1. јун (1.6.) је 152. дан године по грегоријанском календару (153. у преступној години). До краја године има још 213 дана.

Догађаји

193 — Римски цар Дидије Јулијан убијен након свега два месеца владавине. 987 — Иго Капет изабран за краља Француске. 1198 — Византијски цар Алексије III Анђел одобрио српском великом жупану Стефану Немањи и његовом сину монаху Сави да на рушевинама Хиландариона подигну нови манастир Свете горе, српски манастир Хиландар. 1455 — Османски султан Мехмед II Освајач заузео Ново Брдо, највећи рударски центар средњовековне Србије. 1479 — Основан универзитет у Копенхагену. 1533 — Ана Болен је крунисана за краљицу Енглеске. 1535 — Војска Карла V је заузела Тунис и протерају Османлије из Туниса током освајања Туниса. 1562 — Цар Светог римског царства Фердинанд I и отомански султан Сулејман I Величанствени потписали мировни споразум којим се Фердинанд одрекао Ердеља у корист турског вазала Јована Запоље. 1660 — Мери Дајер је обешена у Бостону због сталног кршења закона који је забрањивао квекере у Колонији Масачусетског залива. 1670 — Чарлс II и Луј XIV су потписали тајни споразум, по ком би Енглеска помогла Француској у њеном рату против Низоземске републике у замену за француску помоћ у приближавању Енглеске Католичкој цркви. 1671 — Турска је објавила рат Пољској. 1869 — Шпанија донела нови устав којим је проглашена слобода вероисповести и штампе, уведен је суд са поротом и грађански брак. 1880 — У САД инсталирана прва јавна телефонска говорница у свету, у згради „Јејл банке“ у Њу Хејвену. 1898 — Почео шаховски турнир у Бечу, Аустрија. 1939 — Кнез Павле Карађорђевић посетио Берлин, због чега је Адолф Хитлер приредио војну велику параду да остави утисак на њега. 1939 — Први лет ловачког авиона Фоке-Вулф Fw-190. 1941 — Окончана је битка за Крит предајом острва Крит Немачкој. 1941 — Југословенски краљ Петар II Карађорђевић потписао је указ о именовању за председника југословенске владе у избеглиштву бившег хрватског бана Ивана Шубашића. 1952 — Отворен је за пловидбу канал Волга-Дон, који спаја Каспијско језеро са Црним морем. 1958 — Генерал Шарл де Гол постао је француски премијер у јеку кризе око будућности француских колонија у северној Африци. У децембру те године Де Гол је први пут изабран за председника државе. Други председнички мандат добио је на изборима 1965. 1969 — Кандидат деголиста Жорж Помпиду изабран је за председника Француске након што је Шарл де Гол поднео оставку. 1973 — Британски Хондурас променио назив у Белизе. 1973 — Председник грчке војне владе Јоргос Пападопулос укинуо монархију и прогласио републику. 1980 — Америчка кабловска ТВ мрежа ЦНН почела са радом. 1987 — У експлозији бомбе подметнуте у хеликоптер којим се превозио из Бејрута у Триполи убијен либански премијер Рашид Карами. 1990 — Председници Совјетског Савеза и САД Михаил Горбачов и Џорџ Буш потписали су споразум о престанку производње хемијског оружја и о уништавању тог оружја до краја 1992. 1993 — Смењен председник СР Југославије Добрица Ћосић, први председник СРЈ изабран у јуну 1992. Његово смењивање изазвало је револт неколико хиљада Београђана окупљених испред зграде Скупштине. Под оптужбом да су изазвали нереде, у којима је погинуо један полицајац, а више људи рањено, ухапшени су лидер Српског покрета обнове Вук Драшковић и његова супруга Даница. Пуштени су 9. јула аболицијом председника Србије Слободана Милошевића. Нови председник СРЈ постао је 25. јуна високи функционер Социјалистичке партије Србије Зоран Лилић. 1994 — Јужна Африка се након 33 године поново вратила у Комонвелт. Армандо Калдерон Сол постао први председник Салвадора након готово десетогодишњег грађанског рата. 1997 — На парламентарним изборима у Француској победила је удружена левица, а премијер је постао лидер Социјалистичке партије Лионел Жоспен. 2000 — Хашки трибунал за злочине почињене у Руанди 1994. године, осудио је белгијског новинара на 12 година затвора јер је подстицао злочине у својим радио емисијама. 2001 — Непалски престолонаследник принц Дипендра убио је у палати у Катмандуу своје родитеље, краља Бирендру и краљицу Ајсварају и још шест чланова породице, а потом извршио самоубиство. Државна комисија саопштила да је принц био под утицајем алкохола и дроге. У експлозији бомбе у ноћном клубу у Тел Авиву, коју је активирао палестински бомбаш самоубица, погинула је 21 особа. 2003 — Председник Русије Владимир Путин допутовао је у посету Великој Британији на позив британске краљице Елизабете II. Он је први шеф руске државе који је као званични гост ушао у краљевску палату у Лондону, после цара Александра Другог 1874. 2007 — Дан реке Саве обележава се сваког 1. јуна од 2007. године када је службено проглашен од стране Савске комисије. 2015 — Путнички брод са 450 особа преврнуо се на реци Јангце на југу Кине. 2016 — Званично отворен Готардски базни тунел, најдужи и најдубљи саобраћајни тунел на свету дуг 57 километара.

