5. јун (5.6.) је 156. дан године по грегоријанском календару (157. у преступној години). До краја године има још 209 дана.
Догађаји
1478 — Пад утврђења Кроја, седиште Скендербега, под власт Османског царства. 1662 — Луј XIV је узео Сунце за свој симбол. 1806 — Наполеон прогласио Холандију краљевином и за краља поставио свог брата Луја Бонапарту. 1827 — Турске трупе заузеле Акропољ и ушле у Атину, након што су сломиле устанак за ослобођење Грчке. 1837 — Српски кнез Милош Обреновић поставио прве економе (агрономи), чији је задатак био да саветују сељаке и настоје да сваки од њих засеје одређену количину пшенице, овса, јечма, кукуруза, кромпира... 1873 — Под притиском Британије, султан Занзибара Саид бин Баргаш затворио занзибарско тржиште робова. 1900 — Британске трупе у Бурском рату заузеле Преторију. 1915 — Жене у Данској добиле право гласа. 1916 — Британски фелдмаршал ирског порекла, лорд Херберт Киченер, освајач Судана и министар рата у Првом светском рату, потонуо са оклопном крстарицом „Хемпшир“, која је, пловећи у Русију, наишла на мину. 1941 — Експлодирало спремиште муниције немачке војске у смедеревској тврђави у Другом светском рату. Погинуло више хиљада људи, а срушено и оштећено више стотина кућа. Узрок експлозије остао је непознат. 1945 — Представници Совјетског Савеза, САД, Уједињеног Краљевства и Француске потписали су у Берлину Декларацију о преузимању врховне команде над пораженом Немачком у Другом светском рату и њеној подели на четири окупационе зоне. 1947 — Државни секретар САД Џорџ Маршал изнео план о финансијској помоћи Европи разореној у Другом светском рату. „Маршалов план“, којим су САД у периоду од 1948. до 1952. доделиле помоћ од 15 милијарди долара европским земљама, усвојен је исте године на Економској конференцији у Паризу. 1967 — Превентивним израелским нападом почео је Шестодневни рат између Израела и арапских земаља Египта, Сирије и Јордана. 1968 — Палестинац Сирхан Сирхан у атентату у Лос Анђелесу смртно ранио америчког сенатора Роберта Кенедија, млађег брата председника Џона Кенедија, који је такође убијен у атентату, 1963. у Даласу. Роберт Кенеди је наредног дана подлегао ранама. 1972 — У Стокхолму почела прва конференција УН посвећена проблемима заштите и унапређења човекове околине. 1975 — Суецки канал, који је био затворен од израелско-арапског рата 1967, поново отворен за међународни саобраћај. 1992 — Југословенска народна армија напустила касарну „Маршал Тито“ у Сарајеву, чиме је завршено повлачење ЈНА из Босне и Херцеговине. 2000 — Последњег дана посете Русији председник САД Бил Клинтон говорио у Државној думи, као први амерички председник који се обратио руском парламенту. Апелациони суд у Сантјагу укинуо посланички имунитет бившем чилеанском диктатору Аугусту Пиночеу, отварајући тиме пут за судски процес због злочина почињених у Чилеу током његовог режима. Суд је наредне године суспендовао процес прогласивши Пиночеа ментално неспособним. 2001 — Лабуристичка странка убедљиво победила на изборима у Великој Британији, а Тони Блер постао први премијер лабуриста са два узастопна мандата. Уједињене нације обележиле 20-тогодишњицу појаве АИДС-а. Процењује се да је 58 милиона људи заражено ХИВ вирусом и да је више од 22 милиона умрло у последње две деценије. 2003 — САД и Јужна Кореја постигле договор о измештању америчких трупа из демилитаризоване зоне која је раздвајала Јужну и Северну Кореју. Америчке трупе су измештене у базе јужно од те зоне. 2006 — Црна Гора је прогласила независност на основу резултата референдума, а Република Србија делује као независна и суверена држава. 2017 — Црна Гора је званично постала 29. чланица NATO пакта. 2021 — Тероризам: Наоружани нападачи убили су најмање 100 цивила у нападу на једно село на северу Буркине Фасо.
