Градска је насеље у Србији у општини Црна Трава у Јабланичком округу. Према попису из 2022. било је 170 становника.

Прошлост Место је 1879. године било у Власотиначком срезу. Ту је записано 34 куће са 160 душа, од којих нико није писмен, а број пореских глава износи 63."Отаџбина", Београд 1880. године

Настанак села и порекло становништва На крајњем изданку косе између Вигњишта и Мале Градске, постоји узвишење и на њему зидине у виду бетонских утврђења. Народ ово место назива Римски град.

Легенда каже да су овај град у далекој прошлости подигли и у њему живели Латини. Задржали су се овде дуже време и некако састављали крај с крајем, али посебне тешкоће им је причињавао недостатак пијаће воде. Зато су морали да прокопају канал и воду доводе из плане (планина која дели Градску од ужи део Црне Траве).

Једнога дана како се то у легенди наводи, наиђу неки освајачи и нападну град. Али сви напади су остали беспомоћни. Град се није дао освојити. У међувремену нека баба научи освајаче да се послуже лукавством. Посаветује их да добро назобе магаре, па кад ожедни да га пусте горе у Плану да тражи воду. Тако и учине. Жедно магаре пронађе воду у планини и напије се. Али том приликом освајачи поруше канал и Латине оставе без воде, који због жеђи нису могли дуже издржати у граду, те их непријатељ лако победи и уништи. За овај град (Римски-Латински) код Орашачке Чуке није везано само порекло имена Градске, већи и многе друге анегдоте и легенде као на пример постоји прича да су Римљани (Латини) са једне стране дубодолине, од Орашачке долине прелазили на другу до Бранкове Чуке, помоћу дебелог и дугачког платна.

Постоји и једно друго предање о имену овог села. Пошто је његов средишњи део био густо насељен, а куће збијене на малом простору („цело село било укуп“), то је насеље давало изглед малога града- отуда данашњи назив Градска. Што се тиче насељавања Градске држи се да су преци данашњег становништва населили село 1706. године када је куга („чума“) харала у Македонији и овде, или 1764.године када је куга-„чума“ харала у свету и овде допрла. У Црној Трави је било десетковано становништво Бисинске Махале. Стога њени становници одлуче да беже од „проклетог места“. Бежали су у три правца и што даље да их „чума не види и по њих пође“. По схаватању тадашњих становника од „чуме не страдају само при прелазу реке“. Стога су желели да што више долина и река прођу. Једни одоше и настанише у Градску (Бисини), друга група у Ново Село (Грделичка клисура), а трећа група настани Батановце (Толевите, централни део села Црне Траве).

Демографија У насељу Градска живи 276 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,1 година (39,7 код мушкараца и 49,2 код жена). У насељу има 119 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,83.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Референце

Спољашње везе Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-) Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-) План насеља на мапи (-{Mapquest}-)

Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији Категорија:Насељена места у Црној Трави Категорија:Насељена места у Јабланичком управном округу