Рођења 1796 — Никола Леонард Сади Карно, француски физичар. († 1832) 1804 — Михаил Глинка, руски композитор. († 1857) 1886 — Владимир Бецић, хрватски сликар. († 1954) 1910 — Ерик Бајвотерс, енглески биолог, реуматолог и патолог. († 2003) 1926 — Мерилин Монро, америчка глумица, певачица, модел и забављачица. († 1962) 1934 — Ивица Бедњанец, хрватски цртач стрипа, хумориста и сценарист. († 2011) 1936 — Беким Фехмију, југословенски глумац. († 2010) 1937 — Колин Макалоу, аустралијска књижевница. († 2015) 1937 — Морган Фриман, амерички глумац, наратор и редитељ. 1940 — Рене Обержонуа, амерички глумац, певач и редитељ. († 2019)René Auberjonois, "Star Trek" and "Benson" Actor, Dies at 79 1940 — Дик Хојт, маратонац и тријатлонац који је на такмичењима гурао свог сина с инвалидитетом Рика (Тим Хојт). († 2021) 1941 — Драгољуб Ојданић, југословенско и српско војно лице, начелник Генералштаба ВЈ (1998—2000). († 2020) 1943 — Барбара Мартин, америчка певачица, најпознатија као једна од првобитних чланица групе -{The Supremes}-. 1946 — Брајан Кокс, шкотски глумац. 1947 — Рони Вуд, енглески музичар, најпознатији као члан групе -{The Rolling Stones}-. 1947 — Џонатан Прајс, велшки глумац. 1947 — Мирослав Радовановић, српски певач. († 2020) 1955 — Душан Савић, српски фудбалер. 1959 — Алан Вајлдер, енглески музичар и музички продуцент, најпознатији као дугогодишњи члан групе -{Depeche Mode}-. 1967 — Нивес Иванковић, хрватска глумица. 1973 — Хајди Клум, немачки модел. 1973 — Јадранка Нанић Јовановић, српска глумица. 1974 — Аланис Морисет, канадска музичарка, музичка продуценткиња и глумица. 1974 — Мајкл Расмусен, дански бициклиста. 1977 — Сара Вејн Калис, америчка глумица. 1977 — Данијела Харис, америчка глумица и редитељка. 1977 — Предраг Шупут, српски кошаркаш. 1978 — Александар Шапић, српски ватерполиста и политичар. 1980 — Ивана Јовановић, српска глумица. 1981 — Бренди Карлајл, америчка музичарка и музичка продуценткиња. 1982 — Жистин Енен, белгијска тенисерка. 1983 — Силвија Хукс, холандска глумица. 1985 — Тирунеш Дибаба, етиопска атлетичарка. 1988 — Хавијер Ернандез, мексички фудбалер. 1993 — Џони О’Брајант, амерички кошаркаш. 1994 — Коди Милер Макинтајер, амерички кошаркаш. 1995 — Полина Попова, руски модел, Мис Русије (2017). 1996 — Том Холанд, енглески глумац.

Смрти 193 — Дидије Јулијан, римски цар (рођ. 133). 1815 — Луј Александар Бертје, француски маршал и начелник генералштаба у доба Наполеонских ратова. (рођ. 1753). 1841 — Никола Апер, француски проналазач (рођ. 1749). 1841 — Џејмс Бјукенан, петнаести председник Сједињених Америчких Држава. (рођ. 1791). 1876 — Христо Ботев, бугарски песник, револуционар и публициста (рођ. 1848). 1946 — Јон Антонеску, румунски генерал (рођ. 1882). 1948 — Јаша Продановић, српски политичар и писац (рођ. 1867). 1952 — Џон Дјуи, амерички филозоф, социјални критичар и теоретичар образовања. (рођ. 1859). 1953 — Емануел Видовић, хрватски сликар импресиониста. (рођ. 1870). 1968 — Хелен Келер, америчка књижевница и педагошкиња. (рођ. 1880). 1987 — Рашид Карами, либански премијер (рођ. 1921). 2005 — Џорџ Микан, амерички кошаркаш (рођ. 1924). 2008 — Ив Сен Лоран, француски модни дизајнер. (рођ. 1936). 2013 — Јелена Генчић, тенисерка, рукометашица, тениски тренер (рођ. 1936) 2017 — Алојз Мок, аустријски политичар (рођ. 1934) 2018 — Синан Сакић, српски фолк певач (рођ. 1956) 2019 — Хосе Антонио Рејес, шпански фудбалер (рођ. 1983)

Празници и дани сећања Међународни празници Дан деце Светски дан млека Српска православна црква слави: Светог мученика Патрикија - епископа бруског Светог Јована - епископа готског Светог кнеза Јована Вологодског