17. мај (17.5.) је 137. дан године по грегоријанском календару (138. у преступној години). До краја године има још 228 дана.
Догађаји
1102 — Коломан, угарски краљ из династије Арпадовића је крунисан у Биограду за краља Хрватске и Далмације. 1395 — Влашки војвода Мирча I Старији је поразио османску војску у бици на Ровинама. 1775 — Континентални конгрес je забранио трговину са британском колонијом Канадом. 1792 — Основана је Њујоршка берза. 1814 — Норвешка је прогласила независност од Шведске и усвојила нови устав. 1861 — Томас Кук организовао први туристички „пакет аранжман“ у свету, шестодневно путовање из Лондона у Париз. 1869 — Царска јапанска војска је поразила остатке шогуната Токогуава у бици код Хакодатеа, чиме је окончан Бошин рат. 1902 — Грчки археолог Валериос Стаис је пронашао механизам са Антикитере, антички механички аналогни рачунар. 1903 — У Шпанији национализована имовина цркве и укинуте су црквене школе. 1939 — Шведска, Норвешка и Финска одбиле су Хитлеров предлог да потпишу пакт о ненападању. Пакт су потписале Данска, Естонија и Литванија. 1940 — Трупе нацистичке Немачке у Другом светском рату ушле су у Брисел. 1943 — Бомбардери РАФ су бомбардовали бране на рекама Едер, Муне и Зорпе у Немачкој. 1946 — Премијер Румуније у време Другог светског рата Митри Антонеску осуђен на смрт и стрељан због сарадње с немачким нацистима. 1949 — Уједињено Краљевство признала независност Републике Ирске и потврдила припадност Северне Ирске Уједињеном Краљевству. 1954 — Врховни суд САД је оспорио пропис из 1896. да образовање треба да буде „одвојено, али једнако“, чиме је формално одбачена расна сегрегација у државном школском систему. 1965 — Први пут пренет ТВ програм у боји из Велике Британије у САД. То је био пренос емисије америчке ТВ мреже НБЦ „Нови поглед на стару Енглеску“ преко америчког комерцијалног телекомуникационог сателита „Ерли Бирд“. 1966 — Основана Математичка гимназија у Београду. 1967 — Египатски председник Гамал Абдел Насер је затражио повлачење мировне мисије Уједињених нација са Синајског полуострва. 1973 — Специјални комитет америчког Сената почео истрагу о афери Вотергејт у којој су присталице републиканске странке биле оптужене да су пред председничке изборе 1972. ради шпијунаже провалиле у седиште Демократске странке. Администрација тадашњег председника САД Ричарда Никсона оптужена је да омета истрагу, па је покренут поступак за опозив председника. Никсон је у августу 1974. дао оставку, а председнички положај преузео је дотадашњи потпредседник Џералд Форд. 1974 — У три експлозије аутомобила-бомби у центру Даблина 32 особе су погинуле, а више стотина је рањено. 1987 — Ирачки ратни авион F-I Мираж испалио је две егзосет ракете на амерички војни брод УСС Старк који је патролирао Персијским заливом, усмртивши 37 и ранивши 62 морнара. 1990 — Генерална скупштина Светске здравствене организације је уклонила хомосексуалност са списка психијатријских болести. 1992 — Спаљен Оријентални институт у Сарајеву. Након гранатирања запаљивом муницијом неповратно изгубљена рукописна збирка са 5263 кодекса и архив са преко 200.000 докумената. 1997 — Лоран Кабила је са својим трупама ушао у Киншасу, преузео власт у Заиру и променио назив државе у Демократска Република Конго. Кабила је убијен у покушају државног удара у јануару 2001, а власт је преузео његов син Жозеф. 1998 — Припадници сепаратистичког покрета „Тамилских тигрова“ убили су Сароџинија Јогесварана, градоначелника Џафне, града на северу Шри Ланке. 1999 — Изборе у Израелу добио вођа Лабуристичке партије Ехуд Барак, чиме је окончана трогодишња владавина премијера Бенјамина Нетанјахуа, лидера десничарског Ликуда. 2000 — Влада Србије преузела београдски радио и телевизију „Студио Б“ упадом полиције у редакције. Власти су у наредним месецима на различите начине онемогућавале рад независних електронских медија у Србији и истовремено отварале нове под државном контролом и контролом владајућих партија. У Индонезији одржано прво суђење за кршење људских права. У том процесу двадесетчетворо војника и цивила оптужено је за убиство десетина сељака у масакру у провинцији Асех 1999. 2001 — Свих 30 путника, укључујући и иранског министра саобраћаја Рахмана Дадмана и заменике министара из његове делегације погинуло је када се на северу Ирана срушио руски авион Јак-40. 2002 — У Нишу постигнут договор између Српске и Македонске православне цркве. 2003 — У највећој поплави у последњих 50 година, која је после великих киша задесила Шри Ланку, погинуло је око 250 људи, око 55.000 кућа је потпуно уништено, а нека села су збрисана са лица земље. Процењено је да је око 150.000 људи остало без крова над главом. 2004 — Масачусетс је постао прва држава Сједињених Држава која је легализовала истополне бракове. 2008 — У 23 града у Србији одржана културна манифестација Ноћ музеја коју је посетило преко 450.000 посетилаца. Ово је пета година како се Србија укључила у "Европску Ноћ музеја".
