Роџер Федерер (; Базел, 8. август 1981) бивши је швајцарски тенисер. Многи тениски критичари, славни играчи и колеге тенисери сматрају да је Федерер један од најбољих тенисера свих времена. Заузима треће место по броју освојених гренд слем турнира (20).
Федерер је у каријери освојио све гренд слем турнире у појединачној конкуренцији и укупно их има 20 (шест Отворених првенстава Аустралије, један Ролан Гарос, осам Вимблдона и пет Отворених првенстава САД). Један је од петорице тенисера у Опен ери који су освојили гренд слем каријере. Такође је освојио и 28 турнира АТП Мастерс 1000 серије, шест титула на завршном АТП финалу, златну медаљу у игри парова са Станисласом Вавринком на Летњим олимпијским играма 2008. у Пекингу и сребро у појединачној конкуренцији на Летњим олимпијским играма 2012. у Лондону. Федерер држи и друге рекорде, од којих су најзначајнији осам титула на Вимблдону, 237 седмица за редом као број један, 10 узастопних гренд слем финала (од Вимблдона 2005. до Отвореног првенства САД 2007) и 23 узастопна гренд слем полуфинала (од Вимблдона 2004. до Отвореног првенства Аустралије 2010).
Дана 19. фебруара 2018. вратио се на чело АТП листе, са 36 година постао је најстарији број 1 у опен ери (престигао Андреа Агасија), направио највећи размак у боравцима на првом месту АТП листе (5 година и 106 дана) и највећи размак у првом и последњем боравку на првом месту (више од 14 година).
Такође држи и рекорд опен ере по броју узастопних победа и на травнатој подлози (65) и на бетону (56).
Захваљујући успесима у свету тениса, Федерер је изабран за најбољег спортисту године по избору Лауреуса рекордних пет пута (четири пута заредом, од 2004. до 2007, и још 2018). Био је номинован за то признање и 2003. и 2009, а 2018. му је додељена и Лауреус награда за повратак године. Године 2009. АТП га је прогласио за најбољег тенисера прве деценије 21. века.
Детињство
Федерер се родио у Базелу, Швајцарска, као син Швајцарца Роберта Федерера и Јужноафриканке Линет Федерер (рођена Дуранд). Заједно са својом две године старијом сестром Дијаном одрастао је у Минхенштајну, малом предграђу удаљеном 10 минута од Базела и близу границе са Немачком и Француском. Осим тениса, Федерер је као дечак тренирао и фудбал. Као младић је највише уживао да гледа Чилеанца Марсела Риоса, а поред њега идоли су му били Борис Бекер, Стефан Едберг и Мајкл Џордан. Једно време је, као тринаестогодишњак, био и сакупљач лоптица на турниру у Базелу где је додавао лоптице тенисерима као што су Мартина Хингис, Марк Росе, Стефан Едберг и Вејн Фереира. Тренирао је у академији Ника Болетерија.
Тениска каријера
Јуниор
Федерер је почео да игра тенис са шест година. Ишао је на тренинге са осталом децом све до девете године, а са 10 је почео да узима приватне часове. До дванаесте године је тренирао и фудбал, када је одлучио да се усредсреди само на тенис. Са 14 година је постао првак Швајцарске у свим категоријама, па је изабран да тренира у швајцарском Националном тениском центру у Екубленсу. Почео је да игра јуниорске ИТФ турнире јула 1996. Године 1998, која му је била и последња сезона као јуниор, играо је на свим јуниорским гренд слемовима. Одличне резултате је забележио на јуниорском Отвореном првенству Аустралије (полуфинале и у синглу и у дублу), јуниорском Вимблдону (победа и у синглу и у дублу) и јуниорском Отвореном првенству САД (финале у синглу). Ове године је такође освојио и престижну Оринџ боул титулу у Мајамију и поред тога још 2 трофеја. На крају године је проглашен за светског јуниорског првака. Импресивну јуниорску каријеру је завршио са укупно седам титула и односом 71 победа и 20 пораза у синглу, односно 36 победа и 21 пораз у дублу. (Сви резултати са ITFtennis.com)
Почетак АТП каријере
Јула 1998. Федерерово име је први пут уписано на званичној АТП листи на турниру у Гштату где је испао у првој рунди од Лукаса Арнолда Кера 4:6, 4:6. Одмах следеће године је постао члан швајцарске Дејвис куп репрезентације у мечу против Италије, те је годину завршио као најмлађи тенисер међу 100 најбољих. Године 1999, освојио је и први (и једини у каријери) челенџер у Бресту и забележио прву победу над неким тенисером из првих десет на турниру у Марсељу (елиминисао је тада петог тенисера света Карлоса Моју у првом колу). Успео је да стигне до полуфинала Летњих олимпијских игара 2000. у Сиднеју али је меч за бронзу изгубио од Арноа ди Пасквалеа из Француске 6:7(5), 7:6(7), 3:6. Те године је успео да се пласира и у прво финале једног АТП турнира и то у Марсељу где је изгубио од сународника Марка Росеа 6:2, 3:6, 6:7(5) као и у финале турнира у родном Базелу где га је поразио Томас Енквист у пет сетова 2:6, 6:4, 6:7(4), 6:1, 1:6. Није се најбоље показао на гренд слемовима и турнирима АТП Мастерс серије, па је 2000. годину завршио на позицији број 29.
