десно|мини|340x340п| Посматрана са удаљености од 6 милијарди километара, Земља подсећа на малу тачку (плавичасто-белу тачку у средини смеђе траке на десној страни) у дубинама дубоког Свемира. Бледа плава тачка () је фотографија планете Земље забележена 1990. године од стране летилице Војаџер 1 са тада рекордне удаљености од око 6 милијарди километара од Земље. Ова фотографија представља део серије Породични портрет на коме су приказане све планете Сунчевог система. На фотографији, Земља је видљива као мала тачка (0,12 пиксела) у односу на пространство Свемира. На захтев Карла Сејгана, Војаџер 1, који је завршио са својом примарном мисијом и био у процесу напуштања Сунчевог система, добио је наређења да усмери своје камере ка Земљи како би је снимио у односу на остатак Свемира.

Име фотографије Сејган је касније искористио као наслов своје књиге из 1994. године, Плава тачка у бескрају: Визија човекове будућности у космосу.

Позадина

Војаџер 1 је свемирска летелица коју је 5. септембра 1977. лансирала НАСА са задатком истраживања спољног дела Сунчевог система, и међузвезданог простора. То је прва сонда која је напустила Сунчев систем и најдаљи је објекат од Земље који је човек створио.

Летилица је тренутно у продуженој мисији са задатком лоцирања и истраживања граница Сунчевог система, укључујући Којперов појас, хелиосферу и међузвездани простор. Примарна мисија завршена је 20. новембра 1980. године након прелетања Јупитеровог и Сатурновог система. Прва је свемирска летилица која је направила детаљне фотографије две највеће планете Сунчевог система и њихових природних сателита. десно|мини|250x250п| Војаџер 1 За Војаџер 1 се првобитно очекивало да функционише само до проласка поред Сатурна. Када га је прошао 1981. године, Саган је промовисао идеју о коришћењу летилице за фотографију Земље. Он је истакао да добијена фотографија не би имала велику научну вредност, јер би Земља била премала да Војаџерове камере разазнају било какве површинске детаље, али би била корисна као перспектива нашег простора у Свемиру. Иако је идеја наишла на подршку унутар Војаџер програма, већина се бојала да ли би фотографисање Земље близу Сунца узроковало оштећења видео система. До краја 1989. године, калибрација инструмената додатно је одложила стварање фотографије. Поред тога, техничари који су били задужени за писање и слање радио команди на Војаџеру били су отпуштени или преусмерени на друге пројекте. На крају, бивши администратор НАСА Ричард Трули заложио се да се фотографија сними. Бледа плава тачка је ускоугаона слика. НАСА-ина лабораторија за млазни погон () је објавила композитну слику где се виде Сунце и подручје Свемира где су Земља и Венера у том тренутку.

Фотографија Бледа плава тачка је направљена када је Војаџер 1 дошао до руба Сунчевог система, 12 година након његовог лансирања, путујући брзином од 64.000 km/h на рекордној удаљености од око 6 милијарди километара. После завршетка примарне мисије, НАСА је послала команду летилици да се окрене и фотографише планете Сунчевог система. Дизајн команди које је требало послати летилици и израчунавање времена експозиције за сваку фотографију направили су научници Кенди Хансен из -{JPL}--а и Каролин Порко са Универзитета у Аризони. НАСА тим је одлучио да прво фотографише спољне планете из страха да усмеравање камере према Сунцу оштети опрему, чинећи немогућим снимање других фотографија. У периоду од 14. фебруара до 6. јуна 1990, Војаџер 1 је вратио 60 фотографија на Земљу. Једна од ових слика је приказивала Земљу као бледоплаву тачку на зрнастој фотографији.

Бледа плава тачка је такође приказана као део шире слике, где је Сунце видљиво, као и део Свемира у коме су Земља и Венера биле у то време. Снимак је допуњен са две фокусиране слике усредсређене на саме планете. Снимљена је најтамнијим филтром фотоапарата и најкраћим могућим експозицијама (5 милисекунди) како би се избегла засићеност камерине видиконске цеви расутом светлошћу. Иако из Војаџерове перспективе са руба система Сунце делује малено, и даље је осам милиона пута сјајније од најсјајније звезде на Земљином небу - Сиријуса. Прстенови око Сунца су дифракциони узорак калибрационе лампе која се налази испред широкоугаоног објектива. Слика се састоји од 640.000 појединачних пиксела. На фотографији, Земља се налази у центру једног од распршених светлосних зрака, који су резултат фотографисања под малим углом између Сунца и Земље. Земља заузима мање од једног пиксела (свега 0,12). Радио сигналу који је вратио снимак, путујући брзином светлости, требало је скоро 5 сати и 30 минута да би стигао до Земље. Детаљна анализа Бледе плаве тачке даје утисак да је Војаџер 1 забележио и Месец, али је преслаб да би се могао видети без посебне обраде.

Удаљеност десно|мини|250x250п| Зелена - приближан положај Војаџера 1 у тренутку снимања фотографије Према систему -{JPL HORIZONS}-, удаљеност између Војаџера 1 и Земље у периоду од 14. фебруара 1990. до 9. јуна 1990. године била је следећа: Мерна јединица 14. фебруар 1990. 9. јун 1990. Астрономска јединица (АЈ) 40,4722269111071 40,6835761263791 километара 6.054.558.968 6.086.176.360

Осврт Карла Сејгана У својој књизи Плава тачка у бескрају: Визија човекове будућности у космосу, астроном Карл Сејган је своје мисли повезао са дубљим значењем ове фотографије:

Види још Плави кликер Излазак Земље

Референце

Категорија:NASA Категорија:Земља