27. јун (27.6.) је 178. дан године по грегоријанском календару (179. у преступној години). До краја године има још 187 дана.
Догађаји
1693 — Џон Дантон у Лондону објавио први женски часопис, Лејдис Меркури. 1743 — У рату за аустријско наслеђе британски краљ Џорџ II поразио Французе код Детингена, као последњи владар Велике Британије који је предводио трупе у бици. 1801 — Британске и турске трупе поразиле Французе и заузеле Каиро. 1844 — Џозеф Смит, амерички верски реформатор и оснивач Мормонске цркве, линчован у затвору у држави Илиноис. 1905 — Побуњени руски морнари преузели крстарицу Потемкин у Црном мору. Први масован излив незадовољства у руској царској армији током револуције, од 1905. до 1907. Редитељ Сергеј Ајзенштајн касније по том догађају снимио филм „Оклопњача Потемкин“. 1908 — У Црној Гори завршено суђење завереницима против књаза Николе I Петровића, Бомбашка афера. Од 52 оптужена, четири осуђена на смрт, а остали на казне од три до 20 година затвора. 1932 — У Сијаму после државног удара проглашен Устав и успостављена уставна монархија. 1943 — Амерички авиони у Другом светском рату бомбардовали грчку престоницу Атину, под немачком окупацијом. 1944 — Савезничке снаге у Другом светском рату заузеле француски град Шербур, важну луку на Ламаншу. 1946 — Министри спољних послова СССР, САД, Уједињеног Краљевства и Француске одлучили да Грчкој припадну Додеканеска острва, укључујући Родос, под италијанском управом до капитулације Италије 1943, потом под немачком окупацијом до 1945. Одлука потврђена мировним уговором у Паризу 10. фебруара 1947. 1950 — У ФНРЈ донет Закон о радничком управљању привредом, који се сматра почетком самоуправног модела, по којем се југословенски социјализам разликовао од совјетског модела. 1954 — У Обнинску, близу Москве, отворена прва нуклеарна електрана у свету. 1976 — Палестински терористи у Грчкој отели авион Ер Франса с 246 путника и 12 чланова посаде и потом одлетели у Уганду (Ентебе). Таоци ослобођени акцијом израелских командоса 4. јула. Генерал Антонио Рамаљо Јанеш изабран за председника Португалије на првим председничким изборима после полувековне фашистичке диктатуре Антонија де Оливеире Салазара. 1986 — Међународни суд у Хагу пресудио да су САД прекршиле међународно право помажући побуњенике у Никарагви. 1987 — У Београду се родио Милош Трајковић, прва беба зачета вантелесном оплодњом у Србији.RTS :: Beogradska "beba iz epruvete" 1990 — У Книну основана Заједница општина Сјеверне Далмације и Лике Грађански рат у Никарагви окончан церемонијалном предајом оружја контрареволуционарног контрашког покрета председници Виолети Бариос де Чаморо. 1991 — Два дана пошто је Словенија прогласила независност, Југословенска народна армија запосела граничне прелазе према Италији, Мађарској и Аустрији. Потом дошло до шестодневног рата с јединицама словеначке територијалне одбране. Према подацима Црвеног крста Југославије, погинуло 49 људи, међу њима највише регрута ЈНА. 1993 — САД с 23 крстареће ракете томахавк бомбардовале седиште ирачке обавештајне службе у Багдаду. 1997 — Председник Таџикистана Имомали Рахмонов и вођа исламиста Саид Абдуло Нури потписали мировни уговор о окончању четворогодишњег грађанског рата у тој бившој совјетској републици. На конференцији у Бриселу представници 95 земаља сагласили се о забрани употреба нагазних мина. 1999 — У циљу окончања седмогодишњег насиља, током којег је убијено око 100.000 људи, влада Алжира, на иницијативу председника Абделазиза Бутефлика, одобрила нацрт закона о амнестији муслиманских екстремиста. 2000 — На састанку у главном граду Пољске представници 106 земаља усвојили Варшавску декларацију о перспективама развоја демократског поретка у свету. Конференција одржана на иницијативу Пољске и САД, а позив није упућен Кини, Бурми, Ираку, Југославији и неким другим земљама, у којима се, према оцени организатора, не поштују људска права. Југославија приступила Варшавској декларацији 2001, по паду режима Слободана Милошевића. Уједињене нације објавиле да је сида усмртила 19 милиона људи у свету и процениле да ће од исте болести умрети половина тинејџера најсиромашнијих афричких земаља. 2001 — Више од милион људи окупило се да чује говор папе Јована Павла II на крају његове петодневне посете Украјини. 2004 — За председника Србије у другом кругу изабран лидер Демократске странке Борис Тадић.
