Карло Педерсоли (; Напуљ, 31. октобар 1929 — 27. јун 2016), професионално познат као Бад Спенсер (), био је италијански глумац, продуцент и сценариста те професионални пливач и ватерполиста. Познат је по улогама у акционим комедијама са својим дугогодишњим филмским партнером Теренсом Хилом односно шпагети вестернима који су били популарни година двадесетог века. Двојац је „стекао светски углед и придобио пажњу милиона гледалаца”. Спенсер и Хил су се заједно појавили у, продуцирали и режирали преко 20 филмова.
Док је био успешан пливач у младости, стекао је и диплому правника и регистровао неколико патената. Спенсер је такође постао цертификовани пилот комерцијалних авиона и хеликоптера те је подржавао и финансирао многе дечје добротворне организације, укључујући „Спенсеров фонд за стипендије” ().
Почеци Карло Педерсоли, син Алесандра Педерсолија и Розе Факети, рођен је 31. октобра 1929. године у Санта Лучији, историјском града Напуља, у истој згради као и писац Лучано де Крешенцо. Педерсоли је кренуо у основну школу 1935. године, заједно са Де Крешенцом. Бавио се различитим спортовима, а нарочито пливањем — спортом у ком је освојио неколико награда. Због очевог посла, 1940. године се преселио у Рим, где је похађао средњу школу и учланио се у пливачки клуб. Школу је завршио са непуних 17 година, и то највишим оценама, а потом је уписао Римски универзитет Сапијенца на ком је студирао хемију. Јануара 1947. године, са породицом се преселио у Јужну Америку, те је због тога био приморан да напусти своје студије. Од 1947. до 1949. године је радио у италијанском конзулату у Ресифеу (Бразил), где је научио да течно говори португалски.
Пливачка и ватерполо каријера
Педерсоли се вратио у Италију 1949. године да би у Риму за Сочета спортива Лацио нуото () заиграо ватерполо и освојио италијанско пливачко првенство у слободном стилу и тимској мешовитој штафети (). Као професионални пливач у својој младости, Спенсер је постао први Италијан који је препливао 100 m слободним стилом за мање од једне минуте (59,5 -{s}-), 19. септембра 1950. године у Салсомађореу. Међународни дебитантски наступ имао је 1949. године, а годину после позван је да учествује на европском првенству у Бечу где је пливао у два финала (пласирао се као пети на 100 m и четврти у штафети 4 × 200 m).
На Медитеранским играма 1951. у Александрији (Египат), освојио је сребрну медаљу у истој дисциплини слободног стила на 100 m. Педерсоли је учествовао на Летњим олимпијским играма 1952. у Хелсинкију (Финска), те је дошао до полуфинала у слободном стилу на 100 m (58,8 -{s}- квалификације, 58,9 -{s}- полуфинале). Четири године после, у Мелбурну (Аустралија) такође је дошао до полуфинала у истој категорији (58,5 -{s}- квалификације, 59,0 -{s}- полуфинале).
Лета 1960. године је учествовао на летњим олимпијским играма у Риму.
Као ватерполиста, освојио је италијанско првенство 1954. године са С. С. Лациом, те златну медаљу на Медитеранским играма 1955. у Барселони (Шпанија) са италијанским националним тимом. Његова пливачка каријера се нагло завршила 1957. године.
Дана 17. јануара 2005. године је награђен „Златним кајманом” () од стране Италијанске пливачке федерације (). 24. јануара 2007. године је од председника Италијанске пливачке федерације Паола Барелија добио диплому пливачког и ватерполо тренера.
Глумачка каријера Прва филмска улога Педерсолија била је у Том духу мога мужа (), италијанској комедији снимљеној 1949. и објављеној 1950. године.
Потом је 1951. године играо члана преторијанске гарде у Кво вадису (), епском филму који је направио МГМ и режирао Мервин Лерој. Током и дела је радио на мањим италијанским пројектима, укључујући филм Марија Моничелија по имену Херој нашег времена (), где је играо са Албертом Сордијем, те ратним филм из 1954. године Људски торпедои () са Рафом Валонеом.
Током и дела , Спенсер се појавио у неколико италијанских филмова, али „његова каријера је била стриктно нискобуџетна све до краја ”.
Године 1960, после летњих игара, Педерсоли се венчао са Маријом Амато, ћерком италијанског филмског продуцента Ђузепеа Амата. Потписао је уговор за -{RCA Records}- да би писао текстове за певаче као што је Орнела Ванони и Нико Фиденко, те стварао филмску музику. Након неколико година, рађа му се син Ђузепе (1961), а потом и ћерка Кристијана (1962); уговор за -{RCA}- истиче, а умире му и таст (1964). Педерсоли је након овог свега постао продуцент документараца за национални јавни емитер -{RAI}-.
