Миодраг Б. Протић (Врњачка Бања, 10. мај 1922 – Београд, 20. децембар 2014)Преминуо Миодраг Протић, један од оснивача МСУБ (Б92, 24. децембар 2014) био је српски сликар, ликовни критичар, теоретичар и историчар уметности и академик.
Биографија Основну школу завршио је у Врњачкој Бањи, а гимназију у Краљеву. Дипломирао је на Правном факултету у Београду 1950.Музеј Савремене умјетности , Приступљено 13. 4. 2013. Учио је сликарство у Сликарској школи Младена Јосића 1943 — 1944. године код Јована Бијелића и Зоре Петровић. Даље образовање стицао је у Паризу 1953 — 1954, Италији (у више наврата) и САД 1963.
Од 1950. до 1959. године ради у Министарству просвете, науке и културе када иницира оснивање Модерне галерије. Откупљује уметничке радове са изложби и атељеа уметника. Постављен је за управника Модерне галерије 1959. Музеј савремене уметности у Београду отвара 1965. године и на његовом челу је до пензионисања 1980.
Излаже од 1946. године на бројним колективним изложбама у земљи и иностранству. Први пут је самостално излагао 1956. Члан је УЛУС-а од 1948. Био је члан групе „Самостални“ (1951 — 1955) и „Децембарске групе“ (1955 — 1960).
Написао је велики број књига, студија, есеја и критика о српској и југословенској ликовној уметности које објављује од 1952. године. Редовни критичар „НИН“-а је између 1952. и 1958. Сарађивао у бројним дневним листовима и часописима: „Глас“, „Рад“, „Политика“, „Борба“, „Данас“, „Дело“, „Савременик“, „Књижевност“, „Летопис Матице српске“, „Књижевне новине“, „Уметност“ и др.
Био је члан Југославенске академије знаности и умјетности у Загребу од 1966. до 1991. године.
Добитник је Награде „Сава Шумановић”.
Октобра 2022. у Протићеву част у оквиру МСУ организована је изложба Господство ума: Миодраг Б. Протић, живот посвећен уметности.
Стваралаштво Сликарство мини|Мртва природа са жутом птицом (1959), Народни музеј Краљево Миодраг Б. Протић је уз велико ангажовање на оснивању Модерне галерије и писању ликовних критика у којима је свакодневно пратио текући уметнички живот раних педесетих година, највише био посвећен својој основној делатности - сликарству. Припадао је онај генерација која је прва после раскида са догматском естетиком социјалистичког реализма повела нашу уметност према слободном изразу и осавремењивању њеног језика које ће је довести у ред актуелних естетичких токова тог времена. Протић, веома образован и информисан био је на самом врху српских и југословенских уметника који је као истакнути актер властитим сликарством снажно усмеравао према модернизму овај покрет наше уметничке обнове после Другог светског рата. Сматрао је да нова уметност поседује сопствену традицију и аутономију за коју се у новим условима треба изборити самом сликарском праксом. Већ раним делима је обезбеђивао легитимност апстрактној уметности до чијег је чистог израза дошао у неколико етапа. Три су сликарска елемента којима је Протић изградио свој сликарски стил - линија, боја и предмет. Током шесте деценије његове слике су указале на тај истрајни пут редукције пластичне форме од реализма предметних елемената до облика који је попримио елементе знака и симбола током шездесетих година. Прочишћавање његове слике до чисте апстрактне парадигме било приведено коначном изразу током седме деценије када је у неколико значајних циклуса заокружио опус доводећи га до најрепрезентативнијих примера српске и југословенске уметности друге половине 20. века.
Критика Препород српске ликовне уметности после 1950. године пратила је, а каткада и предводила, и ликовна критика. Прву критику Протић је објавио још као ђак краљевачке Гимназије, у часопису Освит, који је покренуо са својим школским друговима. Иза часописа се налазило истоимено литерарно удружење. У октобру 1950. године написао је критику поводом самосталне изложбе Миће Поповића, а годину дана касније добија место уметничког критичара у НИН-у. Будући да је остао свестан значаја ове дисциплине у нашем уметничком животу, а посебно у времену обнове, Миодраг Б. Протић је велики допринос дао неуморно пишући о текућим ликовним збивањима, највише током шесте деценије двадесетог века. Његово чисто критичарско ангажовање било је значајно смањено крајем те деценије када је био именован за управника Модерне галерије сматрајући да са те позиције има мање права да непосредно арбитрира критичким оценама о појавама и личностима на актуелној сцени, Протић се окреће писању већих есеја и студија које су на синтетички начин обједињавале стилске и естетичке периоде настанка и развоја понајпре, српског модернизма двадесетог века. У том погледу посебно су биле значајне изложбе и циклуса „Југословенска уметност ХХ века“ који је иницирао у Музеју савремен уметности а у којем је са тимом најистакнутијих стручњака дао јасну слику њеног развоја и достигнућа. Несумњиво је да је Протић веома много допринео новом унапређивању ликовне критике као активне дисциплине тумачења дела уметности и њених протагониста после година бучне идеолошке пропаганде непосредно после другог рата. Тиме је он начинио својеврсни прикључак са најзначајнијим уметничким критичарима између два светска рата и начинио јасан континуитет и са том значајном традицијом у новијем српском стваралаштву.
