину. 467 — Антемије постаје нови западноримски цар. 1204 — Крсташи у Четвртом крсташком рату освојили Цариград. 1782 — Британска флота под командом адмирала Џорџа Роднија је поразила француску флоту под командом грофа де Граса у бици код Ле Сента у Западним Индијама. 1861 — Нападом снага Конфедерације на тврђаву Самтер у Јужној Каролини почео Амерички грађански рат. 1877 — Велика Британија анектирала бурску јужноафричку републику Трансвал. 1890 — Почело је уређивање београдске Ботаничке баште на Палилули. 1911 — Први непрекидни лет на релацији Лондон-Париз трајао је три сата и 56 минута. 1938 — У САД је донет први закон којим се захтева лекарско уверење приликом добијања дозволе за ступање у брак. 1941 — Немачке трупе у Другом светском рату ушле у Београд. 1945 — Југословенска армија је пробила Сремски фронт и отпочела борбе за завршно ослобођење Југославије. 1945 — Хари Труман је положио заклетву као 33. председник САД након смрти Френклина Рузвелта. 1946 — Сирија стиче независност од Француске. 1954 — Били Хели снима хит „-{Rock Around the Clock}-“. 1961 — Јуриј Гагарин, совјетски космонаут, постаје први човек који је Земљу облетео у космичком броду - сателиту Восток-1. 1961 — Реј Чарлс добија четири награде „Греми“. 1963 — У Уједињеном Краљевству објављен је албум Битлса „-{From Me to You}-“. 1966 — Бомбардери Америчког ратног ваздухопловства извели прве ваздушне нападе на Северни Вијетнам у Вијетнамском рату. 1970 — Православна црква у Америци добија аутокефалност од руског патријарха Алексија I. 1970 — Совјетска подморница К-8, која је носила четири нуклеарне бојеве главе, је потонула у Бискајском заливу четири дана након пожара на броду. 1980 — У војном удару под вођством наредника Семјуела Доа убијен председник Либерије Вилијам Толберт. Доу је потом суспендовао Устав, прогласио се председником и наредио стрељање 13 представника бившег режима. 1980 — Олимпијски комитет САД прогласио је бојкот Олимпијских игара у Москви. 1980 — Тери Фокс је у Сент Џонсу започео свој Маратон наде. 1981 — Свемирски шатл Колумбија је лансиран на своју прву мисију. 1985 — Прва синхронизација Ђердапа II 1987 — Совјетски космонаути Александар Лавејкин и Јуриј Романенко "шетајући" космосом успешно повезали космички модул са орбиталном станицом "Мир". 1992 — Извођењем представе „Трамвај звани жеља“, отворен је -{Ethel Barrymore theater}- на Бродвеју. Забележен је други по реду најнижи резултат утакмица NBA лиге (-{Detroit Piston-NY Knicks}-: 72:61). Отворен је европски Дизниленд Париз у -{Marne-la-Vallee}-, у Француској. 1993 — Током контроле зоне забрањеног лета изнад Босне и Херцеговине француски авион Мираж срушио се у Јадранско море. 1997 — Бивши албански краљ Лека I вратио се у земљу после 58 година изгнанства. 1999 — Током бомбардовања СРЈ авиони НАТО пакта су погодили путнички воз на мосту у Грделичкој клисури, при чему је погинуло 55 путника и више десетина повређено. 2001 — У месту Лоран, у Француској, деактивирана бомба из Другог светског рата, тешка 250 -{kg}-. Бомба нађена у центру града на градилишту једне дворане, између градске скупштине и стадиона. После интервенције председника САД Џорџа Буша, Кина пристала да, после 11 дана, ослободи 24 члана посаде шпијунског авиона САД. 2002 — Председник Венецуеле Уго Чавез поднео оставку под притиском официра, после жестоких сукоба својих присталица и противника у којима је погинуло најмање 17 људи. У року од 48 сати Чавес декретом враћен на место председника.

