Подгорица је главни и највећи град Црне Горе. Према попису из 2023. имала је 172.139 становника. Шире подручје Подгорице обухвата 10,4% територије Црне Горе и око 30% њеног становништва. Налази се на ушћу ријеке Рибнице у Морачу у Зетско-бјелопавлићкој равници, близу зимским центрима на сјеверу Црне Горе и љетовалиштима на Јадранском мору.
Подгорица се налази близу остатака римског града Доклеје. У средњем вијеку овдје је постојало насеље које се звало Рибница, а под овим именом град се први пут спомиње 1326. Подгорица је од 1878. ушла у састав Књажевине Црне Горе. Након Другог свјетског рата постала је административно сједиште Социјалистичке Републике Црне Горе, када се од 1946. звала Титоград у част Јосипу Брозу Титу. Данашњи назив је враћен 1992. након распада Југославије, у саставу Републике Црне Горе.
Привреда Подгорице лежи на мјешавини индустрија, уз предност производње, трговине и услуга. Град је забиљежио успон у ИКТ сектору, уз појаву бројних стартап и технолошких предузећа. Такође је образовни центар земље, као и сједиште Универзитета Црне Горе. Подгорица представља чвориште саобраћајне мреже Црне Горе, са широким друмским и жељезничким системом и оближњим аеродромом Подгорица. Изабрана је за европску пријестоницу младих 2028.
Географија мини|лево|Ријека Морача у Подгорици|left
Подгорица се налази у централном дијелу Црне Горе. Област је испресецана ријекама, а сам град се налази 15 km сјеверно од Скадарског језера. Ријеке Морача и Рибница теку кроз град, док у близини протичу Зета, Цијевна, Ситница и Мареза. Са градњом тунела Созина Јадранско море је на свега пола сата вожње.
Насупрот већем дијелу Црне Горе, Подгорица лежи у равници на сјеверном крају Зетске равнице. Једини изузетак су брда која надгледају град. Најважније брдо је Мало Брдо (205 м), које се уздиже изнад Момишића. Остала брда су Горица, Веље брдо, Љубовић и Чардак. Ова брда су сувише стрма да би се на њима могло градити и тиме ограничавају ширење града.
Клима У Подгорици влада измијењена средоземна клима са топлим и сувим љетима и хладним зимама. Иако је град на само 50 -{km}- од Јадранског мора, близина Динарских планина на сјеверу мијења његову климу. Просјечна количина падавина је 1.544 mm. Температура прелази 25°C током око 135 дана у години, а средња дневна температура је 16,4°C. Број кишних дана је 115, а јак ветар дува отприлике током 60 дана. Периодични, али јак сјеверни ветар има утицај на климу зими тако што изазива осјећај да је температура неколико степени нижа.
Подгорица је нарочито позната по изузетно топлим љетима: температуре преко 40°C су честе током јула и августа. Највиша забиљежена температура од 45,8°C измјерена је 16. августа 2007. Снијег је ријетка појава у Подгорици. Пада око два до три пута годишње, и ријетко се задржи неколико дана. Рекордна висина снијега у Подгорици измјерена је у фебруару 2012. године када је висина снијежног покривача била 63 cm.
Историја мини|лево|200п|План остатака зидина тврђаве Рибница (по цртежу А. Дерока).