Одликовања 1967. Сребрна медаља за заслуге Чехословачке Социјалистичке Републике 1977. Орден „командера“ Краљевине Данске 1981. Орден заслуга за народ са златном звездом СФРЈ 1983. Орден официра реда уметности и књижевности Француске Републике
Самосталне изложбе 1956. Уметнички павиљон, Београд 1957. Београдско драмско позориште, Београд 1958. — 1959. Трибина младих, Нови Сад 1959. Музеј примењене уметности, Београд 1960. Мала галерија, Љубљана 1961. Народни музеј, Пожаревац 1962. Галерија умјетнина, Сплит 1963. Салон Модерне галерије, Београд 1966 Galerie d'Athenes, Hilton, Atina 1967. Уметничка галерија, Ниш 1968. Мала галерија, Нови Сад 1969. Салон Музеја савремене уметности, Београд 1969. — 1970. Градска галерија сувремене умјетности, Загреб 1970. Мала галерија, Љубљана 1971. Уметничка галерија Културно-пропагандног центра, Сомбор 1973. Галерија културног центра, Београд 1974. Изложбени павиљон „Књаз Милош“, Аранђеловац 1976. Галерија Фирум, Загреб, Галерија културног центра, Београд 1978. Салон Ликовне једени, Сомбор 1979. Галерија Спектар, Загреб, Уметностна галерија, Марибор 1982. Мала галерија, Зрењанин, Музеј савремене уметности, ретроспектива, Београд, Салон Ликовне јесени, Сомбор 1982. — 1983. Ликовно разставишче „Рихард Јакопич“, Љубљана 1983. Народни музеј, Краљево, Замак културе, Врњачка Бања 1984. Умјетнички павиљон -{Collegium artisticum}-, ретроспектива, Сарајево, Умјетничка галерија, Зеница, Изложбени салон Дома културе, Бања Лука 1986. Галерија Себастиан, Београд, Галерија Себастиан, Вараждин 1988. Галерија 73, Београд, Југословенски културни центар, Париз 1989. Умјетничка галерија, Будва, Уметничка галерија Стил, Варшава 1993. Галерија „Дворац краља Николе I“, Никшић 1994. Музеј савремене уметности, Легат Миодрага Б. Протића, Београд 1995. Галерија Народног музеја, Краљево, Савремена галерија, Зрењанин 1997. Галерија Zepter, Београд 2002. Уметнички музеј, Краљево, Народни музеј, Београд 2009. Галерија РТС, Београд
Библиографија (избор) 1951 Петар Лубарда, Поводом изложбе младих уметника Србије, Књижевне новине, 10. новембар, Београд 1952 Дејан Медаковић, Изложба Самосталних, НИН, 6. јули, Београд 1956 Борислав Михајловић, Изложба слика М. Б. Протића, НИН, 8. април, Београд 1956 Павле Васић, Сликарство Миодрага Протића, Политика, 10. април, Београд 1956 Лазар Трифуновић, Миодраг Протић, Видици, април-мај, Београд 1957 Лазар Трифуновић, Савременици Миодрага Б. Протића, НИН, 17. март, Београд 1959 Лазар Трифуновић, Од рационалног ка поетичном, НИН, 5. јули, Београд 1963 Пеђа Милосављевић, пред. кат., Салон Модерне галерије, Београд 1963 Драгослав Ђорђевић, Миодраг Б. Протић, Борба, 4. април, Београд 1964 Живојин Турински, Ликовне критике и есеји, Политика, 5. јули, Београд 1965 Алекса Челебоновић, Савремено сликарство у Југославији, Југославија, Београд 1967 Зоран Павловић, Сликарство Миодрага Б. Протића, Уметност, април-јун, Београд 1967 Лазар Трифуновић, Српска ликовна критика, Српска књижевна задруга, Београд 1968 Јеша Денегри, Облици нефигурације у сувременом сликарству у Србији, Живот умјетности, Загреб 1969 Алекса Челебоновић, пред. кат., Салон Музеја савремене уметности, Београд 1971. — 1972 Лазар Трифуновић, Апстрактно сликарство у Србији, пред. кат., Галерија Културног центра, Београд 1973 Павле Васић, Уметнички живот, Уметничка