10. мај

10. мај (10.05) је 130. дан у години по грегоријанском календару (131. у преступној години). До краја године има још 235 дана.

Догађаји

1497 — Италијански морепловац Америго Веспучи кренуо на прво путовање у Нови свет. Према латинској верзији његовог имена немачки картограф Мартин Валдземилер Нови свет назвао Америка, премда је нови континет 1492. открио Кристифор Колумбо. 1655 — Енглези од Шпаније преузели Јамајку, под шпанском влашћу 161 годину. 1774 — Луј XVI постаје краљ Француске. 1775 — Мала колонијална милиција предвођена Итаном Аленом и пуковником Бенедиктом Арнолдом је заузела Форт Тајкондерогу. 1844 — Начелник Министарства просвете у Влади Србије Јован Стерија Поповић упутио свим окружним начелствима допис да се старине шаљу у Народни музеј. Тај датум сматра се даном оснивања Народног музеја у Београду, мада је акт о оснивању донет у септембру. 1865 — Трупе Уније заробиле, у Америчком грађанском рату, председника Конфедерације Џеферсона Дејвиса. 1871 — Француска и Немачка у Франкфурту потписале споразум којим су Алзас и Лорена уступљени Немцима. 1877 — Румунија проглашава независност од Турске. 1881 — Крунисан румунски краљ немачког порекла Карол I Хоенцолерн, први краљ Румуније. 1882 — Почео шаховски турнир у Бечу, Аустрија. 1904 — Основана фирма Хорх, која касније постаје Ауди. 1906 — Италијански краљ и швајцарски председник званично отворили „Симплон“, тунел кроз Алпе којим су повезане Италија и Швајцарска. 1923 — Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца и Грчка склопиле Конвенцију о оснивању Слободне зоне у Солуну, којом је на 50 година Краљевини СХС припала царинска управа. Нови аранжман Југославија и Грчка потписале 1975. у Атини, с важношћу од 10 година. 1933 — У Берлину, испред Рајхстага, нацисти спалили више од 25.000 књига Маркса, Фројда, Брехта, Ајнштајна и навели да почиње ново раздобље у историји немачке културе. 1940 — Немачка без објаве рата напала Холандију, Белгију и Луксембург, а Велика Британија после немачке инвазије на Данску запосела бившу данску колонију Исланд. Винстон Черчил постао премијер Велике Британије пошто је Невил Чемберлен, потписник Минхенског споразума, поднео оставку. 1941 — Хитлеров заменик Рудолф Хес спустио се падобраном у Шкотску у намери да почне мировне преговоре и ухапшен. 1945 — Совјетске трупе у Другом светском рату заузеле Праг. Савезници преузели Рангун од Јапанаца. 1954 — Бил Хејли и Комете издају „-{Rock Around the Clock}-“, прву рокенрол плочу која постиже прво место на музичким топ-листама. 1960 — Америчка нуклеарна подморница „Тритон“ завршила путовање око света које је трајало 84 дана. 1981 — Франсоа Митеран постао председник Француске победивши у другом кругу Валерија Жискара Д'Естена. 1988 — Сједињене Америчке Државе уложиле су вето на предлог резолуције Савета безбедности Уједињених нација, којом би Израел био осуђен због упада у јужни Либан.BORBA, 11. maj 1988., strana 6., DNEVNIK, IZRAEL PRED SAVETOM BEZBEDNOSTI UN, Oštra osuda upada u Liban Ову резолуцију Југославија предложила је заједнички са групом несврстаних држава (Алжир, Аргентина, Непал, Сенегал и Замбија). Југословенски амбасадор у УН Драгослав Пејић изјавио је да „Југославија најснажније осуђује последњи акт агресије против Либана”. Амбасадор САД у УН Вернон Волтерс образложио је амерички вето да се у тексту те резолуције „не помиње да се не пријатељски акти против Израела организују у Либану”. 1993 — Више од 200 тајландских радника погинуло у пожару који је захватио фабрику играчака у провинцији Након Патом. 1994 — Нелсон Мандела изабран за председника Јужне Африке и постао први црни председник те земље. Италијански медијски магнат Силвио Берлускони постао председник Владе Италије. 1995 — Светска здравствена организација у Женеви саопштила да би узрочник смртоносне епидемије у Заиру могао бити вирус "ебола". 1997 — У земљотресу у источном Ирану погинуло најмање 1.560 људи. 1999 — Бразил формално дозволио политички азил свргнутом председнику Парагваја Раулу Кубасу и његовој породици. 2001 — Скупштина Југославије ратификовала Споразум о специјалним, паралелним везама с Републиком Српском који су 5. марта у Бањалуци потписали председник Југославије Војислав Коштуница и председник РС Мирко Шаровић. 2002 — Бивши агент ФБИ Роберт Хансен осуђен у САД на доживотну робију због продаје строго поверљивих докумената Москви. Шпијун који је нанео највећу штету у историји САД. 2003 — Суд у Јемену осудио на смрт Абеда Абдула Разака Камела због убиства три америчка баптистичка мисионара и рањавање једног, у децембру 2002. у једној болници у граду Џибла. 2024 — Генерална скупштина Уједињених нација усвојила је резолуцију -{ES-10/23}- (са 143 гласова за, 9 против, 25 уздржаних, а 16 није гласало), којом се проширују права Палестине у тој организацији, уз препоруку Савету безбедности да преиспита и одобри чланство те државе у Уједињеним нацијама.

