Заха Хадид (; Багдад, Ирак, 31. октобар 1950 — Мајами, 31. март 2016) била је британско-ирачки архитекта деконструктивиста. Дипломирала је математику на Америчком универзитету у Бејруту, а потом је уписала архитектуру у Лондону.
Највећи део њеног рада ослања се на концептуализам, а реализовани су следећи објекти:
Витра ватрогасна станица (1993), Немачка Розенталов центар савремене уметности (1998), Синсинати, Охајо Хонхајм-северни терминус и паркинг (2001), Стразбур, Француска Бергизел скијашка скакаоница (2002), Инзбрук, Аустрија -{Ordrupgaard annexe}- (2005), Копенхаген, Данска
Такође је пројектовала ентеријере, као што је Зона за размишљање у Миленијумској палати у Лондону. Победник је на многим међународним конкурсима, а многи објекти за које је добила награде никада нису ни изграђени.
Заха Хадид је постала прва жена која је добила Прицкерову награду за архитектуру.
Референце
Литература
, 4 volumes, Thames and Hudson, Rizzoli, published in English, translated into German and Spanish.
Категорија:Рођени 1950. Категорија:Умрли 2016. Категорија:Британски архитекти Категорија:Ирачани