19. мај (19.5.) је 139. дан године по грегоријанском календару (140. у преступној години). До краја године има још 226 дана.
Догађаји
530 — Краља Вандала и Алана Хилдериха свргнуо његов синовац Гелимер чиме је изазвана византијска војна интервенција и освајање северне Африке од стране Јустинијановог војсковође Велизара 534. године. 1635 — Француска у Тридесетогодишњем рату објавила рат Шпанији. 1649 — Дуги парламент је усвојио закон којим је Енглеска проглашена комонвелтом и остаће република наредних 11 година. 1802 — Наполеон Бонапарта установио Орден легије части за цивилне и војне заслуге. 1848 — Мексико је ратификовао Споразум из Гвадалупе Идалга, чиме је окончао Мексичко-амерички рат и уступио Калифорнију, Неваду, Jуту и делове још четири данашње савезне државе САД за 15 милиона америчких долара. 1866 — Срушена је Стамбол капија у Београду. 1871 — Србин Петар Манојловић послао из Беча свом ујаку, адвокату Деметрију Манојловићу у Сомбор, најстарију познату поштанску разгледницу. Разгледница је потом враћена у Беч. Написана је на српском језику, ћириличним писмом. 1921 — Конгрес САД је усвојио Закон о ванредним квотама, успостављајући националне квоте за имиграцију. 1930 — Белкиње у Јужној Африци добиле право гласа. 1934 — Звено и бугарска војска су извели државни удар у Бугарској и поставили Кимона Георгијева за новог премијера Бугарске. 1945 — Више од 40 америчких бомбардера напало Токио у Другом светском рату. 1961 — Венера 1 је постала први објекат који је начинио човек који је прошао поред Венере. 1974 — Тесном већином Валери Жискар д’Естен је победио Франсоа Митерана на председничким изборима у Француској. 1989 — Током студентских демонстрација у Пекингу смењен генерални секретар Комунистичке партије Кине Џао Цијанг јер се успротивио ванредним мерама и примени силе против студената. 1991 — Упркос бојкота локалних Срба, гласачи су на референдуму подржали независност Хрватске од СФРЈ. 1997 — У Бангладешу у снажном циклону живот изгубило најмање 350 људи, а више од милион остало без кућа. 1998 — Индонежански студенти упали у зграду Парламента у Џакарти, захтевајући оставку шефа државе Сухарта. 2000 — Кина и Европска унија постигле споразум о трговини, Кини отворен пут у Светску трговинску организацију. Кина наредне године примљена у СТО. 2001 — На састанку у Египту министри иностраних послова арапских земаља предложили суспензију политичких контаката с Владом Израела до престанка оружаних напада Израела на Палестинце. 2021 — У Белорусији на западу земље, срушио се војни авион, где су погинула оба пилота. 2022 — „Литургија помирења” између Српске православне цркве и Македонске православне цркве — Охридске архиепископије, коју су предводили патријарх српски Порфирије и архиепископ македонско-охридски Стефан, одржана је у Саборноме храму Светога Саве у Београду.
Рођења 1762 — Јохан Готлиб Фихте, немачки филозоф. (прем. 1814) 1890 — Хо Ши Мин, вијетнамски револуционар и политичар. (прем. 1969) 1890 — Петар Пјер Крижанић, југословенски карикатуриста, писац и есејиста, познат и као један од оснивача листа Ошишани јеж. (прем. 1962) 1901 — Миодраг Аврамовић, југословенски и српски филмски глумац и редитељ. (прем. 1974) 1925 — Малколм Икс, амерички борац за грађанска права. (прем. 1965) 1928 — Пол Пот, камбоџански револуционар и политичар. (прем. 1998) 1939 — Џејмс Фокс, енглески глумац. 1940 — Јан Јансен, холандски бициклиста. 1941 — Нора Ефрон, америчка новинарка, списатељица, редитељка, сценаристкиња и продуценткиња. (прем. 2012) 1941 — Тања Малет, енглески модел и глумица. (прем. 2019) 1942 — Гери Килдал, амерички информатичар. (прем. 1994) 1944 — Питер Мејхју, енглеско-амерички глумац. (прем. 2019) 1945 — Пит Таунсенд, енглески музичар, најпознатији као суоснивач, фронтмен, певач и гитариста групе -{The Who}-. 1946 — Микеле Плачидо, италијански глумац и редитељ. 1948 — Грејс Џоунс, јамајканско-америчка музичарка, глумица и модел. 1949 — Дасти Хил, амерички музичар, најпознатији као басиста и певач групе -{ZZ Top}-. (прем. 2021) 1954 — Фил Рад, аустралијски музичар, најпознатији као бубњар групе -{AC/DC}-. 1959 — Слободан Антонић, српски политиколог, социолог и политички аналитичар. 1964 — Милослав Мечирж, чехословачки тенисер. 1969 — Томас Винтерберг, дански редитељ, сценариста, продуцент и глумац. 1976 — Кевин Гарнет, амерички кошаркаш. 1977 — Мухарем Баздуљ, књижевник, есејиста и преводилац. 1977 — Мануел Алмунија, шпански фудбалски голман. 1979 — Андреа Пирло, италијански фудбалер. 1979 — Дијего Форлан, уругвајски фудбалер. 1980 — Дру Фулер, амерички глумац. 1981 — Сани Бечирович, словеначки кошаркаш. 1983 — Вивика Рај, америчка порнографска глумица и модел. 1992 — Маршмело, амерички продуцент електронске музике и ди-џеј. 1992 — Сем Смит, енглески музичар. 1996 — Чунг Хјон, јужнокорејски тенисер.
Смрти 1536 — Ана Болен прва маркиза од Пембрука и краљица Енглеске 1859 — Јосип Јелачић бан хрватско-далматинско-славонски. 1895 — Хосе Марти, кубански револуционар и књижевник. 1898 — Вилијам Јуерт Гледстон, енглески државник. 1929 — Драгомир Кранчевић, српски виолиниста и концертмајстор Пештанске опере. 1935 — Томас Едвард Лоренс, енглески пуковник археолог и писац, познат као Лоренс од Арабије. 1994 — Жаклина Кенеди Оназис, супруга председника САД Џона Кенедија и грчког бродовласника, милијардера Аристотела Оназиса. 2024 Ебрахим Раиси Председник Ирана
Празници и дани сећања Српска православна црква слави: Светог праведног и многострадалног Јова Пренос моштију светог Саве Српског Светог мученика Варвара Светог Варвара разбојника Дан независности, омладине и спорта у Турској
Референце