18. април (18.04) је 108. дан у години по грегоријанском календару (109. у преступној години). До краја године има још 257 дана.

Догађаји

1867 — Кнез Михаило Обреновић је преузео кључеве града Београда од Али Риза-паше. 1906 — У земљотресу у Сан Франсиску погинуло више од хиљаду људи, а око 200.000 остало је без кућа. 1909 — У Ватикану, беатификована француска хероина из 15. века Жана Д'Арк - Јованка Орлеанка. Канонизација је извршена 1920. 1938 — Супермен, кога су осмислили Џери Сигел и Џо Шустер, се први пут појавио у стрипу Action Comics#1. 1939 — Француски прекоокеански брод СС Париз изгорео је у луци Авр и преврнуо се. Несрећа је прошла без губитака живота. 1942 — Амерички авиони у Другом светском рату први пут су бомбардовали Токио, Јокохаму и Нагоју. 1946 — Званично је распуштено Друштво народа, а његова имовина пренета је на новоосноване Уједињене нације. 1946 — САД признале Федеративну Народну Републику Југославију под вођством Јосипа Броза Тита. 1951 — У Паризу су Белгија, Западна Немачка, Италија, Луксембург, Француска и Холандија потписале уговор о оснивању Европске заједнице за угаљ и челик. То је био почетак стварања Европске економске заједнице, односно Европске уније. 1954 — Гамал Абдел Насер, један од вођа удара којим је 1953. свргнут краљ Фарук I, постао је премијер и војни гувернер Египта. 1955 — У индонежанском граду Бандунгу почела афроазијска конференција 29 земаља, на којој су утврђени принципи „покрета несврстаних“ као алтернативе војним блоковима - НАТО и Варшавском уговору. 1956 — Распуштен Информбиро, саветодавно и координационо тело девет европских комунистичких и радничких партија, којим су доминирали совјетски комунисти. 1967 — Скупштина СФРЈ усвојила амандмане (I-VI) на Устав СФРЈ, којима је знатно ојачан положај федералних јединица у односу на савезне органе, чиме је означен почетак институционалне разградње СФРЈ. 1980 — Јужна Родезија је под називом Зимбабве постала 50. независна земља Африке. На двогодишњицу стицања независности, главни град Солзбери преименован је у Хараре. 1983 — Бомбаш-самоубица улетео колима у америчку амбасаду у Бејруту и детонирао бомбу, усмртивши најмање 63 особе и ранивши више од 100. 1994 — Почео је грађански рат у Руанди. 1996 — У Каиру погинуло 18 грчких туриста када су исламски терористи отворили ватру на туристички аутобус. Више од 100 либанских избеглица убијено је када је израелска артиљерија отворила ватру на избеглички логор. 1999 — СР Југославија је, у време ваздушне интервенције НАТО на СРЈ, прекинула дипломатске односе са Албанијом због ситуације на Космету. 2024 — Сједињене Америчке Државе уложиле су вето на предлог резолуције Савета безбедности, којом би Палестина била примљена у пуноправно чланство у Уједињеним нацијама.

Рођења 1480 — Лукреција Борџија, италијанска племкиња, војвоткиња од Фераре. (прем. 1519) 1819 — Франц фон Супе, аустријски композитор и диригент. (прем. 1895) 1874 — Ивана Брлић-Мажуранић, хрватска књижевница. (прем. 1938) 1882 — Леополд Стоковски, енглеско-амерички диригент пољског порекла. (прем. 1977) 1907 — Миклош Рожа, мађарско-амерички композитор. (прем. 1995) 1942 — Јохен Ринт, аустријски аутомобилиста, возач Формуле 1. (прем. 1970) 1947 — Кети Акер, америчка књижевница.(прем. 1997) 1947 — Џејмс Вудс, амерички глумац и продуцент. 1950 — Григорије Соколов, руски пијаниста. 1956 — Ерик Робертс, амерички глумац. 1956 — Џон Џејмс, амерички глумац и продуцент. 1960 — Звјездан Цветковић, хрватско-српски фудбалер и фудбалски тренер. (прем. 2017) 1962 — Вукашин Обрадовић, српски новинар. 1963 — Ерик Макормак, канадски глумац. 1963 — Конан О’Брајен, амерички ТВ водитељ, комичар, сценариста и продуцент. 1966 — Трине Хатестад, норвешка атлетичарка (бацање копља). 1967 — Марија Бело, америчка глумица и списатељица. 1971 — Дејвид Тенант, шкотски глумац. 1972 — Ацо Пејовић, српски певач. 1973 — Хаиле Гебрселасије, етиопски атлетичар (тркач на средње и дуге стазе). 1974 — Едгар Рајт, енглески редитељ, сценариста, продуцент и глумац. 1979 — Метју Апсон, енглески фудбалер. 1981 — Максим Иглињски, казахстански бициклиста. 1981 — Милан Јовановић, српски фудбалер. 1984 — Америка Ферера, америчка глумица, продуценткиња и редитељка. 1985 — Јелена Темњикова, руска певачица, најпознатија као чланица групе Серебро. 1985 — Лукаш Фабијањски, пољски фудбалер. 1987 — Роузи Хантингтон Вајтли, енглески модел, глумица и дизајнерка. 1987 — Иван Тричковски, македонски фудбалер. 1988 — Џамел Маклин, амерички кошаркаш. 1989 — Бојан Богдановић, хрватски кошаркаш. 1990 — Војћех Шчесни, пољски фудбалски голман. 1992 — Клои Бенет, америчка глумица и певачица. 1995 — Дивок Ориги, белгијски фудбалер. 1997 — Кејлеб Свониган, амерички кошаркаш. (прем. 2022)

Смрти 1162 — Одо из Деја, француски бенедиктанац и историчар Другог крсташког рата. 1558 — Рокселана, супруга османског султана Сулејмана I Величанственог 1867 — Јеврем Ненадовић, српски војвода и државник (рођ. 1793) 1871 — Омер-паша Латас, турски паша српског порекла, 1873 — Јустус фон Либиг, немачки хемичар 1922 — Светомир Николајевић, српски писац и политичар 1936 — Оторино Респиги, италијански композитор 1945 — Алберт Халер, хрватски књижевник (рођ. 1883) 1955 — Алберт Ајнштајн, немачки научник (рођ. 1879)

Празници и дани сећања Српска православна црква слави: Свете мученике Агатопода и Теодула Преподобног Марка Траческог