Подгорица је раскрсница неколико историјски важних путева, близу ријека Зете, Мораче, Цијевне, Рибнице и Ситнице, у долини Скадарског језера и близу Јадранског мора, у плодној низији са пријатном климом. Најстарија људска насеља су из праисторије; најстарији физички остаци су из касног каменог доба. У илирском периоду, подручје Зетско-бјелопавлићке низије су насељавала племена Лабеати и Доклеати. Лабеати су заузимали подручје од Скадра до данашње Подгорице и сазидали су тврђаву Медун (Метеон). Доклеати су такође живјели у подручју ријеке Зете и захваљујући повољном географском и путном положају, економски су се брзо развијали. Њихово највеће насеље је била Доклеа, град око 3 -{km}- сјеверозападно од данашње Подгорице. мини|299x299п|Сахат-кула је међу ријетким грађевинама у Подгорици из времена прије Другог свјетског рата У римско доба на подручју данашње Подгорице постојала су три урбана центра: Алата, Бирзиминиум и Доклеа. Са падом Римског царства и доласком првих словенских и аварских племена, у околини се дешавају многи крупни догађаји. Временом су старе тврђаве изгубиле свој значај и саграђени су нови градови. Са насељавањем овог подручја, Словени су створили нову државу, прихватили хришћанство и феудални поредак. Словенска племена у овом подручју су била у сталном рату са Византијом и покушавала су да оснују своју државу. Резултат овога је било оснивање новог насеља које је добило име Рибница по реци на којој је саграђено. Први помен Рибнице је за вријеме владавине српске династије Немањића, пошто је родоначелник ове династије Стефан Немања рођен у Рибници. Значај Рибнице је био у њеном значају као раскршћа у комуникацији за западом.
Назив Подгорица употребљен је први пут 1326. године у судском документу которске архиве.Историја Подгорице Овај трг се налазио у Подлушкој жупи, али је име добио по сусједној Горској жупи у близини које, односно, „испод“ које се налазио. Такође, припадао је и средњовјековној Горњој Зети. Касније, у XIV вијеку, економски је ојачао: трговачке везе између Дубровника и државе Немањића, добро развијене у то време, су ишле до трга Подгорице, кроз Требиње и Никшић. Ово је убрзало развој трга и повећало војни значај. Турско освајање Подгорице 1474. године је прекинуло овај процват. Турци су саградили велику утврду у Подгорици, која је од од трговачке постаје — постала главна база за одбрану и напад на околна немирна племена. Градско утврђење је издржало све нападе све до 1878. године, када су га освојили Црногорци. У сагласности са одлуком Берлинског конгреса, Подгорица је припала Црној Гори, што је означило крај четворовековне турске владавине. Град се брзо развијао као трговачко сједиште. Године 1902. основана је фабрика дувана, прво значајније привредно предузеће, а двије године касније Зетска штедионица, која ће убрзо прерасти у Подгоричку банку.
лево|мини|Књига Зећанина из Подгорице Неше Станића из 1912., Споменица сјени Подгоричких Срба.
Први свјетски рат је означио крај брзог развоја Подгорице, до тада највећег града тек проглашене Краљевине Црне Горе. Град је 1916. окупирала Аустроугарска и држала га до 1918. Након савезничког ослобођења, у граду је 26. новембра 1918. одржана Подгоричка скупштина на којој је донесена одлука о приступању Црне Горе Краљевству Срба, Хрвата и Словенаца. Између два свјетска рата, број становника Подгорице се кретао око 13.000 лица.
"Беспризорни" у Подгорици, дјечаци препуштени улици, називани су Цикотићи, што је термин који означава "префриганог, досетљивог и духовитог дечка".
Подгорица је претрпела велика разарања током Другог свјетског рата, пошто је била бомбардована преко 70 пута, што је изазвало смрт преко 4.100 особа. Град су ослободили партизани 19. децембра 1944. године.
десно|мини|Споменик Партизану-борцу
У социјалистичкој Југославији, под именом Титоград, град је 13. јула 1946. постао главни град СР Црне Горе умјесто Цетиња. Услиједио је период још бржег развоја: становништво града се драматично увећало, град је био значајно индустријализован, побољшана је инфраструктура, основане су здравствене, образовне и културне установе. Град је постао комерцијални, друштвено-економски и културни центар републике. Напредак је још једном заустављен због распада СФРЈ током 1990-их. Име Подгорица је враћено на референдуму 2. априла 1992.
Ратови су заобишли Црну Гору, али је цијела држава трпела економске посљедице. Период стагнације је трајао током 1990-их, а привреда је почела да се опоравља почетком 21. вијека. Послије референдума о независности 2006. Подгорица је постала главни град независне Црне Горе. У њој се налази сједиште Владе и Скупштине.
Административна подјела Град Подгорица се пре 2018. године састојао од ужег градског језгра и двије градске општине, Голубовци и Тузи. Одлуком скупштине Црне Горе, Тузи су од 2018. године постали самостална општина, а 2022. године, одлуком Скупштине Црне Горе некадашња градска општина Голубовци је издвојена као самостална општина Зета.
