19. април (19.04) је 109. дан у години по грегоријанском календару (110. у преступној години). До краја године има још 256 дана.

Догађаји

531 — Бројчано надмоћнија источноримска војска предвођена Велизаром поражена од стране Сасанидских Персијанаца у бици код Калиника на Еуфрату. 797 — У Цариграду византијски цар Константин VI збачен и ослепљен по наређењу сопствене мајке Ирине. 1587 — Енглески адмирал Френсис Дрејк је упловио у луку Кадиз и потопио шпанску флоту. 1713 — Римско-немачки цар Карло VI је објавио Прагматичну санкцију, да би осигурао престо за кћерку Марију Терезију. 1775 — Биткама код Лексингтона и Конкорда почео Амерички рат за независност од Велике Британије. 1783 — Конгрес САД је објавио завршетак рата. 1809 — Французи су однели тешку победу над Аустријом у Доњој Баварској када су се њихови противници то вече повукли са бојишта. 1839 — Потписан Лондонски споразум којим су европске државе признале независност Краљевине Белгије. 1867 — Турски изасланик на Калемегдану кнезу Михаилу Обреновићу предао кључеве Београда и других српских градова из којих се повукла турска посада. Као симбол османске суверености над Србијом остала турска застава, уз српску, на зидинама Београдске тврђаве. 1911 — У Португалији одвојена црква од државе. 1920 — Почела је мировна конференција у Сан Рему, о подели Османлијског царства. 1921 — Ступио на снагу закон о подели Ирске на Републику Ирску и Северну Ирску, која је остала део Велике Британије. 1932 — Влада Краљевине Југославије донела Закон о заштити земљорадника којим је проглашен шестомесечан мораторијум на дугове и обустављена присилна заплена имовине. Око 709.000 сељака дуговало седам милијарди динара, махом зеленашима и трговцима. 1943 — У Варшави почео је устанак у Варшавском гету када су нацисти ушли у Варшавски гето да прикупе преостале Јевреје. 1945 — Америчке трупе у Другом светском рату заузеле немачки град Лајпциг. 1951 — У Лондону одржано прво такмичење за мис света. Победила мис Шведске. 1960 — Први председник Јужне Кореје Сингман Ри повукао се са власти под притиском студентских протеста широм земље због изборних превара. 1975 — Индија лансирала први сателит. 1984 — Лансиран први кинески телекомуникациони сателит. 1993 — У масакру у Зеници погинуло је и рањено више цивила у тренутку велике гужве од гранате испаљених на центар Зенице. 1993 — Више од 80 припадника америчке верске секте Лоза Давидијанаца, укључујући вођу Дејвида Кореша, убили федерални агенти кад су, после 51 дана опсаде, упали у седиште секте у тексашком граду Вејко. 1994 — У Француској на доживотну робију осуђен нацистички ратни злочинац из Другог светског рата Пол Тувије. 1995 — Од експлозије камиона-бомбе у деветоспратној згради федералних институција у Оклахома Ситију погинуло 168, а више од 400 људи повређено. Напад извршио бивши амерички војник Тимоти Маквеј над којим је 2001. извршена смртна казна. 2003 — Сомалијски председник Дахир Ријали Кахин проглашен за победника првих вишестраначких председничких избора у тој земљи. Добио 80 гласова више од свог противника.

Рођења 1851 — Ђорђе Крстић, српски сликар. (прем. 1907) 1893 — Лојзе Долинар, југословенски и словеначки вајар. (прем. 1970) 1912 — Глен Т. Сиборг, амерички хемичар. (прем. 1999) 1933 — Џејн Менсфилд, америчка глумица и модел. (прем. 1967) 1937 — Бранимир Шћепановић, српски књижевник и сценариста. (прем. 2020) 1946 — Тим Кари, енглески глумац и певач. (прем. 2026) 1956 — Сју Баркер, енглеска тенисерка и ТВ водитељка. 1960 — Николета Браски, италијанска глумица и продуценткиња. 1968 — Ешли Џад, америчка глумица. 1972 — Ривалдо, бразилски фудбалер. 1975 — Џентлман, немачки реге музичар. 1976 — Александар Глинтић, српски кошаркаш. 1978 — Џејмс Франко, амерички глумац, редитељ, сценариста, музичар, сликар и писац. 1978 — Габријел Хајнце, аргентински фудбалер и фудбалски тренер. 1979 — Антоанета Стефанова, бугарска шахисткиња. 1979 — Кејт Хадсон, америчка глумица, модна дизајнерка и списатељица. 1980 — Милош Влалукин, српски глумац. 1981 — Хејден Кристенсен, канадски глумац и продуцент. 1981 — Каталина Сандино Морено, колумбијска глумица. 1984 — Станислава Копривица, српска редитељка, драматуршкиња и сценаристкиња. 1987 — Марија Шарапова, руска тенисерка. 1989 — Марко Арнаутовић, аустријски фудбалер. 1990 — Дамијен Ле Талек, француски фудбалер. 1990 — Марко Томићевић, српски кајакаш. 1992 — Ник Поуп, енглески фудбалски голман. 1992 — Марко Тодоровић, црногорски кошаркаш. 1995 — Чејс Винович, амерички играч америчкога фудбала.

Смрти 1560 — Филип Меланхтон, Немачки теолог и верски реформатор. Сматра се једним од оснивача лутеранства (рођ. 1483) 1588 — Паоло Веронезе, један од најзначајнијих сликара Венецијанске школе у XVI веку. (рођ. 1528) 1689 — Кристина Аугуста, шведска краљица. (рођ. 1626) 1768 — Каналето или правим именом Ђовани Антонио Канал је био италијански барокни сликар. (рођ. 1697) 1824 — Џорџ Гордон Бајрон, енглески песник. (рођ. 1788) 1881 — Бенџамин Дизраели, енглески политичар и државник. (рођ. 1804) 1882 — Чарлс Дарвин, енглески природњак. (рођ. 1809) 1906 — Пјер Кири, француски физичар и хемичар. (рођ. 1859) 1911 — Иван Грохар словеначки сликар. (рођ. 1867) 1916 — Колмар фон дер Голц, немачки фелдмаршал и турски паша. (рођ. 1843) 1939 — Сима Марковић професор математике, члан Централног комитета КПЈ и Извршног комитета Коминтерне. (рођ. 1888) 1967 — Конрад Аденауер, немачки државник. (рођ. 1876) 1992 — Воја Царић, српски песник, прозни писац, уредник и антологичар.(рођ. 1922) 2002 — Тор Хејердал, норвешки антрополог, научник и истраживач. (рођ. 1914) 2004 — Норис Маквертер, Британац који је са својим братом близанцем Росом 1955. покренуо „Гинисову књигу рекорда“. (рођ. 1925) 2011 — Грете Вајц, норвешка атлетичарка. (рођ. 1953)

Празници и дани сећања Српска православна црква слави: Светог Евтихија - патријарха цариградског Светих сто двадесет мученика пострадалих у Персији