Михаљ Силађи (), (око 1400 — Константинопољ 1460), Хорогсегешки гроф (), војсковођа и владар. У српској епици се јавља као Михајло Свилојевић.

Биографија Михаљ Силађи је био стриц Маћаша I, такође је био саборац Хуњади Јаноша у његовим ратовима против Османлија, битка код Варне и Друга косовска битка.

Титуле За време београдске кампање 1456. године је био капетан Београда (nándorfehérvári kapitány) и уједно је учествовао у обнови разрушеног града. У периоду 1457 — 1458. и 1460. је био бан од Мачве (macsói bán). 1458. године је изабран за регента Мађарске Од 1460. године је постао војвода Ердеља и главни капетан јужних делова Мађарске.

Опсада Београда (1456)

Када је 1456. године Мехмед II поново покренуо поход на Београд (тада познат под именима Нандорфехервар, Ландорфејервар и Болгарфехервар), Јанош Хуњади је поверио одбрану јужних делова Мађарске краљевине Михаљу Силађију. Главна битка између хришћана и Османлија се одиграла код Београда, тачније Калемегданске тврђаве. Ту је уједињена хришћанска војска страховито поразила Турке и вратила их назад на исток. У овој кампањи Михаљ Силађи је побрао славу, пошто је као војсковођа предводио задњи јуриш на Турке, дефинитивно их је разбио и поражене натерао да се повуку.

Борба за превласт Удајом сестре Михаља Силађија, Ержебете за Јаноша Хуњадија, Михаљ је постао је следбеник Хуњадијевих а са смрћу Јаноша Хуњадија и носилац његових идеја. У свим сукобима у којима је учествовала кућа Хуњадијевих био је главни поборник и извршилац.

После погубљења Ласла Хуњадија 1457. године, Михаљ Силађи је као циљ за освајање поставио Ердељ, зато што су Хуњадијеви у тим граничним областима (Partium) имали најјаче упориште и подршку.

Ондашње становништво, Секељи, и властодршци су га дочекали раширених руку, за разлику од тамошњих Саса којима он баш и није био добродошао.

Док је у свим осталим крајевима постепено учвршћивао своју власт, Михаљ Силађи је имао у Бистрици, једним од центара куће Хуњадијевих, пуно проблема и није добио очекивану подршку а и почетну подршку коју је добио од Секеља и локалних властодржаца постепено је губио. Улагао је доста напора да учврсти свој положај, покушавао је да успостави добре односе чак и са старим противницима, међу којима и са Сентмиклоши Понграцом, са којим је склопио уговор о међусобној сарадњи. У свим овим политичким смицалицама чак је и краљ морао да реагује да би донекле смирио ситуацију у краљевству и сазвао је краљевски савет у престоници Пожуну.

У свим овим, за Михаља домаћим неприликама, ј ош је дошао и у сукоб са Турцима али је на његову срећу те минималне турске снаге везира Мухамеда је потукао у бици у околини данашњег Београда, тада тврђаве Калемегдана. Али највећа опасност Михаљу је вребала од Ђурђа Бранковића и грофа Улриха III Цељског, рођака мађарског краља Сигисмунда, који су константно или били инертни према њему или му радили о глави, да би ослабили његову власт и тиме ојачали власт Мађарског краља. Чак је и једном приликом, док је био у посети Београду, била организована сачекуша на Михаља од стране Ђурђа Бранковића, али се Михаљ пуком срећом извукао и спасао се бегом, док је том приликом његов брат Ласло Силађи (-{László Szilágyi}-) који је био управитељ града Београда у то време, подлегао ранама.

Да би се осветио, на брзину је сакупио војску и ударио на Бранковића и поразио га у бици код Купиника и тада му је за казну одсекао два средња прста због неверног заклињања. Живот му је поштедео захваљујући Матија Хуњадију који је тада већ имао у плану краљевску титулу и били су му потребни савезници у ослабљеном краљевству.

Силађи у служби краља Матија I Корвина У међувремену у Прагу, 23. новембра 1457. године је умро Ласло V. (-{V.László}-). То је Силађи паметно искористио и 1458. је изабран за регента на пет година док Матија не постане пунолетан и донео је законе са којима је максимално заштитио младог краља а и себе.

Хуњадијевима, а и себи је присвојио огромне поседе и краљевски двор, тако да је финансијски обезбедио новог будућег краља максимално, што је и довело до тога да Матија када је преузео престо постане један од моћнијих Мађарских краљева који су пуно допринели не само економском него и културном успону Мађарске.

Обављајући прљави део посла за рачун куће Хуњадијевих, нешто је и радио за себе, освечујући се старим непријатељима. Највећу грешку је направио када је хтео да поврати стари сјај Бистрици и поново је хтео силом да је заузме, у чему је успео, али је направио страховити покољ међу становноштвом, чиме је разбеснео младог краља Матију, који га је за казну затворио у тврђаву Вилагош (-{Világos}-), која се налазу у околини данашњег румунског града Арада. Матија је чак издао наредбу да се Силађи погуби, али ју је на интервенцију папе Пије II. (-{Enea Silvio Piccolomini}-), повукао.

1459. године због поновне опасности од Турака, краљ Матија Корвинијус Хуњади се помирио са Силађијем, вратио му је неке од старих овлашћења, власт над Ердељем и над јужним крајевима мађарске краљевине.

Силађи је са старим жаром стао опет под управу Хуњадијевих и прво је ојачао све градове тврђаве у јужном делу краљевства а у бици код Футога (-{Futak}-), је поразио турске снаге на челу са Али бегом.

Други сукоб са Али бегом 1460. године није му донео срећу. У овом сукобу је поражен, заробљен и одведен у Цариград где му је одсечена глава, по наредби султана Мехмеда II.

Литература

Fraknói Vilmos: Szilágyi Mihály, Mátyás király nagybátyja (Bp., 1913). Kisfaludy Károly: Szilágyi Mihály szabadulása (színmű, Pest, 1822) Vörösmarty Mihály: Szilágyi Mihály a világosi várban (vers, 1822 — 1823). Палашев лексикон

Категорија:Рођени 1400. Категорија:Умрли 1460. Категорија:Историја Мађарске у средњем веку Категорија:Опсада Београда (1456) Категорија:Историја Секеља Категорија:Мађарско племство Категорија:Крсташи