21. април (21.04) је 111. дан у години по грегоријанском календару (112. у преступној години). До краја године има још 254 дана.

Догађаји

753. п. н. е. — Ромул, према историчару Марку Теренцију Варону, основао Рим. 1836 — Тексашани су поразили Мексиканце у бици код Сан Хасинта, што је омогућило независност Тексаса, који је 1845. ушао у састав САД. 1856 — Аустралија прва у свету увела осмочасовно радно време. 1882 — У Народном позоришту у Београду изведена прва српска оперета "Врачара" Даворина Јенка, аутора српске химне "Боже правде". 1924 — Основана Прва српска фабрика аероплана Живојин Рогожарски А. Д. 1941 — Шефови дипломатија Немачке и Италије Јоахим фон Рибентроп и гроф Ћано у Другом светском рату се договорили о подели Југославије на немачко и италијанско подручје. 1945 — Последње немачке трупе повукле се из Болоње у Италији. Црвена армија је ушла у предграђе Берлина. 1960 — Престоница Бразила премештена из Рио де Жанеира у Бразилију. 1967 — Војним пучем у Атини успостављен режим "грчких пуковника" који су седам наредних година спроводили војну диктатуру у Грчкој. 1993 — Врховни суд Боливије на 30 година затвора осудио бившег диктатора Луиса Гарсију Месу због масовних убистава и кршења Устава. 1996 — Коалиција левог центра победила на Изборима у Италији. То је била прва победа левице у Италији од Другог светског рата. 1997 — Први кинески војници ушли у Хонгконг у оквиру припрема за прелазак те британске колоније 1. јула под суверенитет Кине. 1999 — У ваздушним нападима НАТО на Југославију погођени пословна зграда "Ушће" у Новом Београду и Жежељев мост на Дунаву у Новом Саду. 2000 — Парламент Русије ратификовао руско-амерички Споразум о ограничавању нуклеарног наоружања, СТАРТ 2. 2003 — Капетан Југословенске народне армије Мирослав Радић предао се властима Србије и 17. маја изручен Хашком трибуналу, пред којим је оптужен за ратне злочине у Вуковару, с Милом Мркшићем и Веселином Шљиванчанином. 2004 — Бивши израелски нуклеарни техничар Мордехај Вануну изашао из затвора Ашкелон, на југу Израела, у којем је провео 18 година, од чега 11 у самици, због издаје и шпијунаже. Вануну ухапшен и осуђен пошто је 1986. у интервјуу британском листу "Сандеј тајмс" открио израелски програм развоја нуклеарног оружја.

Рођења 1816 — Шарлот Бронте, енглеска књижевница. (прем. 1855) 1828 — Иполит Тен, француски теоретичар уметности и историчар. (прем. 1893) 1882 — Перси Вилијамс Бриџман, амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику (1946). (прем. 1961) 1889 — Паул Карер, швајцарски органски хемичар, добитник Нобелове награде за хемију (1937). (прем. 1971) 1915 — Ентони Квин, мексичко-амерички глумац, редитељ, продуцент, сликар и писац. (прем. 2001) 1923 — Џон Мортимер, енглески адвокат, драматург, сценариста и писац. (прем. 2009) 1926 — Елизабета II, британска краљица (1952—2022). (прем. 2022) 1930 — Силвана Мангано, италијанска глумица. (прем. 1989) 1935 — Чарлс Гродин, амерички глумац, комичар, писац и ТВ водитељ. (прем. 2021) 1936 — Василија Радојчић, српска певачица. (прем. 2011) 1947 — Иги Поп, амерички музичар, музички продуцент и глумац. 1958 — Енди Макдауел, америчка глумица и модел. 1959 — Роберт Смит, енглески музичар и музички продуцент, најпознатији као суоснивач, певач и гитариста групе -{The Cure}-. 1963 — Рој Дипи, канадски глумац. 1968 — Татјана Устинова, руска књижевница, сценаристкиња и преводитељка 1972 — Северина Вучковић, хрватска певачица и глумица. 1973 — Марко Булат, српски певач. 1979 — Џејмс Макавој, шкотски глумац. 1988 — Роби Амел, канадски глумац и продуцент. 1990 — Александар Пријовић, српски фудбалер. 1992 — Иско, шпански фудбалер. 1995 — Томас Доерти, шкотски глумац и певач. 1998 — Милош Глишић, српски кошаркаш. 2000 — Игор Дробњак, црногорски кошаркаш.

Смрти 1142 — Пјер Абелар, француски филозоф и теолог. (рођ. 1079) 1509 — Хенри VII, енглески краљ. (рођ. 1457) 1699 — Жан Расин, француски песник и аутор драма. (рођ. 1639) 1731 — Данијел Дефо, енглески писац и новинар (рођ. 1660) 1736 — Еуген Савојски, аустријски војсковођа. (рођ. 1663) 1867 — Платон Атанацковић, српски епископ и писац. (рођ. 1788) 1910 — Марк Твен, амерички књижевник. (рођ. 1835) 1918 — Манфред фон Рихтхофен, Црвени Барон, немачки пилот. (рођ. 1892) 1945 — Павле Ђуришић четнички потпуковник и војвода. (рођ. 1907) 1946 — Џон Мејнард Кејнс, енглески економиста. (рођ. 1883) 1965 — Едвард Виктор Еплтон, енглески физичар, добитник Нобелове награде за физику. (рођ. 1892) 1966 — Јозеф Дитрих, СС генерал и један од најодликованијих немачких војника током Другог светског рата. (рођ. 1892) 1971 — Франсоа Дивалије, Папа Док, председник Хаитија. (рођ. 1907) 1983 — Момчило Ђокић, српски и југословенски фудбалер. (рођ. 1911) 1989 — Сава Јеремић познати српски фрулаш. (рођ. 1904) 2003 — Нина Симон, америчка џез-певачица. (рођ. 1933) 2010 — Хуан Антонио Самаран, бивши председник МОК-а. (рођ. 1920) 2016 — Принс, амерички музичар. (рођ. 1958) 2018 — Верн Тројер, амерички глумац, каскадер и комичар. (рођ. 1969) 2025 - Папа Фрањо, ватикански папа (рођ. 1936)

Празници и дани сећања Српска православна црква слави: Свете апостоле Иродиона, Агава, Руфа, Асинкрита, Флегонта и Ермију Светог Нифонта епископа Новгородског Светог Келестина папу Римског