Војна академија је високошколска образовна и научна установа и главни је носилац образовних активности за потребе Министарства одбране и Војске Србије. Основна намена је школовање нових и усавршавање већ постојећих кадрова за службу у Војсци Србије.
Кнез Александар Карађорђевић одобрио Пројекат устројења артиљеријске школе. Реорганизацијом артиљеријске школе 1880. године створена је Војна академија са Нижом и Вишом школом. До Другог светског рата тај датум је обележаван као празник војних школа. Данас је 18. март Дан Војне академије.
Историја Војне академије
мини|Војна академија 1888. мини|Наставници Војне академије 1888. Управник ђштаб.пук. Димитрије Ђурић (седи за столом). Артиљеријска школа
Од стицања аутономног статуса, 1830. године, у Кнежевини Србији је било више покушаја да се оснује висока војна школа. У децембру 1837. године почела је са радом Војна академија, али је ова школа већ после шест месеци престала са радом. Неколико година касније Илија Гарашанин, који је био задужен за Гарнизону војску, предложио је да се оснује Артиљеријска школа и на тај начин унапреди војна спрема Кнежевине Србије. Државни Савет усвојио је тај предлог, а кнез Александар Карађорђевић га је одобрио 18. марта 1850. године. Пројекат за формирање школе израдио је Франтишек-Фрањa Зах, који је постао и њен први управник. Артиљеријска школа је прва војна високошколска установа у Србији, чије традиције данас наставља Војна академија у Београду. Сходно томе, 18. март се данас свечано обележава као Дан Војне академије.
Војна академија
После српско-турских ратова 1876―1878. године Кнежевина Србија је на Берлинском конгресу, 1878. године, међународно призната као независна и суверена држава. Искуства из рата и увећање државне територије наметали су потребу да се Артиљеријска школа реорганизује. Министар војни, генералштабни потпуковник Јован Мишковић, одредио је комисију која је израдила Пројект Закона о устројству Војне академије. Народна скупштина је усвојила Закон о устројству Војне академије, а кнез Милан Обреновић га је потврдио 30. јануара 1880. године. Војна академија радила је непрекидно све до Балканских ратова, 1912. године. Рад Академије прекинут је и током Првог светског рата, а затим настављен између два светска рата. Избијањем Априлског рата 1941. године престала је са радом Војна академија Краљевине Југославије.
У току Другог светског рата, одлуком Врховног штаба Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије, од 21. новембра 1944. године, основана је Војна академија Демократске Федеративне Југославије. Двогодишње школовање почело је фебруара 1945. године. Наређењем Генералштаба Југословенске армије од 31. јула 1945. године, Војна академија је расформирана као општевојна академија и одлучено је да питомци наставе школовање у посебним Војним училиштима по родовима. До септембра 1945. године формирана су Војна училишта, а настава у њима отпочела је новембра 1945. године. У 15 Војних училишта, распоређених на читавој територији Демократске Федеративне Југославије, школовање је трајало од 14 месеци до две године. Традицију Војне академије наставило је Пешадијско војно училиште.
Школовање у Војној академији КоВ је, 1966. године, продужено са три на четири године. Упоредо са Војном академијом КоВ, развијале су се и остале војне академије видова, родова и служби (лоциране у Загребу, Београду, Сарајеву, Сплиту итд.). Војна академија ЈНА је постојала у периоду од 1951. до 1992. године. Седиште је било у Београду, а сарађивала је са војном академијом ЈНА из Загреба, са војном гимназијом, са ваздухопловном гимназијом и са војном школом из Мостара. Војна академија је обучавала војнике родова:пешадије и артиљерије. До избијања грађанског рата на простору бивше СФРЈ војне академије су радиле без већих промена у организацији.
После распада СФРЈ, Војна академија КоВ је преименована у Војну академију Војске Југославије која је радила у Савезној Републици Југославији.
Од 1992. године у Војној академији Војске Југославије школовани су официри родова, а у Војнотехничкој академији Војске Југославије официри служби.
Јединствена Војна академија, намењена школовању официра свих родова и служби, формирана је 2006. године.
Основне академске студије
Садржаји студијских програма конципирани су тако да обезбеде будућим официрима потребан степен знања и вештина за успешно командовање јединицама родова – служби и експлоатацију и одржавање средстава ратне технике у оквиру мисија и задатака Војске Србије. План основних академских студија обухвата низ обавезних и изборних предмета.
Студијски програми по својој структури имају карактер интердисциплинарних студија у пољима друштвено-хуманистичких и техничко-технолошких наука. Студијски програм Копнена војска има тежиште на друштвено-хуманистичким наукама, а остали студијски програми на техничко-технолошким наукама. Обавезни предмети обухватају оне области које су неопходне за разумевање основних теоријских поставки и система знања на којима се заснива савремени профил професионалног официра. Прве две године школовања идентичне су за све кадете, а након тога они се опредељују за један од седам изборних подручја ― модула. Укупан број ЕСПБ које студент треба да оствари да би завршио овај степен студија је 240. Осим дипломе, кадету се издаје и Додатак дипломи који означава компетенције кадета за професионалног официра у одређеном роду и служби Војске Србије, као и за дипломираног официра.
Основне академске студије реализују се кроз шест студијских програма: Копнена војска, Војномашинско инжењерство, Војноелектронско инжењерство, Технолошко инжењерство материјала и заштите, Војносаобраћајно инжењерство Војно ваздухопловство, Противваздухопловна одбрана и Економија одбране.
