мини|Музеј Лувр у Паризу је један од највећих на свету и сигурно један од најпознатијих музеја.
Музеј (од ) је назив за установу и зграду, у којој се чувају, проучавају и излажу - хронолошки или тематски - збирке старина и уметнина, те природњачких, техничких и сл. предмета.Edward Porter Alexander, Mary Alexander;
По дефиницији Међународног савета музеја (-{ICOM}-) из 1974. године, музеј је непрофитна, стална установа у служби друштва и његовог развоја и отворена јавности, која сабира, чува, истражује, комуницира и излаже материјална сведочанства човека и његове околине, ради проучавања, образовања и забаве., Приступљено 13. 4. 2013.
Историја музеја мини|Ходник у галерији Уфици у Фиренци.
Први запис о уметничкој збирци драгоцености сакупљеној у ратним походима потиче из града Сузе (око 1176. п. н. е.). У Персепољу се спомињу палате с ризницама и киповима грчке уметности, у свечаним приликама отворене јавности.
У 5. веку п. н. е. на атенској акрополи налазе се архетипски облици будућих галерија и музеја (Пинакотека уз пропилеје, Калкотека са изложеним киповима испод Партенона, -{Stoa poikile}- - трем испод акрополе украшен сликама с мотивима битке код Маратона). Такође, ризнице у универзитетима уз храмове у Атини, Коринту, Олимпији, Делфима и др. са заветним даровима о којима су се бринули -{hieropoei}-, чувари и свештеници. Они су израђивали пописе с посетиоцима. У хеленизму настају први музеји уз библиотеке, као средишта научне, културне и уметничке делатности (Александрија у 3. веку п. н. е., Пергаму у 2. веку п. н. е.).
мини|Британски музеј у Лондону Антички Рим не познаје музеје као институцију, али прикупља и јавно, у библиотекама, дворанама терми, храмовима или на отвореном, излаже бројна дела ликовне уметности. мини|Музеј уметности Ермитаж у Санкт Петербургу је првобитно била Зимска палата руске царске резиденције. Данашњи тип музеја јавља се у доба ренесансе у Италији. Збирка Лоренца Величанственог у Фиренци назива се „Музеј кодекса и уметничких гема” (). Од 16. века занимање за прикупљање културно-историјско-научне грађе (-{curiosa naturalia}-) расте и јављају се галерије у којима се чувају уметничка дела.
У 18. веку граде се прве музејске зграде прилагођене музејској грађи и отворене јавности: Музеј Ешмолијен у Оксфорду, с штампаним правилима из 1714, наплаћује улаз под водством кустоса; Природњачки музеј у Бечу (), 1748; Британски музеј у Лондону (), 1753. и др.
мини|Дворана славних рокенрола (Охајо, САД) је средишњи светски музеј посвећен рокенролу Француска револуција доводи до стварања многих јавних музеја. У 19. веку долази до првих специјалистичких разврставања музеја. С једне стране покушавају се створити енциклопедијски музеји с образовним приступом (Метрополитански музеј уметности у Њујорку и Музеј лепих уметности у Бостону), а с друге стране, следе појаве нових научних дисциплина, музејске збирке прерастају у специјализоване музеје: археолошки (1802. основан је лапидаријум у Августову храму у Пули; Археолошки музеј у Сплиту основан је 1820, а у Задру 1830), уметнички музеји и галерије (Национална галерија у Лондону из 1842, Ермитаж у Петрограду из 1852, технички музеји (-{Conservatoire National des Arts et Métiers}- у Паризу из 1794; -{Deutsches Museum von Meisterwerken der Naturwissenschaft und Technik}- у Минхену из 1903), Технички музеј у Загребу 1854. историјски музеји (Музеј Наполеона у Паризу; -{Heeresmuseum}- у Бечу), етнографски музеји (1837. у Лајдену; -{Museum fur Völkerkunde}- у Бечу из 1876; Етнографски музеј у Сплиту из 1910. и у Загребу 1919), природњачки музеји (Народни природњачки музеј у Паризу из 1793; Национални природњачки музеј у оквиру Смитсонијанске институције у Вашингтону из 1846; Амерички природњачки музеј у Њујорку из 1869), национални музеји (Народни музеј у Задру из 1832. и Загребу 1846) који код малих народа афирмишу национални идентитет.
