25. април (25. 4.) је 115. дан у години по грегоријанском календару (116. у преступној години). До краја године има још 250 дана.
Догађаји
1512 — Турски султан Селим I ступио на престо. 1644 — Збачена је кинеска династија Минг када је цар Чонг Џен извршио самоубиство током сељачког устанка који је предводио Ли Зиченг. 1788 — За време Аустријско-турскog ратa (1788-1791), хабзбуршка војска преоитима Шабац од Османлија. 1792 — На погубљењу друмског разбојника Жака Пелетјеа на Тргу Де Грев у Паризу у Француској први пут употребљена гиљотина. 1859 — Почело је копање Суецког канала према пројекту конзула Француске у Александрији Фердинанда де Лесепса. 1915 — Искрцавањем британских, француских, новозеландских и аустралијских војника на полуострво Галипоље почела је Галипољска операција, једна од највећих битака у Првом светском рату. 1920 — Пољске трупе упале у Украјину, брзо напредовале и 6. маја заузеле Кијев. Миром у Риги 12. марта 1921. Пољска добила од Совјетске Русије територију с више милиона Украјинаца и Белоруса. 1945 — Совјетске и америчке трупе среле се, први пут у Другом светском рату, код места Торгау у Немачкој. У Сан Франциску 45 земаља антихитлеровске коалиције, укључујући Југославију, почело оснивачку конференцију Уједињених нација. 1974 — У Португалу у Револуцији каранфила оборен је аутократски режим Марсела Каетана. 1975 — На првим слободним изборима после пола века победила Социјалистичка партија Марија Соареша. 1980 — Мисија командоса САД, која је требало да спасе 53 члана амбасаде САД у Техерану, држане као таоце, пропала у иранској пустињи после погибије осам Американаца у судару хеликоптера са авионом. Срушио се дански "боинг 727" који је превозио британске туристе на линији Манчестер-Тенерифе. Погинуло свих 146 путника и чланова посаде. 1982 — Последњи израелски војници напустили Синај, окончавши петнаестогодишњу окупацију тог египатског полуострва. 1993 — На референдуму у Русији 62% гласача подржало реформе председника Бориса Јељцина. У присуству мировног посредника, лорда Овена, председници Југославије, Србије и Црне Горе Добрица Ћосић, Слободан Милошевић и Момир Булатовић покушали да убеде лидера Републике Српске Радована Караџића да потпише коригован Венс-Овенов мировни план. Наредног дана Скупштина Републике Српске одбила план, рат у Босни настављен, а Југославији пооштрене санкције међународне заједнице. 1994 — У Лондону формирана Контакт-група за координацију дипломатских акција САД, Русије и Европске уније у рату у Босни. 1999 — Авијација НАТО срушила друмско-железнички Жежељев мост, већ оштећен у три напада претходних дана. Нови Сад тако остао без последњег од три моста на Дунаву. 2000 — У Београду убијен директор „Југословенског аеротранспорта“ Жика Петровић. 2002 — Русија саопштила да су руске трупе убиле Катаба, једног од најтраженијих људи у земљи, чеченског лидера арапског порекла, за којег се сумњало да има блиске везе са Ал Каидом. 2004 — За председника Аустрије изабран кандидат Социјалдемократске партије Хајнц Фишер. 2006 — Тужилаштво за ратне злочине Србије је подигло оптужницу против осам особа за убиство 48 цивила у Сувој Реци, на Космету, 26. марта 1999. године. 2010 — Душан Кецман је Партизану донео 4. титулу за редом Јадранске лиге, убацивши, у финалној утакмици у Загребу, Цибони тројку са 3/4 терена на 0,6 секунди до краја.
Рођења 1529 — Фране Петрић, венецијански филозоф, полихистор и хуманиста. (прем. 1597) 1874 — Гуљелмо Маркони, италијански инжењер и физичар, један од изумитеља радија, добитник Нобелове награде за физику (1909). (прем. 1937) 1833 — Марко Миљанов, српско-црногорски књижевник и војсковођа. (прем. 1901) 1900 — Волфганг Паули, аустријско-швајцарски физичар. (прем. 1958) 1903 — Андреј Колмогоров, руски математичар. (прем. 1987) 1917 — Ела Фицџералд, америчка џез певачица. (прем. 1996) 1923 — Алберт Кинг, амерички блуз гитариста и певач. (прем. 1992) 1927 — Корин Тељадо, шпанска списатељица. (прем. 2009) 1939 — Тарчизио Бурњич, италијански фудбалер и фудбалски тренер. (прем. 2021) 1940 — Ал Пачино, амерички глумац, редитељ, продуцент и сценариста. 1945 — Бјорн Улвеус, шведски музичар, певач, гитариста,текстописац и музички продуцент, најпознатији као члан групе -{ABBA}- 1946 — Владимир Жириновски, руски политичар. (прем. 2022) 1946 — Талија Шајер, америчка глумица. 1947 — Јохан Кројф, холандски фудбалер и фудбалски тренер. (прем. 2016) 1955 — Америко Галего, аргентински фудбалер и фудбалски тренер. 1961 — Миран Тепеш, словеначки ски-скакач. 1964 — Ханк Азарија, амерички глумац, комичар и продуцент. 1969 — Рене Зелвегер, америчка глумица и продуценткиња. 1971 — Владимир Ђокић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер. 1976 — Тим Данкан, амерички кошаркаш. 1976 — Рајнер Шитлер, немачки тенисер. 1980 — Алехандро Валверде, шпански бициклиста. 1981 — Јована Јоксимовић, српска ТВ водитељка и новинарка. 1981 — Фелипе Маса, бразилски аутомобилиста, возач Формуле 1. 1981 — Честер Мејсон, амерички кошаркаш. 1981 — Ања Персон, шведска алпска скијашица. 1985 — Душко Пијетловић, српски ватерполиста. 1986 — Хуан Себастијан Кабал, колумбијски тенисер. 1988 — Џонатан Бејли, енглески глумац. 1988 — Стефан Марковић, српски кошаркаш. 1994 — Никола Радичевић, српски кошаркаш. 1996 — Филип Манојловић, српски фудбалски голман. 2000 — Марко Ракоњац, црногорски фудбалер.
Смрти 1472 — Леонбатиста Алберти, италијански сликар (рођ. 1404) 1595 — Торквато Тасо, италијански песник (рођ. 1544) 1744 — Андерс Целзијус, шведски физичар и астроном (рођ. 1701) 1929 — Ђуро Ђаковић, политички радник 1938 — Живко Павловић, српски генерал и писац, члан Српске краљевске академије 1976 — Керол Рид, енглески филмски редитељ (рођ. 1906) 1988 — Валери Соланас, америчка феминисткиња, позната по покушају убиства Ендија Ворхола (рођ. 1936) 1995 — Џинџер Роџерс, америчка позоришна и филмска глумица 2008 — Милан Кангрга, марксистички филозоф (рођ. 1923) 2014 — Тито Виљанова, бивши тренер ФК Барселоне.
Празници и дани сећања Међународни празници Дан борбе против маларије Српска православна црква слави: Преподобног Исаака Сирина II Светог Василија исповедника Преподобног Акакија Преподобну Атанасију