Hose Marti (; Havana, 28. januar 1853 — Kauto, 19. maj 1895) je bio kubanski književnik, političar i revolucionar. Svojim spisima i političkom aktivnošću postao je simbol kubanske borbe za nezavisnost od Španskog carstva u 19. veku, i naziva se „Apostol kubanske nezavisnosti“. Od adolescencije pa nadalje, posvetio je svoj život promociji slobode, političke nezavisnosti Kube i intelektualne nezavisnosti svih španskih Amerikanaca; njegovu smrt su kubanski revolucionari i oni Kubanci koji ranije nisu bili voljni da pokrenu pobunu iskoristili kao vapaj za kubansku nezavisnost od Španije.
Pisao je za brojne latinoameričke i američke novine; osnovao je i veći broj listova. Njegove novine Patrija bile su važan instrument u njegovoj kampanji za kubansku nezavisnost. Nakon njegove smrti, mnogi njegovi stihovi iz knjige Versos Sencillos (Jednostavni stihovi) prilagođeni su pesmi „Gvantanamera“, koja je postala istaknuta reprezentativna pesma Kube. Koncepti slobode i demokratije su istaknute teme u svim njegovim delima, koja su bila uticajna na nikaragvanskog pesnika Rubena Darija i čileansku pesnikinju Gabrijelu Mistral.Garganigo, John F. Huellas de las literaturas hispanoamericanas Upper Saddle River: Prentice Hall, 1997. P 272 Nakon Kubanske revolucije 1959. godine, Martijeva ideologija je postala glavna pokretačka snaga kubanske politike. Takođe se smatra kubanskim „mučenikom”.
Biografija Rodio se u Havani 28. januara 1853. godine, u porodici španskih emigranata. Imao je petnaest godina kad je počeo Prvi rat za nezavisnost Kube, 10. oktobra 1868. godine.
Tri meseca kasnije, objavio je svoje prve političke natpise u „Hromom đavolu“ i rukovodio izdavanjem novina „-{Patria libre}-“ (Slobodna otadžbina). Zbog njegovih revolucionarnih ideja kubanske kolonijalne vlasti su ga uhapsile i osudile na šest godina zatvora.
Vrhovni zapovednik Kube mu je 1870. godine zamenio kaznu i Hose Marti je deportovan u Španiju, gde je kroz nekoliko meseci napisao politički tekst „Politička robija na Kubi“.
U to vreme je isprobao svoje intelektualne sposobnosti i za godinu dana i pet meseci završio studije građanskog i kanonskog prava, filozofiju i književnost, a ujedno je završio i gimnaziju.
Krajem 1874. godine napustio je Španiju, posetio Francusku i Njujork i sa porodicom otišao u Meksiko. Između 1875. i 1879. godine intenzivno se bavio novinarstvom, što mu omogućava da stekne sliku kontinentalne problematike. Posle više od sedam godina provedenih u egzilu, vratio se na Kubu sa željom da nastavi borbu. Njegova delatnost mu je omogućila da shvati greške i protivrečnosti koje su dovele do propasti Desetogodišnjeg rata.
Ponovo je deportovan u Španiju, ali posle dva meseca je pobegao u Njujork.
Bio je neumoran u svom nastojanju da organizuje rat za nezavisnost Kube i da podstakne i pomogne onaj u Portoriku.
Istovremeno je razvio intenzivan diplomatski rad. Godine 1890. imenovan je za konzula Argentine, Urugvaja i Paragvaja u Njujorku. Vlada Urugvaja ga je takođe postavila kao svog predstavnika u Američkoj međunarodnoj monetarnoj komisiji.
Godine 1891. odrekao se zvanja konzula ove tri zemlje i predsedništva Hispano-američkog književnog društva da bi se posvetio borbi za oslobođenje Kube. U januaru 1892. godine osnovao je Kubansku revolucionarnu partiju koja je, okupljajući sve kubanske patriote koji su živeli na Kubi i u emigraciji, imala zadatak da organizuje i upravlja borbom za nezavisnost Kube.
Kada su stvoreni svi uslovi, pokrenuo je rat 24. februara 1895. godine. Dana 11. aprila 1895. iskrcao se u društvu Generalisimusa, Dominikanca Maksima Gomosa, na obale najistočnije kubanske pokrajine.
Dana 19. maja 1895. jedna španska kolona ih je iznenadila na mestu poznatom kao Boka de Dos Rios. Marti je, ne poštujući naređenje generala Gomose da ostane u pozadini, odlučio da među prvima krene u prethodnicu i u sukobu sa Špancima je pao smrtno pogođen.
Posle više pokušaja, kubanske trupe nisu uspele da preotmu njegovo telo.
Španci su ga odneli u Santijago de Kuba i tamo su ga sahranili.
U času svoje smrti, Marti je raspolagao plodnim i značajnim književnim delom, već je bio najčitaniji i najcenjeniji pisac na španskom jeziku na kontinentu, kao i jedan od najznačajnijih preteča modernizma u Latinskoj Americi, zajedno sa Rubenom Dariom, koji je, osvrnuvši se na Martija 1888. godine rekao: „Piše na način kako mi rasuđujemo, sjajnije nego iko iz Španije ili Amerike.“
Stručnjaci i istraživači još uvek nisu iscrpli njegova dela sabrana u 28 tomova, a još manje njegove političke ideje, koje i danas važe.
Reference
Literatura
Abel, Christopher. José Martí: Revolutionary Democrat. London: Athlone. 1986.
Cairo, Ana. Jose Marti y la novela de la cultura cubana. Santiago de Compostela: Universidade de Santiago de Compostela. 2003. De La Cuesta, Leonel Antonio. Martí, Traductor. Salamanca: Universidad Pontificia de Salamanca. 1996.
Kirk, John M. José Martí, Mentor of the Cuban Nation. Tampa: University Presses of Florida, c1983.
Martí, José, Manuel A.Tellechea Versos Sencillos. U of Houston: Arte Público Press, 1997 Morukian, Maria. "Cubanidad: Survival of Cuban Culture Identity in the 21st Century". Nassif, Ricardo. "Jose Martí (1853–95) ". Originally published in Prospects:the quarterly review of comparative education(Paris, UNESCO: International Bureau of Education), vol. XXIV, no. 1/2, 1994, pp. 107–19
Pérez-Galdós Ortiz, Víctor. José Martí: Visión de un Hombre Universal. Barcelona: Puvill Libros Ltd. 1999. Quiroz, Alfonso. "The Cuban Republic and José Martí: reception and use of a national symbol". Lexington Books, 2006 Ripoll, Carlos. Jose Marti and the United States, and the Marxist interpretation of Cuban History. New Jersey: Transaction Inc. 1984. Ronning, C. Neale. Jose Marti and the emigre colony in Key West. New York: Praeger. 1990.
Schulman, Ivan A. Símbolo y color en la obra de José Martí. Editorial Gredos, 1960.
.
Spoljašnje veze
-{Obras completas de José Martí (Index to Complete Works; Spanish)}- -author= |url=https://web.archive.org/web/20191020134441/http://www.josemarti.cu/ |title=José Martí (.cu) |date= |website= |publisher= |access-date=- -author= |url=https://web.archive.org/web/20120508133755/http://www.jose-marti.org/ |title=José Martí (.org) |date= |website= |publisher= |access-date=- -{ and books by José Martí fully and freely available from the Digital Library of the Caribbean (dLOC)}- -{Fernandina Expedition}-
Категорија:Рођени 1853. Категорија:Умрли 1895. Категорија:Кубански књижевници