У 20. веку музеји дефинишу различите облике излагања, методолошки обликованих како би комуницирали с јавношћу. Објављују се каталози изложби и друге публикације, израђују се и продају сувенири, организују се предавања и педагошке радионице за децу. У Другом светском рату мноштво музеја је уништено. После рата граде се велике, нове музејске зграде: 1959. Гугенхајм музеј у Њујорку; 1964. Национални музеј антропологије у граду Мексику; 1973. Музеј Ван Гога у Амстердаму; 1977. Национални музеј модерне уметности у центру Жорж Помпиду (тзв. Бобур, -{Beaubourg}-) у Паризу; 1982; -{Neue Staatsgalerie}- у Штутгарту; или се изводе садржајне адаптације (у Паризу зграда железничке станице u Музеј Орсе, зграда Хотел Сале у Музеј Пикасо и др); отварају се екомузеји и музеји на отвореном.
Поткрај 20. и почетком 21. века долази до развоја виртуалних музеја, као и тематског окупљања дигиталних збирки доступних интернетом. -{MOWA}- () не постоји као зграда, али има поставу, нуди могућност разгледавања и образовне програме.
Подела Научни (археолошки, историјски, етнографски, природњачки, технички, војни, криминалистички, хигијенски, школски, поморски и др.) Уметнички (који садрже збирке слика, скулптура, графика и објеката примењене уметности).
По карактеру, структури и територијалној компетенцији деле се на државне, земаљске, покрајинске, градске и завичајне. Често се употребљавају и називи галерија (за веће збирке слика и скулптура) и кабинет (за збирке графика, новаца и медаља).
Осим изложбених просторија, савремени музеј има депое (читав се инвентар ретко излаже), просторије за рестаурирање и препарирање музејских експоната, фотографску лабораторију, просторије за стручно особље, с инвентарима и библиотеком.
Најпознатији музеји и галерије
Европа Фиренца: Палата Пити (-{Pitti}-) и Галерија Уфици (-{Uffizi}-), Милано: Галерија Брера (-{Brera}-), Венеција: Галерија Академије, Рим: Ватикански музеји, Капитолски музеји, Модерна галерија, Париз: Музеј историје и уметности Лувр (-{Louvre}-), Музеј уметности Орсе, Амстердам: Ријксмузеум, Музеј Ван Гога, Лондон: Британски музеј и Национална галерија, Музеј Викторије и Алберта, Мадрид: Музеј уметности Прадо, Реина Софија, Билбао: Музеј модерне уметности Гугенхајм Билбао. Санкт Петербург: Музеј уметности Ермитаж, Москва: Третјаковска галерија, Пушкинов музеј, Минхен: Стара и Нова пинакотека, Немачки музеј, Дрезден: Галерија старих мајстора у Дрездену, Беч: Уметничко-историјски музеј.
Најпосећенији музеји
У овом одељку наведени су 20 најпосећенијих музеја у 2018. години које су саставили AECOM и годишњи извештај Тематског удружења за забаву о најпосећенијим атракцијама на свету. Градови Лондон и Вашингтон садрже више од 20 најпосећенијих музеја на свету него било који други, са пет и четири музеја.
Ранг Музеј Локација Годишњи посетиоци 1 Лувр Париз 10.200.000 2 Кинески национални музеј Пекинг 8.610.092 3 Метрополитенски музеј уметности Њујорк Сити 6.953.927 4 Ватикански музеји Ватикан ( Рим) 6.756.186 5 Национални музеј авијације и астронаутике Вашингтон 6.200.000 6 Тејт Модерн Лондон 5.868.562 7 Британски музеј Лондон 5.828.552 8 Национална галерија у Лондону Лондон 5.735.831 9 Природњачки музеј у Лондону Лондон 5.226.320 10 Амерички природњачки музеј Њујорк Сити 5.000.000 11 Национални природњачки музеј Вашингтон 4.800.000 12 Национална галерија уметности Вашингтон 4.404.212 13 Кинески музеј науке и технологије Пекинг 4.400.000 14 Ермитаж Санкт Петербург 4.220.000 15 Музеј Џеђанг Хангџоу 4.200.000 16 Национални музеј америчке историје Вашингтон 4.100.000 17 Музеј Викторије и Алберта Лондон 3.967.566 18 Реина Софија Мадрид 3.898.000 19 Национални музеј палате у Тајпеју Тајпеј 3.860.000 20 Музеј Нанкинг Нанкинг 3.670.000
Референце
Литература
. Stockholm and Östersund: Carlssons Förlag / Jamtli. Simon, Nina K. . Santa Cruz: Museums 2.0 . – also available in English:
Спољашње везе
Десет најчуднијих музеја — Блиц International Council of Museums
Категорија:Уметност