Душан Т. Батаковић (Београд, 23. април 1957 – Београд, 27. јун 2017) био је српски историчар и дипломата. Батаковић је био директор Балканолошког института САНУ и амбасадор СРЈ, СЦГ и Србије у Грчкој, Канади и Француској.
Биографија Студије историје завршио је на Филозофском факултету у Београду 1982, где је и магистрирао 1988. Докторске студије (1991 — 1996) завршио је на Сорбони IV у Паризу где је у јануару 1997. докторирао с тезом Француска и стварање парламентарне демократије у Србији 1830–1914. ().
У Историјском институту радио је од 1983. до 1992, када прелази у Балканолошки институт САНУ. Члан уредништва Књижевне речи (1985—1989), Задужбине (1990—1994) и Књижевних новина (1991—1998). Члан Управног одбора Српске књижевне задруге, и члан Председништва СКЗ (1996—1999). Од априла 1998. на Филозофском факултету у Београду предаје Увод у историјске студије и Општу историју новог века. После мандата амбасадора у Грчкој (2001–2005), Батаковић је у јулу 2005. именован за саветника председника Србије, а у октобру исте године изабран за директора Балканолошког института САНУ, главног уредника годишњака и посебних издања Института. У септембру 2008. изабран је изабран и за председника српског комитета Међународне асоцијације за проучавање југоисточне Европе (). Члан Државног преговарачког тима о будућем статусу Косова и Метохије од новембра 2005 до јула 2007. Батаковић је у јулу 2007, указом председника Србије, именован за амбасадора Србије у Канади, а у јануару 2009. за амбасадора Србије у Француској. Шеф делегације Србије при Међународном суду правде у Хагу (2009—2011).
Уз серију предавања на више европских и америчких универзитета, Батаковић је, у оквиру Фондације за европску историју и цивилизацију (), са седиштем у Паризу, био представник Балкана у жирију за Европску награду из историје (1995–2000).
Батаковић је објавио и приредио већи број монографија, зборника чланака, мемоара и грађе и преко стотину научних радова. Његова истраживања посвећена су српско-албанским односима, проучавању утицаја религије и идеологије на балканске и јужнословенске национализме, европским оквирима српске историје, француско-српским односима, као и утицају комунизма на развој Србије. Његова синтеза о прошлости југословенског простора () у списку је литературе на основним и постдипломским студијама на француским универзитетима, као и на франкофонским универзитетима у Швајцарској, Белгији и Канади. Нова историја српског народа, коју је Батаковић приредио и написао уз сарадњу још тројице српских историчара, преведена је најпре на корејски језик 2000. г. у Сеулу, а на француски 2005. (). Приредио је за штампу Мемоаре армијског генерала Панте Драшкића и Дневник из балканских ратова српског посланика у Петрограду Димитрија Поповића.
Уз монографије на француском језику (; ), у међународној литератури су редовно цитиране и његове монографије на енглеском језику: , као и историја босанскохерцеговачких Срба, .
Аутор документарне телевизијске серије Црвено доба, историјског серијала у пет наставака, Батаковић је, уз сарадњу млађих историчара, кроз бројна сведочења жртава и њихових потомака, обрадио феномен црвеног терора, комунистичких злочина у Србији и Црној Гори (1944—1947).
Од марта 2009. до децембра 2012. године био је амбасадор Републике Србије у Француској. Са позиције амбасадора у Француској, дао је велики допринос побољшању српско-француских односа.
Године 2010. Батаковић је изабран за члана Светске академије уметности и науке ().
У фебруару 2013. године Батаковић је поново изабран за директора Балканолошког института САНУ.
Преминуо је 27. јуна 2017. године у Београду.
Одликовања
Награда или одликовањеДржава60п Орден Карађорђеве звезде, командирОбележено 25 година постојања Крунског савета Краљевски дом Карађорђевића60pxОрден Белог орла, велики крстКраљевски дом Карађорђевића60pxОрден академских палми, официрpage=news&lang=srp&subaction=showfull&id=1276851297&archive=&start_from=&ucat=1& Ambasada Republike Srbije u Parizu , Приступљено 2. 4. 2013. Француска 60px Орден феникса, велики крстBlic Online | Stara arhiva, Приступљено 2. 4. 2013. Грчка
Одабрана дела
Аутор четири поглавља у: Косово и Метохија у српској историји, Београд: Српска књижевна задруга, 1989. Немачки превод: Kosovo und Metochien in der serbischen Geschichte, Lausanne: L'Age d'Homme 1989. Француски превод: Le Kosovo-Metohija dans l'histoire serbe, Lausanne: L'Age d'Homme 1990.
, e perktheu nga anglishtja Maklen Misha, Tirane, Botimet IDK, 70 стр. , Paris, CNRS Editions 570 стр.
, перевод с сербского Д. Кокотович, Екатеринбург : Издательство Уральского университета, 399. стр. , Institute for Balkan Studies SASA, Belgrade 308 p.
. Edited by Dušan T. Bataković, Belgrade: National Library of Serbia 374 str.
Као коаутор
са Николом Б. Поповићем:
Као уредник
, Institut des Etudes Balkaniques, Académie serbe des Sciences et des Arts, Belgrade 613. стр. , Belgrade, Institute for Balkan Studies, Serbian Academy of Sciences and Arts, 364 стр. , N. Von Ragenfeld-Feldman & D. T. Batakovic (editors), San Francisco & Belgrade 140 p.
Референце
Литература
Спољашње везе
Dušan T. Bataković, historian - лични сајт Д. Т. Батаковића
Serbian Government and Essad Pasha Toptani , Dusan T. Batakovic - цео текст књиге Балканолошки институт САНУ - званични сајт Института Душан Батаковић: Намећу нам комплекс ниже вредности („Блиц”, 9. август 2015) Од Заховог „Плана” до Гарашаниновог „Начертанија” („Политика”, 10. април 2016)
Категорија:Рођени 1957. Категорија:Умрли 2017. Категорија:Дипломате из Београда Категорија:Историчари из Београда Категорија:Српски историчари Категорија:Амбасадори СР Југославије Категорија:Амбасадори Републике Србије Категорија:Доктори историје Категорија:Носиоци Ордена Карађорђеве звезде Категорија:Оснивачи и чланови Адлигата Категорија:Сахрањени на Новом гробљу у Београду