Копнена војска мини|ПОЛО 9K11
Студијски програм Копнена војска произлази из потреба Министарства одбране Републике Србије у области образовања официра родова и служби Војске Србије. Циљ овог студијског програма је усвајање академских знања и вештина и постизање компетенција неопходних за обављање почетних официрских дужности у роду, нивоа командира вода, у складу са мисијама и задацима Војске Србије.
Структура студија обухвата низ обавезних и изборних предмета. Обавезни предмети обухватају оне области које су неопходне за разумевање основних теоријских поставки и система знања на којима се заснива и савремени профил професионалног официра, као што су предмети из наука одбране, наука безбедности, друштвено - хуманистичких, природно – математичких и техничко- технолошких наука.
Прве две године школовања идентичне су за све кадете а након тога они се опредељују за један од шест изборних подручја - модула, и то: Пешадија, Оклопне јединице, Артиљерија, Инжињерија, Речне јединице и Геодезија.
Кадет стиче диплому дипломираног официра и Додатак дипломи који означава компетенције кадета за професионалног официра у одређеном роду Војске Србије.
Војномашинско инжењерство мини|Наоружање Сврха студијског програма Војномашинско инжењерство је образовање кадета Војне академије за позив официра Техничке службе и за дипломираног инжењера машинства. Исход процеса учења су знања, вештине и компетенције које кадетима омогућују решавање проблема који се јављају у пракси и истраживању, уз коришћење стручне литературе и омогућавање наставка школовања на мастер академским и докторским студијама.
Извођењем овог студијског програма, будући официри-дипломирани инжењери машинства биће оспособљени за решавање основних техничко-технолошких проблема на својим почетним командирским или референтским дужностима које су у вези са развојем, пројектовањем, испитивањем и технологијом одржавања и складиштења средстава наоружања, ваздухоплова, моторних возила и војне опреме у оквиру мисија и задатака Војске Србије. У прве две године школовања преовладавају општеобразовни и теоријско-методолошки предмети, док се у трећој и четвртој години реализују претежно научностручни и стручно-апликативни предмети. Обавезни и изборни предмети дефинисани су на основу доминантних идентификованих проблема који се јављају од момента пројектовања, конструкције и израде, преко чувања, одржавања и експлоатације различитих машинских система примењених у Војсци Србије.
Сходно томе, студијски програм Војномашинско инжењерство реализује се за потребе различитих специјалности у оквиру Техничке службе и то: Наоружање КоВ, Моторна возила, Ваздухоплови и ваздухопловни мотори и Ваздухопловно наоружање.
Кадет стиче диплому инжењера машинства и Додатак дипломи који означава компетенције официра Техничке службе, одговарајуће специјалности.
Војноелектронско инжењерство мини|десно|200п Војноелектронско инжењерство је студијски програм намењен за образовање кадета Војне академије за позив официра рода Артиљеријско- ракетне јединице за противваздухопловна дејства, рода јединица за електронска дејства, службе Телекомуникације, Техничке службе, Информатичке службе и службе Ваздушног осматрања и јављања у складу са мисијама и задацима Војске Србије. Реализацијом овог студијског програма, будући официри биће оспособљени за решавање основних техничко - технолошких проблема на својим почетним дужностима, који су у вези са експлоатацијом и одржавањем војних електронских система и средстава на употреби у Војсци Србије.
Изборна подручја - модули су: Артиљеријско-ракетне јединице за противваздухопловна дејства, Јединице за електронска дејства, Телекомуникације, Техничка служба, Информатичка служба и Ваздушно осматрање и јављање
Кадет стиче диплому инжењера електротехнике и рачунарства. Осим дипломе, кадету се издаје и Додатак дипломи, који означава компетенције кадета за професионалног официра рода за Артиљеријско-ракетних јединица за противваздухопловна дејства, рода јединица за електронска дејства, службе Телекомуникација, Техничке службе, Информатичке службе и службе Ваздушног осматрања и јављања, односно дипломираног инжењера електротехнике и рачунарства.
Технолошко инжењерство материјала и заштите мини|десно|200п Сврха студијског програма основних академских студија Технолошко инжењерство материјала и заштите (ТИМЗ) је образовање кадета Војне академије је образовање кадета Војне академије за позив официра Војске Србије: Техничка служба, специјалност Убојна средства (УбС), Техничка служба, специјалност Погон и заштита (ПиЗ) и Атомско – биолошко - хемијска служба (АБХСл).
Поред тога, студијски програм омогућава и школовање студената за дипломиране инжењере технологије у установама и предузећима за развој, испитивање или производњу експлозивних материја и убојних средстава, погонских средстава и осталих материјала за одбрамбене намене. Разлике у потребним знањима војних и цивилних лица обезбеђен је одговарајућим изборним предметима, који се слушају у првој, другој и трећој години школовања.
Део лабораторијских вежби из појединих научно-стручних предмета реализује на Технолошко-металуршком факултету у Београду.
Кадет стиче диплому инжењера технологије и Додатак дипломи који означава компетенције кадета за професионалног официра за Техничку службу (специјалност – убојна средства), Техничку службу, специјалност Погон и заштита (ПиЗ) и Атомско – биолошку - хемијску службу (АБХСл).
Војносаобраћајно инжењерство На основу потреба Војске Србије за образовањем официра саобраћајне службе, који ће одговорити потребама јединица и установа Војске Србије и Министарства одбране, развијен је студијски програм Војно саобраћајно инжењерство.
Сврха студијског програма Војно саобраћајно инжењерство је образовање кадета за позив професионалног официра саобраћајне службе у Војсци Србије, односно студената за послове дипломираног инжењера саобраћаја у систему одбране или цивилству.
Циљ студијског програма Логистика одбране је стицање компетенција и академских знања и вештина из научне области саобраћајног инжењерста, у пољу техничко-технолошких наука.