Палата Албанија, оригинално Палата Хипотекарне банке Трговачког фонда или Палата Трговачког фонда, је први облакодер у Београду. Налази се у средишту града, на углу Коларчеве и Кнез Михаилове улице. Изграђена је на основу конкурсног пројекта Бранка Бона и Милана Гракалића, из 1938. године. Објекат је завршен 1939. године по пројектима Миладина Прљевића и конструктора инж. Ђорђа Лазаревића.Завод за заштиту споменика културе града Београда, Каталог непокретних културних добара на подручју града Београда (05.04.2016) Дуго је била највиша зграда, доминирајући објекат модерне архитектуре на гребену Београда и висински регулатор просторне композиције дуж читавог потеза Теразије–Славија.

Палата Албанија има 13 надземних и четири подземна спрата, висока је 53 и укупне је површине 8.000. У време изградње био је други по висини небодер југоисточне Европе, Балкана и Краљевине Југославије (највиши је био Неботичник, изграђен 1933. висине 70).

Историја Кафана Надимак је добила по истоименој кафани Албанија из 1860. године, која се налазила на месту данашње палате. Београд су у 19. веку сачињавале претежно приземне и неке једноспратне грађевине, док су утицаји са запада тек почињали да се осећају, као и свест о стварању националног стила у архитектури. Тако је настала и кафана Албанија, која се састојала од подрума, приземља и једног спрата. Средином тридесетих година 20. века, приликом инспекцијског прегледа, остао је записан извештај у коме је изражен општи утисак о њеном запуштеном стању, као и закључак да се она поправком неће моћи довести у ред. Љигава маса од блата, органских материја и разних течности прекривале су под кафане. Кухиња је била тескобна, ниска, мрачна и несигурна против пожара, док се на једном прозору налазио ћевабџијски роштиљ, а у подруму су носећи зидови били од ломљеног камена са блатом. И поред лошег стања у коме се кафана налазила, она је представљала омиљено стециште старих Београђана, већина је свраћала због друштва, па им није сметао њен лош спољашњи, а ни унутрашњи изглед. Један од честих гостију тада, био је и Бранислав Нушић, који је, уверен да ће кафана заувек остати на свом месту, једном приликом записао:

мини|усправно|лево|Палата Албанија, Миладин Прљевић

Кафана је срушена одмах после поноћи 17. октобра 1936. године. Мада је општина још пре тога укинула воду и струју, све до тренутка када су ватрогасци почели да скидају прозоре, у кафани су се послуживали гости. Цео догађај је пратио велики број Београђана, који су се враћали са вечерњих биоскопских представа.. На имању Албаније, осим ове кафане налазили су се и други закупци: кафаница Мала касина, ракиџиница, дуванџиница, часовничарска, галантеријска и друге радње, које су срушене истог, или неколико дана касније, а око педесетак људи је тада остало без посла."Време", 30. окт. 1936

Плац усправно|мини|Палата Албанија ноћу Земљиште на коме се некада налазила Албанија, површине 575 продато је у новембру за тадашњих баснословних 8 милиона југословенских краљевских динара Хипотекарној Банци Трговачког фонда. Наведена сума била је исплаћена директним наследницима (Симићи и остали) оригиналног власника овог плаца - Крсте Томановића који је исти стекао 1860. г."Политика", 28. новембар 1936, , "Најскупљи плац у Београду", чланак о продаји земљишта на коме су се налазиле, до њиховог рушења, кафане "Албанија" и "Мала Касина";Перуничић, др Бранко "Управа Вароши Београда 1820-1912”, Музеј Града Београда, 1970, pp. 442 и 488/40.

