Јара Рибникар (рођ. Хајек; ; Храдец Кралове, 23. август 1912 — Београд, 30. април 2007) била је књижевница, преводитељка и учесница Народноослободилачке борбе.
Биографија Рођена је 23. августа 1912. године у месту Храдец Кралове, у Чешкој Бохемији, тада у Аустроугарској, а данас у Чешкој Републици.
Била је ћерка Емила Хајека, директора Музичке школе СтанковићВук Петровић, „О Чесима и њиховим потомцима у Србији јужно од Саве и Дунава“, Beograd, Чешка беседа Београд, 2015 и друга супруга Владислава Рибникара, директора "Политике". Радничком покрету је приступа 1939. године.
После окупације Краљевине Југославије, 1941. године извесно време је вршила курирску службу за Централни комитет Комунистичке партије Југославије. Заједно са мужем Владиславом радила на „Информативном билтену“. У Народноослободилачкој борби учествовала је од 1941. године. Маја 1943. године прешла је на ослобођену територију. Била у агенцији ТАНЈУГ, од њеног оснивања 1943. године.Блиц: Преминула Јара Рибникар, Приступљено 4. 5. 2013. Током рата је водила југословенски Црвени крст:CS:Emil Hájek и била је у Титовом штабуVšechna ti čest, člověčeDienstbier, J.: Od snění k realitě, s. 210. Била је комунисткиња и левичарка све до своје смрти, а 90-их је била чланица Југословенске левице.
Била је председница Удружења књижевника Србије и посланица Већа народа Савезне скупштине СФРЈ. Била је једна од оснивача и прва председница Друштва српско-чешког пријатељства које је краткотрајно деловало у Београду 1991. године. Добитница је Седмојулске награде, Награде Иван Горан Ковачић, награде „Форума“ и награде Удружења књижевника Србије.
Преминула је 30. априла 2007. године у болници „Др Драгиша Мишовић“. Њен син је Дарко Рибникар. Њен сестрић је био чехословачки министар иностраних послова Јиржи Динстбир.
Носитељка је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су — Орден Републике са златним венцем, Орден братства и јединства и Орден за храброст.Ко је ко у Србији 1991, Београд 1991. страна 407, текст „Рибникар Е. Јара“
Дела Написала је неколико романа, више књига мемоарске прозе и збирки приповедака и песама: Иду дани, ноћи, дани (песме), 1952 (под псеудонимом Душанка Радак) Деветог дана (приповетке), 1953 Недовршен круг (роман), 1954 Зашто вам је унакажено лице (роман), 1956 Ларго (приповетке), 1957 Бакаруша (роман), 1961 Победа и пораз (роман), 1963 Ти (роман), 1963 Ја, ти, ми (3 романа), 1967 Јан Непомуцки (роман), 1969 Међу нама (приповетке), 1973 Привиђења (роман), 1976 Кратко београдско пролеће (роман), 1977 Живот и прича -{I}- и -{II}- (мемоарска проза), 1979 Изабрана дела (4 књиге: Јан Непомуцки; Ја, ти, она; Живот и прича -{I}- и -{II}-; Живот и прича -{III}-, 1986 Живот и прича -{IV}- (мемоарска проза), 1988 Дете из Храдеца (мемоарска проза), 1990 Живот и прича -{V}- (мемоарска проза), 1995 Породичне приче (роман), 1995 Женске љубавне приче, 1997 Роман о Т. М. (роман), 1998 Скретница (роман), 2001
Преводи Сол Белоу: Хендерсон, краљ кише (роман), 1962 Савремена чехословачка поезија, избор (заједно са Десанком Максимовић), 1962 Сол Белоу: Не пропусти дом (роман), 1990 Витјеслав Незвал: Равнодушни посматрач (приповетке), 1963 Рихард Вајнер: Равнодушни посматрач (приповетке), 1974 Вилем Завада: Трава на рушевинама (избор песама), 1977 Јарослав Сајферт: Изабране песме (заједно са Иваном В. Лалићем), 1984
Референце
Спољашње везе
In memoriam; Јара Рибникар („Данас“, 3. мај 2007) Преминула Јара Рибникар („Блиц“) Преминула Јара Рибникар („Политика“, 3. мај 2007) Десет година од смрти Јаре Рибникар („Политика“, 2. мај 2017)
Категорија:Рођени 1912. Категорија:Умрли 2007. Категорија:Рибникар Категорија:Чеси у Србији Категорија:Југословенски партизани Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941. Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби Категорија:Српски књижевници Категорија:Посланици Скупштине СФРЈ Категорија:Добитници Седмојулске награде Категорија:Добитници Награде Милица Стојадиновић Српкиња Категорија:Чланови Централног одбора АФЖ Категорија:Носиоци Ордена Републике