Војислав П. Никчевић (18. јануар 1935 — Београд, 2. јул 2007) био је историчар књижевности, и лингвиста. Био је познати члан Дукљанске академије наука и умјетности и оснивач и предсједник Друштва црногорско-хрватског пријатељства.

Биографија

Рођен је у селу Стубици, у Пјешивцима. Гимназију је завршио у Никшићу, а Филозофски факултет у Загребу, гдје је и докторирао са темом „Млади Његош: Аналитичко-компаративни пресјеци пјесникова развоја“, 1975. године. Рад у просвјети почео је 1965. године на Педагошкој академији у Никшићу, потом је предавао у медицинским школама у Бихаћу и Земуну, а од 1982. године био је професор на Филозофском факултету у Никшићу и Културолошком факултету на Цетињу.

Никчевић је припадао генерацији црногорских интелектуалаца који су од краја шездесетих година 20. вијека почели заступати тезу о националној самобитности Црногораца. Како тај став није био сагласан са званичним ставовима, њихов рад био је под строгим надзором, а онемогућавани су и да објављују у Црној Гори. Крајем 1980-их година, власт у Црној Гори задржава Савез комуниста Црне Горе, који ће касније прерасти у Демократску партију социјалиста Мила Ђукановића и Момира Булатовића, која је већи део 1990-их подржавала политику Слободана Милошевића. Група интелектуалаца којој је припадао Никчевић, у то вријеме окупљених око Лексикографског завода Црне Горе, даје снажну подршку снагама чији је политички симбол у то вријеме био Либерални савез Црне Горе и формира цијели низ институција — Црногорско друштво независних књижевника, Црногорски ПЕН центар, Матицу црногорску, те се залажу за, како су сматрали, обнову црногорске државности, као и аутокефалности Црногорске православне цркве. Током деведесетих година Никчевић је објавио велики број чланака, расправа и студија у којима заступа тезе о засебном црногорском језику, супротстављајући се доминантним тезама званичне србистике. Његови радови нису остали незапажени у славистичким круговима, па је био учесник бројних научних скупова у Пољској, Хрватској, Словенији. Као водећи заговорник идеје о засебном црногорском језику, утемељивач је монтенегристике и писац првог правописа, историје и граматике овог језика.

Никчевић је својим студијама о раном периоду стваралаштва Петра II Петровића Његоша и истрази потурица дао велики допринос истраживању и анализи његовог дјела. Полазећи од расположивих историјских извора, народног предања и текстолошких анализа, Никчевић је аргументовано доказао историографску незаснованост истраге потурица. Премда је ова теза у почетку наишла на отпор дијела научне јавности, данас је она општеприхваћена у црногорској историографији. Као дугогодишњи професор и шеф Катедре за црногорску књижевност на Филозофском факултету у Никшићу, Никчевић је писао и о бројним другим феноменима црногорске књижевности-значајни су његови радови о периодизацији, средњовјековној (студије о Љетопису Попа Дукљанина, Мирослављевом јеванђељу, Маријинском јеванђељу...), народној (рад о црногорским бугарштицама), те књижевности 19. и 20. вијека. На матичном факултету предавао је и словеначку књижевност. Оснивач је и први директор Института за црногорски језик и језикословље, а био је и члан Дукљанске академије наука и умјетности и предсједник њеног Института за црногорски језик. Организовао је неколико научних скупова из области лингвистике и књижевности. Био је руководилац пројекта Историје црногорске књижевности, у оквиру којег је требало да напише други том (Црногорска књижевност од најстаријих времена до средине XIX вијека).

Објавио је око 600 научних и стручних радова у Црној Гори и иностранству, 16 ауторских књига и монографија, једну коауторску и 11 приређених књига и зборника радова са предговорима и поговорима.

Критике Лингвиста и монтенегрист Рајка Глушица, која је Никчевићев наследниk на његовој катедри у Никшићу, критикује његово заступање мита да црногорски нема везе с јужнословенским језицима, него да је као засебан донесен с подручја данашње Немачке. Такође се критички изјашњава о Никчевићевом поистовећивању нације и језика:

И немачки лингвиста Бернард Грешел у својој изузетно цењеној књизи осврћући се на своје опширно поглавље у којем је критички анализирао Никчевићеве тезе каже:

И амерички лингвистa Роберт Д. Гринберг у својој књизи подругљиво говори о размерима псеудонауке у Никчевићевом промовисању националистичке идеологије:

Награда "Војислав П. Никчевић" Никчевићеви следбеници су у Цетињу 2024. године утемељили Награду "Војислав П. Никчевић" за афирмацију црногорског језика. Хрватски лингвиста Мате Каповић пристао је да буде први лауреат награде која носи Никчевићевићево име. Разлог за дод‌елу награде је што је "развио плодну сарадњу с монтенегристима" подупртима од стране националистичке политике и због противљења оним монтенегристима који критикују и национализам своје нације и присиљавање д‌еце у школама да морају користити нова слова. Наиме, претходне 2023. године је Каповић тврдио да је савремени црногорски национализам у "великој мјери прогресивнији од осталих национализама", што је одушевило оне на које се то односи. Истовремено Миљенко Јерговић закључује да и у Хрватској Каповић "поступа на начин десне језикословне националистичке жандармерије, која већ тридесетак година бдије над сваком неприкладном, тојест нехрватском ријечју, написаном или изговореном у јавном простору." Награду за 2025. добио је Аднан Чиргић.

Одабрана дјела Млади Његош Истрага потурица у Његошеву Горском вијенцу Пиши као што збориш Историја црногорског језика (два тома) Правопис црногорског језика Црногорска књижевна раскршћа Штокавски дијасистем Граматика црногорског језика Истрага потурица-мит или стварност Љубишина језичка ковница Језикословне студије Кроатистичке студије Језичке и књижевне теме Историја црногорске књижевности од почетака писмености до XIII вијека П(ј)есме

Референце

Литература

Др Крсто Пижурица, Војислав П. Никчевић као његошолог, Цетиње 2006. Жарко Л. Ђуровић, Бард црногорског језика, Цетиње 2006.

Категорија:Рођени 1935. Категорија:Умрли 2007. Категорија:Никшићани Категорија:Историчари књижевности Категорија:Црногорски лингвисти Категорија:Црногорски књижевници Категорија:Академици Категорија:Доктори књижевности Категорија:Црногорски националисти