Слободан Ракитић (Власово, код Рашке, 30. септембар 1940 — Београд, 1. јануар 2013) био је српски песник, есејиста и политичар. Као песник, био је представник поетске метафизике. Ракитић је био председник Удружења књижевника Србије и председник Српске књижевне задруге.
Биографија Дипломирао је на Филолошком факултегу у Београду. Уређивао је књижевне часописе Савременик и Рашка. Био је члан прве редакције која је покренула лист Књижевна реч (1972). Од 1973. године запослен је на Коларчевом народном универзитету, као уредник катедре за књижевност и језик.
Слободан Ракитић је био опозиционар тадашњој власти. Посланик на листи Српског покрета обнове у првој вишестраначкој скупштини Србије (1991—1992), народни посланик у Савезној скупштини СР Југославије (1993—1994), председник Удружења књижевника Србије од 1994. до краја 2004. године. Био је председник и оснивач Саборне народне странке.
Ракитић је мисаони лирски песник, са изразитим осећањем за историју, културу и традиционалне вредности. Његова поезија, лирскоинтимистичка, елегична, рефлексивна и религиозна, настоји песнички да одговори на вечна питања живота и смрти, положаја појединца и историјског, колективног страдања. Ракитићев песнички говор изразито је метафизички, племенит - претежно неосимболистички. Његове песме тематско-мотивски и обликовно кореспондирају са старом богослужбеном књижевношћу. (М. К.)
Преминуо је у Београду после кратке и тешке болести 1. јануара 2013.Преминуо песник и демократа Слободан Ракитић Мондо 1. јануар 2013. Сахрањен је 4. јануара 2013. у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.
Песме су му превођене на више језика.
Признања
Награда „Милан Ракић”, за књигу Земља на језику, 1974. Награда „Исидора Секулић”, за књигу Жудња за југом, 1981. Награда „Бранко Миљковић”, за књигу Основна земља, 1988. Награда „Кондир Косовке девојке”, 1994. Награда „Лаза Костић”, за сабрана дела, 1995. Дучићева награда, за књигу Изабране и нове песме, 1998. Награда „Златни крст кнеза Лазара”, 1998. Октобарска награда града Београда, за књигу Тапије у пламену, за 1990. Награда „Драинац”, за књигу Тапије у пламену, 1991. Награда „Песничко успеније”, 2002. Награда „Змај Огњени Вук”, за књигу Песме, 2002. Награда „Стефан Првовенчани”, 2006.
Дела Књиге песама Светлости рукопис (1967) Рашки напеви (1968) Свет нам није дом (1970, друго допуњено издање 1979) Земља на језику (1973) Песме о дрвету и о плоду (1978) Жудња за југом (1981) Потомак (1982) Основна земља (1988), допуњено издање 1989. и 1990) Тапије у пламену (1990, друго издање 1991) Душа и спруд (1994) Изабране песме (1998) Поезија романтизма југословенских народа, зборник (1978) Изабрана дела у пет књига(1994)
Књиге есеја Од Итаке до привиђења (1985) Облици и значења (1994)
Референце
Литература
Милијан Деспотовић: Свему вратити говор /Милијан Деспотовић. – УКС, Пожега: Народна библиотека : Свитак : Развигор , 2011 (есеј о књизи: Слободан Ракитић: "Песме")
Спољашње везе Романтизам и после романтизма - интервју („Политика“, 3. октобар 2011) Радио-телевизија Републике Српске: Арт машина: Слободан Ракитић, 12. 5. 2012. Преминуо Слободан Ракитић („Политика“, 2. јануар 2013)
Категорија:Рођени 1940. Категорија:Умрли 2013. Категорија:Рашчани Категорија:Српски песници Категорија:Српски политичари Категорија:Добитници Змајеве награде Категорија:Добитници Награде Десанка Максимовић Категорија:Добитници Награде Бранко Миљковић Категорија:Добитници награде Драинац Категорија:Добитници Вукове награде Категорија:Чланови Удружења књижевника Србије Категорија:Председници Удружења књижевника Србије Категорија:Народни посланици Скупштине СРЈ Категорија:Сахрањени у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду Категорија:Добитници Дучићеве награде Категорија:Добитници Награде Лаза Костић Категорија:Добитници Награде Милан Ракић Категорија:Председници Српске књижевне задруге