академија, Београд 1973 Лазар Трифуновић, Српско сликарство 1900-1950, Нолит, Београд 1973 Ђорђе Кадијевић, Изазов духу, НИН, 4. новембар, Београд 1976 Пеђа Милосављевић, Облик и дах облика, Политика, 4. децембар, Београд 1976 Зоран Маркуш, Трагом доследности, Борба, 14. децембар, Београд 1979 Марија Пушић, Миодраг Б. Протић, Уметност, јануар-фебруар, Београд 1980 Слободан Ристић, Време без илузија, Политика, 30. август, Београд 1981 Марко Ристић, Сведочанства под звездама, Нолит, Београд 1982 Марија Пушић, пред. кат. ретроспективне изложбе, Музеј савремене уметности, Београд 1982 Зоран Маркуш, Пут дуг четири деценије, Борба, 16. октобар, Београд 1983 Драгош Калајић, Три оспоравана лица Миодрага Протића, Старт, 29. јануар, Загреб 1984 Света Лукић, Преко граница. Десет портрета модерних стваралаца, Свјетлост, Сарајево, БИГЗ, Београд 1986 Света Лукић, пред. кат., Галерија Себастиан, Београд 1986 Јован Деспотовић, Ка чистом геометријском духу, Јединство, 22. новембар, Приштина 1993 Јеша Денегри, Педесете: теме српске уметности 1950-1960, Светови, Нови Сад 1994 Драгана Вранић, Легат Миодрага Б. Протића, пред. кат., Музеј савремене уметности, Београд 1995 Коста Богдановић, Једна могућа релација, Пројека(р)т, август, Нови Сад 1995 Јеша Денегри, Шездесете: теме српске уметности 1960-1970, Светови, Нови Сад 1996 Предраг Ј. Марковић, Београд између Истока и Запада 1948-1965, Београд 1997 Никша Стипчевић, Отворен и затворен живот, Летопис Матице српске, новембар, Нови Сад 2002 Јерко Денегри, Радмила Матић-Панић, Миодраг Б. Протић, монографија, -{Clio}-, Београд 2005 Добрица Ћосић, Пријатељи, Политика, Народна књига, Београд 2010 Лидија Мереник, Уметност и власт. Српско сликарство 1945-1968, Вујичић Колекција, Универзитет уметности, Филозофски факултет, Београд
Референце
Литература
Књиге и монографије 1955. Савременици I, Нолит, Београд 1957 Сретен Стојановић, Просвета, Београд 1958 Милан Коњовић, Форум, Нови Сад 1959 Мило Милуновић, Просвета, Београд 1960. Слика и смисао, Нолит, Београд 1964. Савременици II, Нолит Београд 1966 Јован Бијелић, Југославија, Београд 1969. Двадесети век, Уметничко благо Југославије, Југославија, Београд 1970. Српско сликарство XX века, I-II, Нолит, Београд 1972 Милена Павловић Барили, Просвета, Београд 1973. Југословенско сликарство 1900-1950, БИГЗ, Београд 1976 Владимир Величковић, Pière Belfond, Париз 1979. Облик и време, Нолит, Београд 1979. Протић-Шутеј, Бишкупић, Загреб 1980. — 1981. Идеје српске уметничке критике и теорије 1900-1950, I-III, Музеј савремене уметности, Београд 1982. Скулптура ХХ века, Југославија, Београд, Спектар, Загреб, Прва књижевна комуна, Мостар 1982. Сликарство ХХ века, Југославија, Београд, Спектар, Загреб, Прва књижевна комуна, Мостар 1985 Сава Шумановић, Галерија „Сава Шумановић“, Шид 1985. Слика и утопија, Српска књижевна задруга, Београд 1986 Милица Зорић, Југословенска ревија, Београд 1986 Владимир Величковић, Просвета, Књижевне новине, Београд, Младинска књига, Љубљана 1992. Нојева барка I, Српска књижевна задруга, Београд 1993. Срби у европској цивилизацији, Нова, Београд 1994. Историја српске културе, Форум, Нови Сад 1995. Отмица Европе, Градска народна библиотека „Жарко Зрењанин“, Зрењанин 1996. Нојева барка II, Српска књижевна задруга, Београд 2002. Нојева барка I-II, Српска књижевна задруга, Београд