(Сви резултати из 1998., 1999. и 2000)
2001. Прва титула
Прву АТП титулу у каријери Федерер је освојио у фебруару 2001. поразивши Жилијена Боутира 6:4, 6:7(7), 6:4 у финалном мечу турнира у Милану где је и један од његових идола, Стефан Едберг, освојио први трофеј 1984. Истог месеца славио је и у три меча за Дејвис куп репрезентацију Швајцарске и обезбедио јој победу од 3:2 против Америке. Федерер је потом стигао до четвртфинала Ролан Гароса где је изгубио од Алекса Корече 5:7, 4:6, 5:7. Четвртфинале је забележио и на Вимблдону на коме је поразио четвороструког браниоца и седмоструког првака Пита Сампраса у четвртој рунди 7:6(7), 5:7, 6:4, 6:7(2), 7:5 што је победа за коју многи сматрају да је била прекретница у његовој каријери, као и крај Сампрасовог низа од 31 узастопне победе на том турниру. Федерер је ове године успео да освоји и Хопман куп за Швајцарску заједно са Мартином Хингис као и да изгуби у финалу Базела другу годину заредом, овај пут од Тима Хенмана 3:6, 4:6, 2:6. Годину је завршио као 13. тенисер света. (Сви резултати из 2001)
2002. Први Мастерс
мини|Роџер Федерер на Ју-ес опену 2002. До свог првог финала једног турнира АТП Мастерс серије Федерер је стигао на Мајами Мастерсу, у ком је изгубио од Андреа Агасија док је први мастерс турнир освојио на Хамбург Мастерсу. После тога је тријумфовао над двојицом бившег светских бројева 1, Русима Маратом Сафином и Јевгенијем Кафељниковим у мечевима за Швајцарску на Дејвис купу. Ипак, иако је ове године испадао рано са гренд слемова у Мелбурну, Паризу, Лондону и Њујорку, па и после трагичног губитка дугогодишњег тренера и ментора Аустралијанца Питера Картера у саобраћајној несрећи у августу, Роџер Федерер је стигао до позиције број 6 на АТП трци шампиона која се рачуна до краја године и успео да се квалификује за завршни турнир сезоне – Тенис мастерс куп. Тамо се пробио до полуфинала где је изгубио 5:7, 7:5, 5:7 од тада првог тенисера света Лејтона Хјуита (који је на крају и освојио ту титулу). Годину је по први пут завршио у првих 10 АТП листе и то на позицији број 6 са три освојена турнира.
(Сви резултати из 2002)
2003. Први Грен слем трофеј
Федерер је 2003. годину завршио као другопласирани, одмах иза Американца Ендија Родика и испред Хуана Карлоса Ферера из Шпаније.
На првом гренд слему године у Аустралији, Федерер је стигао до четвртог кола где је изгубио од Давида Налбандијана. Затим је освојио два турнира на бетону, у Марсељу и Дубаију, да би онда на самом старту следећа два турнира мастерс серије губио и то у Индијан Велсу и Ки Бискејну.
На турнирима који се играју на шљаци, Федерер је победио у Минхену, стигао до финала мастерс турнира у Риму и на крају изгубио у трећем колу мастерса у Хамбургу, где је претходне године био шампион. На Ролан Гаросу је био постављен за петог носиоца, али је испао у првој рунди од Перуанца Луиса Орне.
Федерер је освојио оба турнира на трави које је играо и то прво турнир у Халеу савладавши у финалу Николу Кифера 6:1, 6:3, да би затим освојио прву гренд слем титулу на Вимблдону поразивши Родика у полуфиналу и Марка Филипусиса у финалу 7:6(5), 6:2, 7:6(3), а у току целог турнира изгубио је само један сет и то од Мардија Фиша.
