Башин је насеље у Србији у општини Смедеревска Паланка у Подунавском округу. Према попису из 2022. има 375 становника (према попису из 2011. било је 444 становника).
Историја
Место се налази југозападно од Паланке, на путу Паланка-Топола. Башин је млађе насеље, постало устанка. Предање нам вели да је име селу дошло по томе, што је онда било имање неког паше. У арачким списковима из 19. века помиње се Башин 1822. године и тада је имао 18 кућа. Године 1846. село је имало 39 кућа, а по попису из 1921. године у селу је било 159 кућа са 767 становника.
Предање нам вели да је село основао Марко, предак Старћевића. Око 1730. године он је дошао из Црне Горе најпре у Церовац, а из Церовца овамо. Затим мало доцније дошли Паштрмци из Паштрме, засеока села Рамаће. О овоме насељавању има и архивских података. 27. јула 1823. године под Н.1416. „дано је објављеније Стојану Радосављевићу из Паштрме, Ранку Манојловићу, Манојлу Миловановићу, Милану и Милоју Бочаревићима, Михалу Сремцу из Рамаће и Вућићу Милосављевићу из Добраче да се населе на алију (спахиска земља која је после одласка Турака припала Србима) Башину у Нахији Смедеревској, и да им даду тамо села Церовац и Ратари, њиве и ливаде у алијама тамошњег мездрајама“(подаци крајем 1921. године).Подаци су узети из: „Насеља“ књ.13 (др. Б. М. Дробњаковић: Смедеревско подунавље и Јасенице„Насеља“ књ.22.(Дн. Т. П. Ђорђевић: Архивска грађа за насеља у Србији ) и из „Летописа“ општине села села Бешина, Бр.417Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
Овде се налази Окућница Латинке Ивановић у Башину.
Демографија У насељу Башин живи 461 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 44,3 година (43,8 код мушкараца и 44,7 код жена). У насељу има 169 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,27.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
График промене броја становника током 20. века
Референце
Коришћена Литература: Коришћена Литература: Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,, „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.).
Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани „Насеља“ књ.13 (др. Б. М. Дробњаковић: Смедеревско подунавље и Јасенице „Насеља“ књ.22.(Дн. Т. П. Ђорђевић: Архивска грађа за насеља у Србији ) и из „Летописа“ општине села села Бешина, Бр.417 Напомена У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.
Спољашње везе
Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-) Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-) План насеља на мапи (-{Mapquest}-)
Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији Категорија:Насељена места у Смедеревској Паланци Категорија:Насељена места у Подунавском управном округу