Рођења 1749 — Едвард Џенер, енглески лекар, проналазач вакцине против великих богиња. (прем. 1823) 1866 — Ерик Сати, француски композитор и пијаниста. (прем. 1925) 1881 — Патријарх српски Гаврило. (прем. 1950) 1889 — Дороти Гибсон, америчка глумица, певачица и модел. (прем. 1946) 1911 — Морин О’Саливан, ирско-америчка глумица. (прем. 1998) 1918 — Биргит Нилсон, шведска оперска певачица. (прем. 2005) 1926 — Дитмар Шенхер, аустријски глумац, редитељ и сценариста. (прем. 2014) 1929 — Бранко Зебец, југословенски и хрватски фудбалер и фудбалски тренер. (прем. 1988) 1934 — Дејан Мијач, српски редитељ. (прем. 2022) 1936 — Денис Хопер, амерички глумац, редитељ, сценариста, фотограф и уметник. (прем. 2010) 1945 — Тони Роуч, аустралијски тенисер. 1947 — Драги Јелић, српски музичар, најпознатији као суоснивач, певач и гитариста ЈУ групе. 1950 — Јанез Дрновшек, словеначки политичар. (прем. 2008) 1951 — Иван Каталинић, хрватски фудбалер и фудбалски тренер. 1955 — Бил Пакстон, амерички глумац и редитељ. (прем. 2017) 1956 — Шугар Реј Леонард, амерички боксер. 1956 — Боб Сагет, амерички стендап комичар, глумац, редитељ и телевизијски водитељ. (прем. 2022) 1958 — Пол Ди’Ано, енглески музичар, најпознатији као првобитни певач групе -{Iron Maiden}-. (прем. 2024) 1961 — Енја, ирска музичарка и музичка продуценткиња. 1964 — Стратос Апостолакис, грчки фудбалер и фудбалски тренер. 1970 — Небојша Дугалић, српски глумац, редитељ и професор глуме. 1973 — Саша Александер, америчко-српска глумица. 1974 — Андреа Кор, ирска музичарка и глумица, најпознатија као чланица групе -{The Corrs}-. 1975 — Реџи Фриман, амерички кошаркаш. 1977 — Пабло Прихиони, аргентински кошаркаш и кошаркашки тренер. 1980 — Стефан Робер, француски тенисер. 1981 — Владан Грујић, босанскохерцеговачки фудбалер. 1981 — Дру Николас, амерички кошаркаш. 1982 — Тони Паркер, француски кошаркаш. 1983 — Данко Лазовић, српски фудбалер. 1985 — Грег ван Авермат, белгијски бициклиста. 1987 — Миљана Бојовић, српска кошаркашица и кошаркашка тренеркиња. 1988 — Ники Рид, америчка глумица, сценаристкиња, музичарка и модел. 1990 — Рос Батлер, амерички глумац. 1990 — Вил Клајберн, амерички кошаркаш. 1991 — Јохана Конта, британска тенисерка. 1992 — Срећко Лисинац, српски одбојкаш. 1994 — Марко Живковић, српски фудбалер. 1996 — Вукашин Јовановић, српски фудбалер.
Смрти 1395 — Краљевић Марко, најстарији син и наследник краља Вукашина. 1510 — Сандро Ботичели, италијански сликар. 1838 — Морис де Таљеран Перигор, француски свештеник и политичар. 1917 — Радомир Путник, српски војвода. (рођ. 1847). 1982 — Јован Мариновић, црногорски и југословенски револуционар. (рођ. 1908). 2002 — Ласло Кубала, мађарски-шпански фудбалски репрезентативац и тренер. (рођ. 1927) 2012 — Дона Самер, америчка певачица. 2017 — Крис Корнел, амерички рок музичар (рођ. 1964)
Референце
Празници и дани сећања Међународни празници Светски дан телекомуникација Српска православна црква слави: Свету мученицу Пелагију Тарсанку Свештеномученика Силуана - епископа гаског Преподобног Никифора