Тек две године касније био је расписан конкурс за изградњу вишеспратнице на том месту, у међувремену је, децембра 1937, подизан рекламни павиљон.Време, 7. дец. 1937, . digitalna.nb.rs Конкурс за идејне скице је расписала Хипотекарна банка Трговачког фонда у Београду 14. јануара 1938. године, рок за предају радова био је до 28. фебруара, а извештај комисије је урађен 6. априла исте године. На конкурс су се пријавиле 84 архитекте, али нико није добио прву награду. Додељена су друга и две треће награде, два решења су предвиђала конкавни облик према Теразијама. Награда решењу које је на крају спроведено је повучена јер аутори нису имали школске квалификације."Политика", 6. април 1938

Грађевински одсек је одобрио планове за зидање 26. јула 1938, али због премашене висине планови су поднесени Министарству грађевина. Предузимачи су могли подносити понуде до 10. августа."Политика", 27. јул 1938

Градња Градња је започела 16. јула 1938, трајала је до 20. октобра 1939. године До фебруара 1939. се стигло до трећег спрата, захваљујући благој зими,"Политика", 22. феб. 1939 скеле су скидане у децембру.Време, 8. дец. 1939, . digitalna.nb.rs Зграда је грађена у стилу српског модернизма: безорнаментална фасада, слободна основа, вертикална наглашеност, равно завршена пета фасада, али поседује и извесне декоративне и функционалне специфичности у стилу ар декоа.

Основа грађевине развијена је у складу са њеном позицијом на углу улица. Монументални габарит са конвексним угаоним решењем куле од 11 спратова и нижим крилима, ослоњен је на својеврсни постамент са конкавним угаоним делом кога чине нивои приземља и мезанина. У хармоничну укомпоновану фасаду унете су одређене иновације попут алузије на стварање ефекта армирано-бетонске конструкције, надстрешнице органски повезане са мезанином која поред декоративне има и функционалну улогу, као и степенасто каскадирање маса, што даје декоративни ефекат својствен архитектури ар декоа. Посебну вредност палате чине конструктивни систем од висококвалитетног материјала и оплата фасаде, првобитно обложена зеленкастим италијанским мермером „ћиполином“, а након рата плавичасто-сивим мермером.

Иако највиша зграда, Албанија није била и највиши објекат у Београду. Ту титулу је од 2. јуна 1938. године носио Шкодин торањ, торањска конструкција за егзибиоционе падобранске скокове подигнута на Београдском сајму. Тек када је у новембру 1945. године срушен 74 висок торањ, 21 нижа Албанија постаје и највиши објекат у граду.

Палата мини|усправно|Палата Албанија 1944. Палата је 1944. године била погођена бомбом тешком пола тоне током савезничког бомбардовања у Другом светском рату, јер се у њој тада налазио главни штаб Организације Тот, а подземље претворено у противавионско склониште за високе немачке функционере. Том приликом у склоништу су изгинули сви Немци, али је армиранобетонска конструкција издржалаМилица Церанић: Лепотица на челу улице („Политикин забавник“, 10. август 2007) и није претрпела веће оштећење. Дана 20. октобра 1944. године, на згради је истакнута југословенска застава са петокраком као знак да су Народноослободилачка војска Југославије и Црвена армија ослободиле Београд од немачких окупационих снага.Како је ослобођена Палата „Албанија“ („Политика“, 19. октобар 2015)

Палата Албанија, у време подизања сматрана је једним од најуспелијих архитектонских, урбанистичких и скулпторалних решења у градитељској пракси Београда, која је одмах по изградњи стекла признање стручне јавности. Као једно од најзначајнијих остварења југословенске модерне архитектуре, 1984. године је утврђена за споменик културе.Завод за заштиту споменика културе града Београда, досије споменика културе Палата „Албанија“

Референце

Литература

Алфиревић, Ђорђе. Експресионизам у српској архитектури. Београд: Орионарт, 2016.

"Политика", 28. новембар 1936, , "Најскупљи плац у Београду", чланак о продаји земљишта на коме су се налазиле, до њиховог рушења, кафане "Албанија" и "Мала Касина".

Спољашње везе

Упознајте Београд: Завирите у палату "Албанија", први београдски облакодер и Нушићеву омиљену кафану Републички завод за заштиту споменика културе - Београд Листа споменика „Албанија“ на чудним темељима („Вечерње новости“, 25. јун 2014) „Декоративно осветљење палате 'Албанија'“ , 13.9.2010. Палата „Албанија” — први облакодер Балкана (7. август 2017) "Време", 28. апр. 1939. једна фотографија из времена градње

Категорија:Грађевине на Старом граду (Београд) Категорија:Палате у Београду Категорија:Знаменитости Београда Категорија:Споменици културе Београда Категорија:Облакодери у Београду Категорија:Настанци у Србији 1939. Категорија:Ар деко