Филмски режисер Ђузепе Колици му је 1967. понудио улогу у Бог прашта... ја не! (). На сету је Педерсоли упознао другог тада мало познатог младог глумца Марија Ђиротија (Теренс Хил). Иако је Теренс Хил Спенсера срео и пре — 1959. године, на сету Ханибала () — они су постали филмски дуо тек осам година после. Филмски режисер је питао двојицу глумаца да промене своја имена јер су звучала ’преиталијански’ за један филмски вестерн: Педерсоли је одабрао Бад Спенсер, име Бад по пиву „Бадвајзер” (, ) и презиме Спенсер по глумцу Спенсеру Трејсију.
Док је Хил као лик био агилне и младалачке нарави, Спенсер је увек играо „флегматичне, мрзовољне снагаторе са благим, наивним дечјим смехом и златним срцем”. Свеукупно гледајући, Хил и Спенсер су радили заједно на преко 20 филмова, укључујући: Ханибал (, ); 1959 /као Карло Педерсоли заједно са Мариом Ђиротијем/ Бог прашта... ја не! (, ); 1967 /први пут да Бад Спенсер сарађује са Теренсом Хилом/ Ас у рукаву (, ); 1968 Брдо чизама (, ); 1969 Зову ме Тринити... (, ); 1970 Црни пират (, ); 1971 ... још увек ме зову Тринити (, ); 1971 ... јаче, момци! (, ); 1972 Пазите да не буде гужве (, ); 1974 Два мисионара (, ); 1974 Борба са криминалом (, ); 1977 Глава или писмо (, ); 1978 Крокодил и његов нилски коњ (, ); 1979 Ко пронађе пријатеља, пронађе богатство (, ); 1981 Рођен спреман (, ); 1983 Добре ствари долазе учетворо (, ); 1984 Суперполицајци из Мајамија (, ); 1985 Неваљалци (, ); 1994
Филмови у којима је глумио само Спенсер укључују: Армија од 5 људи (, ); 1969 Бог с нама (, ); 1969 Можеш ти то... пријатељу (, ); 1972 Велико Стопало (, ); 1973 Звали су га Булдожер (, ); 1978 Ванземаљски шериф (, ); 1979 Ко зна зашто... свалите све на мене (, ); 1980 Банана Џо (, ); 1982 Бомбаш (, ); 1982 Суперфантађенио (, ); 1986
Многи од ових филмова имају алтернативне наслове, у зависности од земље и дистрибутера. Неки имају дуже италијанске верзије које су измењене за инострано тржиште. Ови филмови су донели популарност обојици глумаца, поготово у Европи. У интервјуу, Спенсер је рекао: „Теренс ми је као брат, а као [ни] браћа не слажемо се увек, а понекад зна да буде и давеж. [смех] ... наш је однос претпостављам одражен у нашим филмовима, али он може увек да рачуна на мене као и ја на њега. Увек смо уживали при заједничком раду, вероватно смо зато [и] направили толико филмова заједно.”
Глас Бада Спенсера у италијанским филмовима посуђивао је Глауко Онорато. Серђо Фјорентини је дубовао Спенсера у Неваљалцима () из 1994, До даске () из 1997, те серији Два супертипа у Мајамију (, ) од 1991. до 1993.
Спенсер је за неке од својих филмова написао комплетан а за неке делимичан сценарио. Његова каријера у играним филмовима се успорила након 1983. године, те преусмерила више на телевизију. Деведесетих година 20. века је глумио у телевизијској серији Грмаљ (). Аутобиографија му је објављена 2011. године. Такође, Спенсер је издао и кувар са својим омиљеним јелима.
Политичка каријера Године 2005, Спенсер се укључио у политику, неуспешно радећи као регионални канцелар у Лацију за партију Форца Италија. Спенсер је изјавио: „У свом животу, урадио сам све. Постоје само три ствари које нисам био — балетски плесач, џокеј и политичар. Знајући да прва два посла не долазе у обзир, ући ћу у политику.” Опозиција га је критиковала за укљученост у шоубиз политику ().
Лични живот Спенсер је оженио Марију Амато 1960. године, са којом је добио троје деце: Ђузепеа (1961), Кристијану (1962) и Дијаманте (1972). Након појављивања у ... јаче, момци! (), Спенсер је постао пилот млажњака и хеликоптера. Основао је Мистрал ер () 1984. године, компанију за ваздухопловну пошту која је такође транспортовала ходочаснике; касније је компанију продао Посте италијани () како би купио фабрику текстила која производи одећу за децу.
