3. мај (03.05) је 123. дан у години по грегоријанском календару (124. у преступној години). До краја године има још 242 дана.
Догађаји
1494 — Шпански морепловац Кристифор Колумбо открио острво касније названо Јамајка. 1500 — Португалски морепловац Педро Алвареш Кабрал на путу ка Индији открио Бразил и прогласио га поседом Португалије. 1791 — Пољски краљ Станислав II Аугуст Поњатовски потписао либералан Устав којим је успостављена парламентарна монархија. То је био други писани Устав у свету, после Устава САД. 1814 — Француски краљ Луј XVIII вратио се, под заштитом савезника, у Париз после безусловне предаје и абдикације цара Наполеона I 1841 — Нови Зеланд проглашен за британску колонију. 1895 — Територије у поседу Британске јужноафричке компаније, јужно од реке Замбези добиле назив Родезија. 1921 — Основана провинција Северна Ирска. 1922 — У Паризу основана Међународна железничка унија, међу оснивачима и представници "Југословенске железнице". 1936 — У Јагодини у организацији Народног фронта слободе одржане најмасовније антифашистичке демонстрације у Поморављу између два светска рата. 1939 — Смењен совјетски министар иностраних послова Максим Литвинов, нов министар постао Вјачеслав Молотов, који је крајем августа потписао пакт о ненападању с нацистичком Немачком. 1945 — Британци у Другом светском рату заузели Рангун, главни град тадашње Бурме, данас Мјанмара, ослободивши га од јапанске окупације. 1946 — У Токију заседање почео Међународни војни суд за Далеки исток, који је судио јапанским ратним злочинцима из Другог светског рата. У процесу који је трајао до новембра 1948, од 28 окривљених седам осуђено на смрт, 16 на доживотну робију, а пет на временске казне. 1968 — Жестоким сукобима с полицијом у Паризу почеле студентске демонстрације и штрајкови због оклевања власти да спроведе реформе универзитета. Студентски протести убрзо захватили и друге европске земље, а протест прерастао у револт против грађанског друштва. 1971 — Валтер Улбрихт се повукао са места генералног секретара Комунистичке партије Источне Немачке. Заменио га Ерих Хонекер. 1991 — У родно село Лелић код Ваљева из САД пренете мошти епископа Српске православне цркве Николаја Велимировића. 1992 — Муслиманске снаге у Сарајеву напале колону возила ЈНА која се повлачила према касарни у Лукавици. Убијено и повређено више официра, војника и цивила. 1996 — Делегати 55 земаља сагласили се, на конференцији Уједињених нација у Женеви, о новим правилима коришћења нагазних мина, али нису прихватили њихову потпуну забрану. 1999 — Током ваздушних удара НАТО на Југославију погођен путнички аутобус код Пећи на Косову. Погинуло 20 људи, 43 повређено. У Новом Саду погођена зграда ТВ Нови Сад. У седишту НАТО у Бриселу саопштено да је за 42 дана ваздушних напада на СРЈ изведено 14.000 летова. 2003 — Конгрес САД, већином гласова, изгласао буџет са скоро 80 милијарди долара намењених рату у Ираку, а део савезницима и борби против тероризма. 2023 — У ОШ „Владислав Рибникар” у Београду се десио масакр када је ученик седмог разреда убио осам особа. Проглашена је тродневна жалост.
Рођења 1469 — Николо Макијавели, италијански политички филозоф, војни теоретичар, дипломата и писац. (прем. 1527) 1678 — Амаро Парго, шпански корсар. (прем. 1747) 1889 — Бјула Бонди, америчка глумица. (прем. 1981) 1893 — Константин Гамсахурдија, грузински писац и јавна личност (ум. 1975) 1898 — Голда Меир, израелска политичарка, 4. премијер Израела. (прем. 1978) 1899 — Алин Макман, америчка глумица. (прем. 1991) 1902 — Алфред Кастлер, француски физичар, добитник Нобелове награде за физику (1966). (прем. 1984) 1903 — Бинг Крозби, амерички певач, комичар и глумац. (прем. 1977) 1906 — Мери Астор, америчка глумица. (прем. 1987) 1917 — Киро Глигоров, учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФРЈ и СР Македоније, 1. председник самосталне Републике Македоније. (прем. 2012) 1919 — Пит Сигер, амерички музичар и активиста. (прем. 2014) 1921 — Шугар Реј Робинсон, амерички боксер. (прем. 1989) 1925 — Оливера Марковић, српска глумица. (прем. 2011) 1933 — Џејмс Браун, амерички музичар, плесач и музички продуцент. (прем. 2006) 1936 — Младен Недељковић Млађа, српски глумац. (прем. 2005) 1942 — Вера Чаславска, чехословачка гимнастичарка. (прем. 2016) 1949 — Леополдо Луке, аргентински фудбалер. (прем. 2021) 1951 — Кристофер Крос, амерички музичар. 1960 — Ејми Стил, америчка глумица. 1961 — Милорад Мандић, српски глумац и ТВ водитељ. (прем. 2016) 1963 — Џеф Хорнасек, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер. 1970 — Боби Канавале, амерички глумац. 1975 — Кристина Хендрикс, америчка глумица и модел. 1982 — Ребека Хол, енглеска глумица. 1985 — Езекијел Лавези, аргентински фудбалер. 1986 — Пом Клементиф, канадско-француска глумица и модел. 1989 — Села Су, белгијска музичарка. 1996 — Домантас Сабонис, литвански кошаркаш. 1997 — Ивана Јоровић, српска тенисерка. 2005 — Максвел Џенкинс, амерички глумац.
Смрти 1270 — Бела IV, један од највећих владара средњовековне Угарске. (рођ. 1206) 1481 — Мехмед II Освајач, османски султан. (рођ. 1432) 1856 — Адолф Адам, француски композитор. (рођ. 1803) 1898 — Светислав Вуловић, српски књижевни критичар. (рођ. 1847) 1916 — Падрејг Пирс, вођа Ускршњег устанка. (рођ. 1879) 1998 — Гојко Шушак, хрватски политичар. (рођ. 1945) 2012 — Ненад Шарић Брада, хрватски музичар. (рођ. 1947) 2015 — Зоран Лаловић, српски рок музичар, продуцент и певач хеви метал групе Краљевски апартман. (рођ. 1950) 2016 — Јадранка Стојаковић, југословенска кантауторка. (рођ. 1950)
Празници и дани сећања Међународни празници Светски дан слободе штампе Српска православна црква слави: Светог Николаја Жичког и Охридског Преподобног Јоасафа Српског Метеорита Преподобног Теодора Трихина Преподобног Анастасија Синајског Блаженог Анастасија Синаита Блаженог Григорија - патријарха Антиохијског Светог апостола Захеја Преподобног Атанасија Метеорита Дан Сунца
Референце