25. мај

25. мај (25.5) је 145. дан године по грегоријанском календару (146. у преступној години). До краја године има још 220 дана.

Догађаји

1787 — Под председништвом Џорџа Вашингтона, у Филаделфији је почела с радом уставна конвенција. Нацрт устава прве модерне демократске државе у свету, САД, усвојен је 17. септембра, након готово четири месеца расправљања. 1810 — У Рио де ла Плати у Аргентини почела побуна против шпанског колонијалног режима, а власт је преузела привремена влада. Тај дан се прославља као Дан независности Аргентине, мада је независност формално проглашена у јулу 1816. 1840 — У Србији уведен јавни поштански саобраћај отварањем прве поште у Београду, у згради на Калемегдану. Пошта је из Београда у друга места у земљи отпремана средом и суботом. 1895 — Британски писац Оскар Вајлд осуђен на две године робије због хомосексуалности. 1911 — Председник Мексика Порфирио Дијаз поднео је оставку после победе револуционарних снага над трупама владе у грађанском рату. 1915 — Завршена битка за град Ипр у Првом светском рату у којој је било 105.000 погинулих и рањених, а током које су Немци први пут употребили отровни гас који је по том граду добио назив иперит. 1923 — Велика Британија признала независност Трансјорданије под емиром Абдулахом. Истог дана 1946. новим споразумом је признат суверенитет те блискоисточне државе назване Јордан са Абдулахом као краљем. 1929 — У Народном позоришту у Београду изведена је премијера „Госпође министарке“ Бранислава Нушића. Редитељ је био Витомир Богић, а сценограф Ананије Вербицки. Насловну улогу тумачила је Жанка Стокић, којој је Нушић унапред наменио улогу. 1944 — Немци су у Другом светском рату почели ваздушни десант на Дрвар где је био смештен Врховни штаб југословенских партизана. 1960 — Током кинеско-непалских препирки око границе на Монт Евересту, Кинези су стигли на северну страну врха и поставили кинеску заставу и бисту Мао Цедунга. 1961 — Британски адвокат Питер Бененсон основао у Лондону Организацију за људска права Амнести интернешенел. 1963 — Самит афричких држава у Адис Абеби је окончан споразумом о оснивању Организације афричког јединства. 1969 — У Судану је државним ударом власт преузео пуковник Џафар Мохамед ел Нумејри. 1979 — Одмах након полетања са чикашког аеродрома, срушио се амерички авион "DC-10" пошто му је претходно отпао један мотор. Погинуло је свих 273 путника и чланова посаде. 1983 — У пожарима који су захватили три брода на реци Нил у јужном Египту погинуло је више од 300 људи. 1991 — Завршена је дводневна акција током које су Израелци „ваздушним мостом“ пребацили 15.000 етиопских Јевреја из Адис Абебе у Израел. 1992 — Оскар Луиђи Скалфаро постао председник Италије. 1993 — Савет безбедности УН усвојио је резолуцију 827 о оснивању Међународног суда за ратне злочине почињене на тлу бивше Југославије са седиштем у Хагу. То је био први такав суд после судова у Нирнбергу (1945—46) и Токију (1946—48). Године 1994. основан је и Међународни кривични суд за Руанду са седиштем у танзанијском граду Аруши. 1994 — Руски књижевник Александар Солжењицин вратио се у Русију након 20 година изгнанства. 1995 — Авијација НАТО-а, у рату у БиХ, бомбардовала је складиште муниције Војске Републике Српске код Пала. Срби су одговорили узимањем за таоце 377 припадника мировних снага УН. Последњи таоци пуштени су 18. јуна. Масакр на Тузланској капији. У експлозији гранате на централном тргу у Тузли 71 особа је погинула, а 108 рањено. 1996 — Бивши бугарски цар Симеон II вратио се у земљу након 50-огодишњег егзила. 1997 — Војним ударом збачена је цивилна влада у Сијера Леонеу, а председник Ахмад Теџан Кабах принуђен је да напусти земљу. 2001 — Десет година након распада СФР Југославије, представници новонасталих држава парафирали су у Бечу Споразум о подели имовине бивше заједничке земље. Американац Ерик Вајхенмајер прва је слепа особа која је освојила Монт Еверст, на који се попео заједно са Шерманом Булом, 64-годишњим лекаром, који је тако постао најстарија особа која је освојила овај врх. 2002 — У паду авиона кинеске авио-компаније „Чајна ерлајнс“ у море у тајванском заливу, погинуло је 225 путника и чланова посаде. 2004 — Шеф УНМИК-а Хари Холкери поднео је оставку из здравствених разлога, три месеца пре истека мандата.