Смрт мини|Сахрана Спенсера у Риму мини|’Графит’ за Бада Спенсера (2016Filatorigát, Budapest)
Спенсер је умро у 87. години живота, 27. јуна 2016. године у Риму. Како је син Ђузепе Педерсоли изјавио, његов отац је „умро без болова у присуству своје породице и његова последња реч била је ’хвала’”. Надживела га је његова супруга, троје деце, петоро унучади и шесторо праунучади.
Филмографија Бад Спенсер је глумио у око 60 филмова, филмских серијала и ТВ серија; многа од његових остварења остала су веома запажена код публике свих узраста, а поготово у Европи.
| style="text-align:left;padding-left:0.5em;" | 1951. || Кво вадис || -{Quo Vadis}- (-{Quo Vadis}-) || краљевски стражар || као Карло Педерсоли |- | style="text-align:left;padding-left:0.5em;" | 1954. || Људски торпедо || -{Siluri umani}- (-{Human Torpedoes}-) || Магрини || као Карло |- | style="text-align:left;padding-left:0.5em;" | 1955. || Херој нашег времена || -{Un Eroe dei nostri tempi}- (-{A Hero of Our Times}-) || Фернандо || као Карло Педерсоли |- | style="text-align:left;padding-left:0.5em;" rowspan="2" | 1957. || Мамин син || -{Il Cocco di Mamma}- (-{Mamma's Boy}-) || Оскар || као Карло Педерсоли |- | Збогом, оружје! || -{Addio alle armi}- (-{A Farewell to Arms}-) || карабинијер || као Карло Педерсоли |- | style="text-align:left;padding-left:0.5em;" | 1960. || Ханибал || -{Annibale}- (-{Hannibal}-) || Рутарио || као Карло Педерсоли |- | style="text-align:left;padding-left:0.5em;" | 1967. || Бог прашта... ја не! || -{Dio perdona... io no!}- (-{God Forgives... I Don't!}-) || Хач Беси || |- | style="text-align:left;padding-left:0.5em;" rowspan="3" | 1968. || Данас мени... сутра теби || -{Oggi a me... domani a te}- (-{Today We Kill, Tomorrow We Die!}-) || О’Банион || |- | Изнад закона || -{Al di là della legge}- (-{Beyond the Law}-) || Џејмс Купер || |- | Ас у рукаву || -{I quattro dell'Ave Maria}- (-{Ace High}-) || Хач Беси || |- | style="text-align:left;padding-left:0.5em;" rowspan="3" | 1969. || Бог с нама || -{Gott mit uns}- / Dio è con noi (-{The Fifth Day of Peace}-) || Јелинек || |- | Армија од 5 људи || -{Un esercito di 5 uomini}- (-{The Five Man Army}-) || Мезито || |- | Брдо чизама || -{La collina degli stivali}- (-{Boot Hill}-) || Хач Беси || |- | style="text-align:left;padding-left:0.5em;" | 1970. || Зову ме Тринити... || -{Lo chiamavano Trinità...}- (-{They Call Me Trinity}-) || Бамбино || |- | style="text-align:left;padding-left:0.5em;" rowspan="3" | 1971. || Црни пират || -{Il corsaro nero}- (-{Blackie the Pirate}-) || Скал || |- | ... још увек ме зову Тринити || -{... continuavano a chiamarlo Trinità}- (-{Trinity Is Still My Name}-) || Бамбино || |- | Четири муве на сивом сомоту || -{4 mosche di velluto grigio}- (-{Four Flies on Grey Velvet}-) || Гадфри „Гад” || |- | style="text-align:left;padding-left:0.5em;" rowspan="4" | 1972. || Црни Торино || -{Torino nera}- (-{Black Turin}-) || Розарио Рао || |- | ... јаче, момци! || -{... più forte ragazzi!}- (-{All the Way, Boys}-) || Салуд || |- | Можеш ти то... пријатељу || -{Si può fare... amigo}- (-{It Can Be Done Amigo}-) || Хајрам Коберн || |- | Разлог за смрт, разлог за живот || -{Una ragione per vivere e una per morire}- (-{A Reason to Live, a Reason to Die}-) || Ели Сампсон || |- | style="text-align:left;padding-left:0.5em;" rowspan="2" | 1973. || Чак и анђели једу пасуљ || -{Anche gli angeli mangiano fagioli}- (-{Even Angels Eat Beans}-) || Чарли Смит || |- | Велико Стопало || -{Piedone lo sbirro}- (-{Flatfoot}-) || инспектор „Велико Стопало” Рицо || |-