Рођења 1823 — Александар Островски, руски писац и драматург. (прем. 1886) 1871 — Јоанис Метаксас, грчки генерал и политичар. (прем. 1941) 1881 — Рудолф Рамек, аустријски политичар, 7. канцелар Аустрије. (прем. 1941) 1928 — Харди Кригер, немачки глумац. (прем. 2022) 1933 — Монсерат Кабаље, шпанска оперска певачица. (прем. 2018) 1940 — Херби Хенкок, амерички џез пијаниста и композитор. 1941 — Боби Мур, енглески фудбалер и фудбалски тренер. (прем. 1993) 1946 — Ед О’Нил, амерички глумац и комичар. 1947 — Том Кленси, амерички писац. (прем. 2013) 1947 — Дејвид Летерман, амерички ТВ водитељ и комичар. 1947 — Вејн Нортроп, амерички глумац. (прем. 2024) 1948 — Марчело Липи, италијански фудбалер и фудбалски тренер. 1948 — Јошка Фишер, немачки политичар. 1951 — Том Нунан, амерички глумац. (прем. 2026) 1956 — Енди Гарсија, амерички глумац и редитељ. 1956 — Рајко Којић, српски музичар, најпознатији као гитариста групе Рибља чорба. (прем. 1997) 1959 — Небојша Зубовић, српски глумац. (прем. 2010) 1961 — Лиса Џерард, аустралијска музичарка и композиторка, најпознатија као чланица групе -{Dead Can Dance}-. 1962 — Карлос Саинз, шпански рели возач. 1965 — Ким Боднија, дански глумац, сценариста и редитељ. 1971 — Драган Вукчевић, црногорски кошаркаш. 1971 — Шанен Доерти, америчка глумица, продуценткиња и редитељка. (прем. 2024) 1973 — Кристијан Панучи, италијански фудбалер и фудбалски тренер. 1974 — Силвињо, бразилски фудбалер. 1976 — Бред Милер, амерички кошаркаш. 1979 — Клер Дејнс, америчка глумица. 1979 — Матеја Кежман, српски фудбалер. 1979 — Џенифер Морисон, америчка глумица, продуценткиња, редитељка и модел. 1983 — Јелена Докић, српска тенисерка. 1983 — Девин Смит, амерички кошаркаш. 1985 — Олга Серјапкина, руска певачица, најпознатија као чланица групе Серебро. 1986 — Марсел Гранољерс, шпански тенисер. 1986 — Блерим Џемаили, швајцарски фудбалер. 1987 — Брендон Јури, амерички музичар, најпознатији као певач групе -{Panic! at the Disco}-. 1989 — Адам Ханга, мађарски кошаркаш. 1994 — Ерик Баји, фудбалер из Обале Слоноваче. 1994 — Николина Милић, српска кошаркашица. 1994 — Серше Ронан, ирско-америчка глумица. 1995 — Џенифер Брејди, америчка тенисерка. 1996 — Матео Беретини, италијански тенисер. 1997 — Тамаш Кајдочи, српски дизач тегова.

Смрти 65 — Сенека, римски филозоф и државник (рођ. отприлике 4. п. н. е.). 238 — Гордијан I, римски цар, извршио самоубиство. (рођ. 159) 238 — Гордијан II, син Гордијана I, убијен у битки током грађанског рата. (рођ. отприлике 192) 1684 — Николо Амати, италијански градитељ виолина. (рођ. 1596) 1938 — Фјодор Иванович Шаљапин, руски оперски певач. (рођ. 1873) 1941 — Владимир Ћоровић, српски историчар (рођ. 1885) 1945 — Френклин Делано Рузвелт, 32. председник САД од 1933. године до смрти (рођ. 1882) 1962 — Антоан Певзнер, француски вајар руског порекла. (рођ. 1886) 1974 — Јевгениј Вучетич, руски вајар. (рођ. 1908) 1980 — Вилијам Толберт, председник Либерије. (рођ. 1913) 1981 — Џое Луис, амерички боксер. (рођ. 1914) 1998 — Љубица Оташевић, српска глумица и кошаркашица. (рођ. 1933) 2001 — Љиљана Крстић, глумица. (рођ. 1919) 2002 — Миодраг Ковач, југословенски министар. 2018 — Зоран Красић, српски политичар. (рођ. 1956) 2021 — Данило Јокић, српски игуман Манастира Плужца (рођ. 1952) 2024 — Слободан Јанковић (бодибилдер), српски државни првак у фитнесу и бодибилдингу (рођ. 1990). 2024 — Роберто Кавали, модни дизајнер из Италије (рођ. 1940).

Празници и дани сећања

Референце