Рођења 1757 — Жорж Кабанис, француски физиолог, филозоф материјализма, математичар и масон. (прем. 1808) 1760 — Јохан Гадолин, фински хемичар, физичар и минералог. (прем. 1852) 1819 — Џон Куч Адамс, енглески астроном и математичар. (прем. 1892) 1860 — Благоје Бранчић, српски песник и преводилац. (прем. 1915) 1878 — Франсиско Панчо Виља, мексички револуционар. (прем. 1923) 1883 — Џон Мејнард Кејнс, енглески економиста. (прем. 1946) 1898 — Федерико Гарсија Лорка, шпански песник, драматург и позоришни редитељ. (прем. 1936) 1899 — Јорјо Тадић, хрватски и српски историчар. (прем. 1969) 1900 — Денис Габор, мађарско-британски физичар, добитник Нобелове награде за физику (1971). (прем. 1979) 1908 — Бранислав Хрњичек, југословенски фудбалер и фудбалски тренер. (прем. 1964) 1915 — Војин Бакић, српски вајар и сликар. (прем. 1992) 1927 — Душан Јакшић, српски глумац и певач. (прем. 2009) 1928 — Срђан Калембер, српски кошаркаш и кошаркашки тренер. (прем. 2016) 1931 — Жак Деми, француски редитељ и сценариста. (прем. 1990) 1932 — Станоје Јоцић, југословенски и српски фудбалер. 1933 — Велимир — Бата Живојиновић, српски глумац и политичар. (прем. 2016) 1941 — Марта Аргерич, аргентинска пијанисткиња. 1952 — Нико Макбрејн, енглески музичар, најпознатији као бубњар групе -{Iron Maiden}-. 1954 — Ратко Танкосић, српски глумац. 1955 — Аки Рахимовски, македонско-хрватски музичар, најпознатији као фронтмен и певач групе Парни ваљак. (прем. 2022) 1956 — Кени Џи, амерички џез саксофониста. 1963 — Зоран Еркман, српски музичар, најпознатији као трубач. (прем. 2013) 1971 — Марк Волберг, амерички глумац, продуцент, музичар и модел. 1976 — Такајуки Сузуки, јапански фудбалер. 1979 — Давид Бисбал, шпански певач. 1979 — Пит Венц, амерички музичар, најпознатији као басиста групе -{Fall Out Boy}-. 1982 — Звјездан Мисимовић, босанскохерцеговачки фудбалер. 1984 — Андрија Кузмановић, српски глумац. 1988 — Остин Деј, амерички кошаркаш. 1989 — Филип Човић, српски кошаркаш. 1995 — Трој Сиван, аустралијски музичар и глумац. 1998 — Јулија Липницка, руска уметничка клизачица. 2007 — Андрија Максимовић, српски фудбалер.
Смрти 754 — Бонифације, назван Апостол Немачке, мисионар папе Гргура II. 1463 — Стефан Томашевић, српски владар из династије Котроманића, (рођ. отприлике 1438) 1826 — Карл Марија фон Вебер, немачки композитор и пијаниста (рођ. 1786) 1916 — Херберт Киченер, британски фелдмаршал (рођ. 1850) 1994 — Јован Антић, српски глумац. (рођ. 1930) 2004 — Роналд Реган, 40. амерички председник (рођ. 1911) 2012 — Реј Бредбери, амерички писац (рођ. 1920) 2017 — Драган Мићаловић, српски позоришни и филмски глумац (рођ. 1950)
Празници и дани сећања Међународни празници Светски дан животне средине Српска православна црква слави: Светог Михаила - епископа синадског Преподобног мученика Михаила Преподобну Ефросинију - кнегињу Полоцку
Референце