Општина Босилеград () је део Пчињског округа чије седиште је Врање. Састоји се од градског насеља Босилеграда и околних села. Према подацима са последњег пописа 2022. године у општини је живело 6.065 становника (према попису из 2011. било је 8.129 становника).
Насељена места мини|Насеља општине Босилеград Општина Босилеград се састоји из 37 насељених места од којих је једно градско, Босилеград. Највећа насељена места су Босилеград и Рајчиловци која су и једина са преко хиљаду становника, једно има преко 200 становника (Доња Љубата), пет између 100 и 200 (Горња Лисина, Горња Љубата, Доња Лисина, Гложје, Дукат и Радичевци), а осталих 28 места имају мање од 100 становника. Насељено место Број становника Промена (%) Етничка већина (2022) Попис 2011. Попис 2022. Барје 11 3 -72,73% Непознато Белут 58 29 -50,00% Бугари Бистар 107 65 -39,25% Бугари Босилеград 2.624 2.348 -10,52% Бугари Бранковци 77 43 -44,16% Срби (рел.) Бресница 45 29 -35,56% Срби Буцељево 14 5 -64,29% Срби Гложје 278 125 -55,04% Бугари Голеш 28 16 -42,86% Бугари Горња Лисина 328 189 -42,38% Бугари (рел.) Горња Љубата 296 137 -53,72% Бугари Горња Ржана 66 30 -54,55% Бугари Горње Тламино 129 60 -53,49% Бугари Грујинци 63 33 -47,62% Бугари Доганица 28 14 -50,00% Нема већине Доња Лисина 195 126 -35,38% Неизјашњени Доња Љубата 270 211 -21,85% Бугари Доња Ржана 49 20 -59,18% Бугари Доње Тламино 162 90 -44,44% Бугари Дукат 260 116 -55,38% Бугари Жеравино 16 17 +6,25% Срби Зли Дол 129 63 -51,16% Бугари Извор 61 37 -39,34% Бугари Јарешник 50 31 -38,00% Срби Караманица 47 14 -70,21% Непознато Милевци 77 49 -36,36% Бугари Млекоминци 88 65 -26,14% Неизјашњени Мусуљ 77 36 -53,25% Бугари Назарица 28 9 -67,86% Срби Паралово 104 88 -15,38% Бугари Плоча 49 33 -32,65% Бугари (рел.) Радичевци 155 100 -35,48% Срби (рел.) Рајчиловци 1.840 1.612 -12,39% Бугари Ресен 66 42 -36,36% Бугари Рибарци 23 13 -43,48% Неизјашњени Рикачево 87 69 -20,69% Бугари Црноштица 144 98 -31,94% Бугари Општина Босилеград 8.129 6.065 -25,39% Бугари
Демографија
Општина Босилеград је према последњем попису из 2022. године имала 6.065 становника што је за 2.064 мање (-25,39%) у односу на претходни попис 2011. на коме је било 8.129 становника.
Према попису из 2022. већину становништва су чинили Бугари који чине 67,19% укупног становништва. Од мањина највише је било Срба (12,96%) и Рома (2,36%). Од 37 насеља, у 24 су већину чинили Бугари, у 7 Срби, у три се већина није изјаснила, у два је непозната, а у једном није било већине.
Састав становништва – општина Босилеград<center>2022.<center>2011.Укупно6.065 (100,00%)8.129 (100,00%)Бугари4.075 (67,18%)5.839 (71,82%)Срби786 (12,96%)895 (11,00%)Неизјашњени690 (11,37%)1.110 (13,65%)Остали514 (8,47%)285 (3,50%)
Образовање На територији општине се налази једна градска основна школа: „Георги Димитров”. Такође постоји и једна средња: Гимназија.
Култура Центар културе Босилеград Културно-информативни центар „Босилеград“ бугарске националне мањине у Србији Народна библиотека „Христо Ботев” Центар кулуре Босилеград од 2009. године традиционално организује фолклорни фестивал „Босилеградско крајиште пева и игра”, највећу културно–забавну и туристичку манифестацију коју организује бугарска национална мањина у Србији.
Православне цркве На територији општине Босилеград постоји много православних храмова, део Архијерејског намесништва Босилеградског Епархије Врањске.Епархија Врањска Храм „Св. Тројица“, село Извор Прекрасни храм је украшен иконама, дело мајстора Самоковске иконописне школе Димитра Зографа, сина Христа Димитрова и старији брат и учитељ Захарија Зографа. 1835. и 1854. године је изографисао 58 икона са иконостаса. Овај храм је изграђен у време реформи у Османској империји, када је било дозвољено да се граде нове цркве једино на основама старих, тако да 21. јула 1833. султан Махмуд Хан II издаје ферман о изградњи овог храма. Овде је отворена и прва килијна школа а ова црква постаје централна нахијска или „вилајетна“ црква целог краја. Зграда је била импресивне величине за то време: 36 m дужине, 19.5 m ширине и око 720 m² површине. Изградња је трајала три године, а добровољни труд су уложили мештани. Мајстори зидари су дошли чак из Дебра. Уз помоћ ове цркве село Извор постаје средиште Ђустендилског крајишта (сада већим делом територије Општине Босилеград). У време „Комунизма“ црква је претрпела велике штете, већи део спољашњих мурала је окречен, а најцењеније иконе су украдене. Потребно је доста напора како би се реконструисала која је уједно и један вредан културно историјски споменик овог краја. Храм „Рождество Пресвете Богородице“, Босилеград, изграђен 1877. године Храм „Света Параскева“, село Рибарци Храм „Св. апостол Филип“, село Бистар, изграђен 1872. године Храм „Св. апостоли Петар и Павле“, село Божица, изграђен 1904. год.(Општина Сурдулица) Храм „Св. пророк Илија“, село Горња Лисина, изграђен 1889. год. Храм „Св. пророк Илија“, село Бресница Храм „Св. пророк Илија“, село Зли Дол Храм „Св. Спас“ - Вазнесење Господње, село Доња Љубата изграђен 1875. Храм „Св. Спас“ - Вазнесење Господње, село Рајчиловци Црква „Св.Петка“ изграђена крајем 15 века, по други пут фрескописана 1610, село Доња Лисина Храм „Св. архангел Михаил“, село Горња Љубата, изграђен 1926. Храм „Св. Јован Рилски“, село Паралово, изграђен 2009. Храм „Свети Харалампије“, село Бранковци Храм „Пресвета Богородица“, село Ресен Храм „Свети Никола“, село Божица изграђена крајем 15 века(Општина Сурдулица) Храм „Свети Никола“, село Кострешевци(Општина Сурдулица) Храм „Свети Никола“, село Црноштица Храм „Архангел Гаврило“, село Колуница(Општина Сурдулица) Храм „Архангел Михаило“, село Стрезимировци(Општина Сурдулица) Храм „Великомученик Георгије“, село Топли Дол(Општина Сурдулица) Храм „Св. Тројица“, село Клисура(Општина Сурдулица) Ловачко удружење Фолклорни састав АК Младост Босилеград
Медији Радио Кодал Радио Босилеград Кабловска ТВ Кодал
Види још Босилеград Западне покрајине
Референце
Спољашње везе Званични сајт општине Босилеградски форум
* Босилеград Категорија:Пчињски управни округ