Лошињ је острво у Хрватској, у спољњем делу Кварнерског залива. Површина острва износи 74,6 -{km}-². Највиши врх је Осорчица (588 -{m}-). Острво је углавном изграђено од кречњака и флиша. Знатна површина острва је под шумом и пашњацима. На њему се може наћи, у сточарству позната врста овце каракул, цењена по крзну. Највећа острвска насеља су Мали Лошињ са 4170 и Вели Лошињ са 860 становника.
Историја мини|Залив на Лошињу
У античко доба острво Лошињ се налазило у саставу римске провинције Далмације. Након пада Западног римског царства, Лошињ је крајем 5. века потпао под власт Острогота, а затим је око 535. године дошао под власт Византијског царства. У време аварских и словенских провала у Далмацију почетком 7. века, острво Лошињ је остало под царском влашћу, а потом је ушло у састав византијске теме Далмације, сачувавши задуго свој романски карактер.
Види још Списак острва у Хрватској Млетачка Далмација
Референце
Литература
Категорија:Острва у Хрватској