мини|Зграде у насељу Блок 5
мини|Четврти Загорич, Златица и Маслине
мини|Булевар 21. мај у насељу Доња Горица
Цела општина Подгорица је подељена у 57 мјесних заједница, а градске четврти су:
Центар Преко Мораче Блок 5 Блок 6 Толоши Момишићи Горња Горица Доња Горица Под Горицом Загорич Златица Маслине Муртовина Коник Побрежје Врела Рибничка Стари Аеродром Драч Дахна Стара Варош Забјело Тушки пут
Становништво Становништво у Подгорици је веома хетерогено, уз црногорску већину, а у посљедња три пописа, примјећен је пораст у броју становника, нарочито Срба.
Привреда Зграда Централне банке Црне Горе|мини Подгорица није само административни центар Црне Горе већ и њен главни економски покретач. Највећи дио црногорских финансијских предузећа се налази у Подгорици.
Прије Првог свјетског рата, привреда Подгорице се заснивала на трговини и занатству, што је остало из времена дуге турске владавине. Послије Другог свјетског рата, Титоград је постао главни град Црне Горе и доживео је брзу урбанизацију и индустријализацију. У граду и његовој околини су основане фабрике за прераду алуминијума, дувана, текстила, вина и грађевинске фирме.
Због распада Југославије Подгорица је остала без тржишта, сировина и средстава да инвестира и модернизује своју привреду. Ово је довело до пада вредности многих предузећа, од којих су нека затворена. Она која су преостала су приватизована и углавном су се опоравила. Комбинат алуминијума Подгорица (у власништву Русала) и АД Плантаже (производња вина и алкохолних пића) су највећа предузећа у Подгорици.
Почетком 21. вијека финансијски и услужни сектор у Подгорици се брзо развио. У граду се налазе двије црногорске берзе, као и већина црногорских банака је смјештена у граду. Привредне активности у Подгорици су се углавном преусмерили са тешке индустрије у сектор телекомуникација, грађевинарства и банкарства. Инвеститори и стране компаније који су отворили своја представништва у Подгорици су значајно допринели расту и уношењу разноликости у економију града. Као споредни ефекат знатно су порасле цене грађевинског земљишта.
Саобраћај мини|У близини Подгорице налази се мост Морачица Некада је услугу градског превоза пружало само Градско саобраћајно предузеће, јавно предузеће у власништву града. Предузеће је банкротирало почетком 21. века, после чега је градски превоз пружало двоје приватних превозника. Градски јавни превоз је поново уведен, док приватни превозници возе под именом Градски саобраћај.
Железничка станица у Подгорици се налази близу центра града. Главна жељезничка веза града је пруга Београд-Бар. Подгорица је такође повезана са Скадром и Тираном, али ова линија се не користи већ неко вријеме, док нова електрификована пруга, једна од најмодернијих у региону, повезује Подгорицу са другим највећим црногорским градом и индустријским центром, Никшићем.
Култура Мало је споменика културе сачувано, с обзиром на разарања из Другог свјетског рата. Из турског периода сачувана је Сахат-кула из 18. вијека, двије од некадашњих шест џамија (Османагића и Догањска), као и уске улице око њих које сачињавају Стару варош. мини|Црногорско народно позориште мини|Градска кућа мини|Споменик првом Србину штампару Божидару Вуковићу у Подгорици
Подгорица је дом бројних црногорских културних установа и догађај. У њој се налази Црногорско народно позориште и Градско позориште, у чијем склопу се налази Дечје позориште и позориште лутака. Иако није богата музејима и галеријама као историјска краљевска пријестоница Цетиње, постоји неколико значајних музеја: Музеј града Подгорице чува богату баштину Подгорице. Основан је 1950. и подељен је у четири категорија: археолошку, етнографску, историјску и културно-историјску. У њему се налази предмети из илирског и римског периода. Центар за археолошка истраживања је основан 1961. Његов задатак је да чува, класификује, обнавља и приказује археолошка налазишта. У Подгорици се налази око 250 археолошких локалитета.