Рођења 1803 — Ралф Волдо Емерсон, амерички филозоф, есејиста и песник, духовни вођа трансценденталиста. (прем. 1882) 1856 — Луј Франше д’Епере, француски маршал. (прем. 1942) 1887 — Драгиша Брашован, српски архитекта, један од пионира српске модерне архитектуре. (прем. 1965) 1889 — Игор Сикорски, руско-амерички конструктор авиона и хеликоптера. (прем. 1972) 1914 — Слободан Принцип Сељо, учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије. (прем. 1942) 1921 — Џек Стајнбергер, амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику (1988). (прем. 2020) 1925 — Џин Крејн, америчка глумица. (прем. 2003) 1925 — Олга Адам, југословенска и српска позоришна глумица и спикерка. (прем. 2012) 1929 — Беверли Силс, америчка оперска певачица. (прем. 2007) 1939 — Дикси Картер, америчка глумица и певачица. (прем. 2010) 1939 — Ијан Макелен, енглески глумац. 1939 — Тибор Варади, српски правник, пензионисани професор Правног факултета Универзитета у Новом Саду, професор емеритус Централноевропског универзитета у Будимпешти и Универзитета Емори у Атланти. 1942 — Зоран Гајић Гроздинац, српски певач народне музике. (прем. 1997) 1944 — Френк Оз, амерички глумац, луткар, редитељ и продуцент. 1947 — Џеки Вивер, аустралијска глумица. 1948 — Клаус Мајне, немачки музичар, најпознатији као певач групе -{Scorpions}-. 1953 — Данијел Пасарела, аргентински фудбалер и фудбалски тренер. 1953 — Гаетано Ширеа, италијански фудбалер. (прем. 1989) 1958 — Пол Велер, енглески музичар. 1963 — Мајк Мајерс, канадски глумац, комичар, сценариста и продуцент. 1964 — Реј Стивенсон, северноирски глумац. (прем. 2023) 1965 — Зоран Јовановић, српски кошаркаш. 1969 — Ен Хејч, америчка глумица, редитељка и сценаристкиња. (прем. 2022) 1971 — Џастин Хенри, амерички глумац. 1972 — Октејвија Спенсер, америчка глумица и продуценткиња. 1973 — Моли Симс, америчка глумица и модел 1976 — Килијан Мерфи, ирски глумац. 1976 — Итан Супли, амерички глумац. 1983 — Марселињо Уертас, бразилско-италијански кошаркаш. 1984 — Карла Кокс, чешка порнографска глумица. 1984 — Унур Бирна Вилхјаулмсдоутир, исландска глумица и модел, најпознатија као Мис Исланда и Мис света (2005). 1985 — Демба Ба, сенегалски фудбалер. 1987 — Сања Дамњановић, српска рукометашица. 1990 — Немања Милић, српски фудбалер. 1991 — Дерик Вилијамс, амерички кошаркаш. 1993 — Норман Пауел, амерички кошаркаш. 1998 — Анастасија Ражнатовић, српска певачица. 1999 — Брек Бесинџер, америчка глумица. 1999 — Тијана Филиповић, српска фудбалерка. 2000 — Ли Џенг, кинески скакач у воду.

Смрти 1939 — Френк Дајсон, енглески астроном. (рођ. 1868) 1943 — Ђурђелина Ђука Динић, текстилна радница, учесница Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије. (рођ. 1914) 1995 — Крешимир Ћосић, југословенски и хрватски кошаркашки репрезентативац. (рођ. 1948) 2000 — Франсис Ледерер, чешки позоришни и филмски глумац. (рођ. 1899) 2001 — Алберто Корда, кубански фотограф. (рођ. 1928) 2010 — Ерих Кош, српски књижевник, преводилац и академик. (рођ. 1913) 2020 — Џорџ Флојд, Афроамериканац који је умро током лишавања слободе

Празници и дани сећања Међународни празници Дан пешкира Српска православна црква слави: свештеномученике Викентија Крџића, митрополита скопског и игумана манастира Свети Прохор Пчињски, Владимира Протића Светог Епифанија - епископа кипарског. Светог Германа - патријарха цариградског Светог мученика Панкратија Дан младости Дан Африке

Референце