Рођења 1462 — Луј XII, краљ Француске (1498—1515). (прем. 1515) 1550 — Шарл IX Валоа, краљ Француске (1560—1574). (прем. 1574) 1869 — Ема Голдман, литванска анархисткиња и социјална филозофкиња. (прем. 1940) 1876 — Иван Сарић, буњевачки пионир ваздухопловства и свестрани спортиста (атлетичар, рвач, бициклиста). (прем. 1966) 1880 — Хелен Келер, америчка списатељица, политичка активисткиња и педагошкиња. (прем. 1968) 1928 — Ђорђе Лебовић, српски писац, драматург и сценариста. (прем. 2004) 1931 — Мартинус Велтман, холандски теоријски физичар, добитник Нобелове награде за физику (1999). (прем. 2021) 1941 — Кшиштоф Кјешловски, пољски редитељ и сценариста. (прем. 1996) 1942 — Видосав Стевановић, српски књижевник, сценариста, драматург и публициста. 1946 — Мирољуб Лешо, српски глумац. (прем. 2019) 1953 — Тања Бошковић, српска глумица. 1955 — Изабел Ађани, француска глумица. 1955 — Младен Андрејевић, српски глумац. 1959 — Предраг Богосављев, српски кошаркаш. 1960 — Аксел Руди Пел, немачки музичар (хеви метал гитариста). 1960 — Крејг Хоџиз, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер. 1966 — Џеј-Џеј Ејбрамс, амерички продуцент, сценариста и редитељ. 1967 — Предраг Перуничић, српски рукометаш. 1969 — Гала Виденовић, српска глумица. 1971 — Сержињо, бразилски фудбалер. 1975 — Тоби Магвајер, амерички глумац и продуцент. 1976 — Вагнер Моура, бразилски глумац, редитељ, сценариста, продуцент и музичар. 1977 — Раул Гонзалез, шпански фудбалер. 1983 — Никола Ракочевић, српски глумац. 1984 — Клои Кардашијан, амерички модел. 1984 — Хосе Холевас, грчки фудбалер. 1985 — Светлана Кузњецова, руска тенисерка. 1985 — Нико Розберг, немачки аутомобилиста, возач Формуле 1. 1986 — Сем Клафлин, енглески глумац. 1987 — Ед Вествик, енглески глумац и музичар. 1989 — Метју Луис, енглески глумац. 1996 — Лорен Хауреги, америчка музичарка, најпознатија као чланица групе -{Fifth Harmony}-.
Смрти 1458 — Алфонсо V, краљ Арагоније, Сицилије, Сардиније, Корзике, Валенције и Мајорке и од 1442. и краљ Напуља. (рођ. 1396) 1829 — Џејмс Смитсон, енглески хемичар. (рођ. отприлике 1765) 1844 — Џозеф Смит, оснивач покрета Светаца последњих дана. (рођ. 1805) 1910 — Петар Убавкић, српски вајар и сликар, родоначелник српског вајарства. (рођ. 1852) 1987 — Ратко Дугоњић, правник, учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФРЈ и СР БиХ, јунак социјалистичког рада и народни херој. (рођ. 1916) 1989 — Алфред Џ. Ајер, енглески филозоф. (рођ. 1910) 1992 — Михаил Таљ, совјетско-латвијски шаховски велемајстор. (рођ. 1936) 1999 — Јоргос Пападопулос, лидер грчке војне хунте. (рођ. 1919) 2001 — Џек Лемон, амерички глумац. (рођ. 1925) 2017 — Душан Батаковић, српски историчар и дипломата. (рођ. 1957) 2017 — Питер Л. Бергер, амерички социолог. (рођ. 1929)
Празници и дани сећања Српска православна црква слави: Светог пророка Јелисеја Светог Методија - патријарха цариградског Светог Јована - митрополита евхаитског Преподобног Нифонта Међународни дан поноса
Референце