Аустенит (по 1843-1902) је интерстицијски чврсти раствор угљеника у површински центрираној кубној решетки железа, (ПОВЦК) (). Настаје перитектичком реакцијом: L+δ→γ. Структура и својства
мини|250п|лево|Алотропи гвожђа; алфа гвожђе и гама гвожђе Аустенит кристалише у површински центрираној кубној решетки, и поседује максималну растворљивост угљеника до 2.14 масених процената (зависно од литературе максимална растворљивост угљеника варира од 2 до 2,14 масених процената). Микроструктурно Аустенит поседује релативно ниску тврдоћу и немагнетичан је. Врсте челика које поседују аустенитну микроструктуру на собној температури су Нерђајући челици.
Легирајући елементи који фаворизују стварање аустенита Легирајући елементи који стабилизују аустенитну модификацију поређани према свом утицају су: никл (Ni), угљеник (C), кобалт (Co), манган (Mn) и азот (N). Код челика код којих је утуцај легирајућих елемената који фаворизују стабилизацију аустенита умањен присуством елемената који фаворизују стварање ферита долази од распада аустенита на око 723°C у перитектичкој реакцији.
Погледај Мартензит
Спољашње везе Колекција слика и филмова о аустениту и фериту (изузетно едукативно). Fe-Fe3C phase diagram Утицај легирајућих елемената на особине челика
Литература: H. Schuman, H. Oettel, "Metallografie", WILEY-VCH Verlag GmbH & Co. KGaA, Weinheim, 2005
Категорија:Металургија Категорија:Челик Категорија:Легуре железа