Рођења 1760 — Клод Жозеф Руже де Лил, француски официр, песник и композитор. (прем. 1836) 1824 — Милош Миле Димитријевић, српски правник, политичар и председник Матице српске. (прем. 1896) 1838 — Џон Вилкс Бут, амерички глумац, атентатор на Абрахама Линколна. (прем. 1865) 1876 — Иван Цанкар, словеначки књижевник. (прем. 1918) 1899 — Фред Астер, амерички глумац, плесач, певач и кореограф. (прем. 1987) 1902 — Дејвид О. Селзник, амерички продуцент и сценариста. (прем. 1965) 1931 — Оља Ивањицки, српска сликарка, вајарка и песникиња. (прем. 2009) 1938 — Мануел Сантана, шпански тенисер. (прем. 2021) 1939 — Ивица Видовић, хрватски глумац. (прем. 2011) 1942 — Карл Даглас, јамајкански певач. 1946 — Душан Петричић, српски графичар, илустратор и карикатуриста. 1948 — Мег Фостер, америчка глумица. 1950 — Миодраг Крстовић, српски глумац. 1955 — Марк Дејвид Чапман, убица Џона Ленона. 1957 — Сид Вишос, енглески музичар, најпознатији као басиста групе -{Sex Pistols}-. (прем. 1979) 1958 — Владимир Дивљан, српски музичар. (прем. 2015) 1960 — Боно Вокс, ирски музичар, најпознатији као фронтмен и певач групе -{U2}-. 1965 — Линда Еванђелиста, канадски модел. 1968 — Емилија Кокић, хрватска музичарка. 1968 — Ерик Паладино, амерички глумац. 1969 — Денис Бергкамп, холандски фудбалер и фудбалски тренер. 1969 — Зоран Приморац, југословенски и хрватски стонотенисер. 1974 — Силван Вилтор, француски фудбалер. 1974 — Владислава Ђорђевић, српска глумица и певачица. 1977 — Ник Хајдфелд, немачки аутомобилиста, возач Формуле 1. 1980 — Кирил Лазаров, македонски рукометаш. 1987 — Али Хејз, америчка порнографска глумица. 1988 — Адам Лалана, енглески фудбалер. 1990 — Ивана Шпановић, српска атлетичарка (скок удаљ). 1997 — Ришарлизон, бразилски фудбалер.

Смрти 1774 — Луј XV, краљ Француске. (рођ. 1710) 1928 — Иван Мерц, хрватски академик. (рођ. 1896) 1977 — Џоан Крофорд, америчка глумица. (рођ. 1905) 1979 — Ита Рина, југословенска филмска глумица између два светска рата. (рођ. 1907) 1979 — Антун Аугустинчић је био хрватски и југословенски вајар (рођ. 1900) 2002 — Ив Робер, француски глумац и режисер. (рођ. 1920) 2003 — Милан Вукчевић, југословенски хемичар и састављач шаховских проблема (рођ. 1937) 2005 — Вида Павловић, певачица српске и ромске народне музике. (рођ. 1945)

Празници и дани сећања Српска православна црква слави: Светог апостола Симеона Преподобног Стефана - епископа Владимирског Спаљење моштију светог Саве Преподобног Јована исповедника

Референце