У току летње сезоне у Северној Америци, изгубио је од Родика у полуфиналу мастерс турнира у Монтреалу, а онда спасио седам меч лопти у првом колу Синсинати Мастерса против Американца Скота Дрејпера (то му је лични рекорд) да би се пласирао у друго коло и тамо изгубио од Налбандијана. На Ју-ес опену, Налбандијан још једном успева да порази Федерера, овај пут у четвртом колу.
За време јесење сезоне, наступао је на четири узастопна турнира у дворанама широм Европе. Освојио је турнир у Бечу и у синглу (победио Карлоса Моју) и у дублу, али није успео да понови прошлогодишњи успех у Базелу (стигао је тада до финала), као ни на АМС турнирима у Мадриду и Паризу.
Дејвис куп репрезентација Швајцарске је, предвођена Федерером, успела да у првом колу добије Холандију, а затим у четвртфиналу Француску и у полуфиналу се састала са Аустралијом. Федерер је први меч против Филипусиса добио и у мечу против Лејтона Хјуита водио са 2:0 у сетовима и 5:3 у трећем сету али је Хјуит ипак успео да се врати у меч и победи. На крају је Швајцарска остала без финала (било је 3:2 за Аустралију).
На крају године, Федерер је још једном учествовао на мастерс купу у Хјустону. Као трећепласирани играч, добио је мечеве против Андреа Агасија, Налбандијана и Давида Ферера у току групне фазе такмичења, да би затим у полуфиналу победио првопласираног Родика 7:6(2), 6:2 и титулом завршио годину, победом од 6:3, 6:0, 6:4 над Агасијем у финалу.
(Сви резултати из 2003)
2004. Почетак доминације
мини|лево|175п|Федерер на Летњим олимпијским играма 2004. у Атини Федерер је 2004. имао једну од најдоминантнијих и најуспешнијих година у историји опен ере модерног мушког тениса. Освојио је три од четири гренд слема сезоне, није изгубио ниједан меч од играча рангираних међу првих 10, победио у свим финалима које је играо и био проглашен за светског тениског шампиона од стране ИТФ-а. Његов однос победа и пораза ове године био је 74-6 са укупно 11 титула.
Федерер је освојио први трофеј на Аустралијен опену победом над Маратом Сафином у финалу у три сета 7:6(3), 6:4, 6:2. Ова победа омогућила му је да наследи Ендија Родика на месту првог тенисера света, и ту позицију држи скоро тачно 4 и по године све до 18. августа 2008. Осваја још и турнире у Дубаију и на мастерсу у Индијан Велсу док на АМС турниру у Мајамију изненађујуће губи у трећем колу од седамнаестогодишњег Рафаела Надала.
Како би се припремио што боље за Ролан Гарос, Федерер игра на мастерсима на шљаци у Риму и Хамбургу. У Риму испада у другој рунди али зато побеђује у финалу Хамбурга Гиљерма Корију 4:6, 6:4, 6:2, 6:3 и осваја тај турнир по други пут у каријери. На Френч опену поражен је у трећем колу од бившег броја један и троструког победника тог турнира, Бразилца Густава Киртена, са 4:6, 4:6, 4:6.
Федерер на травнатим теренима успева да одбрани обе титуле од прошле године. У Халеу добија финални меч против Мардија Фиша са 6:0, 6:3, а на Вимблдону добија Ендија Родика после изгубљеног првог сета 4:6, 7:5, 7:6(3), 6:1. Серију победа наставља и у Гаштаду (то му је први трофеј у родној Швајцарској) и на мастерсу у Торонту да би му низ од 23 узастопне победе прекинуо Словак Доминик Хрбати у првој рунди Синсинати Мастерса.
Федерер је на Летњим олимпијским играма 2004. у Атини био први носилац али је изгубио од Чеха Томаша Бердиха 6:4, 5:7, 5:7. После тога одлази у Њујорк и осваја први Ју-ес опен поразивши Лејтона Хјуита у финалу 6:0, 7:6(3), 6:0.
На мастерс купу у Хјустону победио је Гастона Гаудија, Хјуита и Карлоса Моју у групној фази такмичења, затим Сафина у полуфиналу (после одиграног најдужег тај брејка у историји мастерс купа 20:18) да би онда добио у финалу Хјуита са 6:3, 6:2 (то је био реванш за пораз у полуфиналу тог турнира 2002).
У току 2004. Федерер није имао сталног тренера већ се ослањао само на свог фитнес тренера Пјера Паганинија, психотерапеута Павела Ковача и на менаџерски тим састављен од његових родитеља, тада девојке и менаџерке Мирке Вавринец и неколико пријатеља.
(Сви резултати из 2004)